BIRODI: Dominacija Aleksandra Vučića u medijima otvara pitanje ostvarivanja ustavne uloge predsednika Republike i primene preporuka ODIHR-a!

Biro za društvena istraživanja (BIRODI) predstavlja rezultate monitoringa izveštavanja u centralnim informativnim emisijama televizija RTS, Pink, Prva, Happy, B92, N1 i Nova S u periodu januar–april 2026. godine, koji pokazuju da je predsednik Republike Srbije, Aleksandar Vučić, bio ubedljivo najzastupljeniji politički akter u elektronskim medijima, sa ukupno 67 sati i 13 minuta televizijskog predstavljanja, odnosno 15,5% ukupnog vremena posvećenog svim analiziranim političkim akterima.

Od ukupnog vremena predstavljanja, Aleksandar Vučić je bio 57,4% pozitivno predstavljen, 23,8% negativno, odnosno kritički predstavljen, dok je 18,8% vremena njegovo predstavljanje bilo neutralnog karaktera.

Pored kvantitativne dominacije, monitoring pokazuje da je predsednik Republike u najvećem broju slučajeva bio predstavljen kao glavni akter priloga, kroz direktna obraćanja, izjave i citate, odnosno kao lice koje neposredno oblikuje medijski narativ, a znatno ređe kao akter koji se samo pominje u kontekstu aktivnosti drugih političkih ili društvenih aktera.

Rezultati monitoringa otvaraju pitanje usklađenosti ovakve medijske dominacije sa ustavnom pozicijom predsednika Republike i međunarodnim standardima demokratskih izbora.

Prema članu 111 Ustava Republike Srbije, „Predsednik Republike izražava državno jedinstvo Republike Srbije“, dok član 112 precizno propisuje njegove nadležnosti, među kojima nisu vođenje državne politike, upravljanje izvršnom vlašću niti preuzimanje nadležnosti drugih organa vlasti.

Ustavna uloga predsednika Republike podrazumeva da on bude faktor državnog jedinstva i institucionalne kohezije, a ne dominantni učesnik svakodnevnog političkog i partijskog nadmetanja. To podrazumeva da predsednik Republike ne može biti ni partijski, ni ideološki, ni regionalni predstavnik, već institucija koja simbolizuje jedinstvo svih građana Srbije.

Visok nivo personalizacije medijskog prostora, u kojem jedan politički akter dobija nesrazmerno veću pažnju od svih drugih aktera, dovodi u pitanje mogućnost predsednika Republike da u punom kapacitetu ostvaruje funkciju izražavanja državnog jedinstva.

Posebnu važnost ovom pitanju daje i prva prioritetna preporuka misije ODIHR-a nakon lokalnih izbora u Srbiji 2024. godine, kojom se zahteva jasno razdvajanje države od političkih stranaka i sprečavanje zloupotrebe institucionalne prednosti nosilaca javnih funkcija u političkoj konkurenciji. Ova preporuka ima za cilj da obezbedi ravnopravne uslove političke utakmice i spreči poistovećivanje državnih funkcija sa partijskim interesima.

BIRODI smatra da podaci o medijskoj zastupljenosti predsednika Republike predstavljaju važan indikator za procenu stepena sprovođenja ove preporuke ODIHR-a, kao i za procenu da li se ustavni princip prema kojem predsednik Republike izražava državno jedinstvo ostvaruje u praksi.

Zbog toga BIRODI poziva:

• Narodnu skupštinu Republike Srbije da otvori raspravu o ostvarivanju ustavne uloge predsednika Republike i o efektima njegove dominantne medijske prisutnosti na funkcionisanje parlamentarne demokratije i politički pluralizam;

• Regulatorno telo za elektronske medije da analizira uticaj disproporcionalne zastupljenosti političkih aktera na medijski pluralizam i, u okviru svojih nadležnosti, donese akte i mere koje će sprečiti dalju personalizaciju medijskog prostora i obezbediti ravnopravniju zastupljenost političkih aktera;

• Sve političke aktere i institucije Republike Srbije da dosledno primenjuju prvu prioritetnu preporuku ODIHR-a i obezbede jasno razdvajanje države i političkih stranaka.

Demokratski poredak podrazumeva da institucije budu jače od pojedinaca i da nijedan politički akter, bez obzira na funkciju koju obavlja, ne postane dominantna i gotovo isključiva tačka političke komunikacije u javnom prostoru.