Ni para iz budžeta ni oglašivača: Kako opstaju oni koji kritikuju vlast na lokalu?

Lokalni mediji u Srbiji imaju dva puta: ili će biti podrška vlastima, tiha ili glasna, i računati na novac iz javnih budžeta i oglašivače, ili će pisati kritički o problemima u svojim sredinama, i računati na to da će raditi bez plata, sa dugovanjima, da će se okretati inostranim donatorima ili već nekako drugačije snalaziti.

Projektno sufinansiranje bi trebalo da služi tome da podrži izveštavanje u javnom interesu i time posredno pomogne lokalnim medijima da opstaju i razvijaju se, ali decenija tog modela je bezbroj puta potvrdila da je njegova jedina svrha raspodela našeg novca podobnima.

Cenzolovka je razgovarala sa onima koji su nepodobni.

„Da bude zapisano”: Slučaj In medije

Jedna od njih je In medija iz Inđije. Glavna urednica ovog portala Verica Marinčić ističe da je, nakon godina pauze, redakcija odlučila da ove godine konkuriše na оpštinskom konkursu za sufinansiranje medijskih projekata.

Zamisao projekta je bila da prave performanse na temu digitalnog nasilja nad novinarima i pokažu građanima kakav efekat imaju onlajn pretnje koje novinari dobijaju.

„Na ulici bi glumci izgovarali uvrede koje konstantno dobijamo, da građani vide kako to izgleda kada se uživo iskomunicira. Pored toga, u planu su bile tribine sa kolegama, izrada brošure. Hteli smo da u gradu napravimo ‘ulicu srama’, gde bi ljudi čitali ono što mi o sebi čitamo na mrežama. Ljudi bi videli šta znači kad nekog digitalno ugnjetavate, i to nekog ko radi u javnom interesu, za vaše dobro”, objašnjava Verica Marinčić.

Ona kaže da su u nezvaničnom razgovoru s njom projekat pohvalili i neki zaposleni u Opštini Inđija, rekavši da su oduševljeni, „ali da se nadaju da smo svesni da nećemo proći na tom konkursu”.

Tako je i bilo – projekat ove redakcije je kasnije najniže ocenjen i novac nisu dobili, ali to je, kako kaže Marinčić, bilo očekivano.

„Znali smo da će ovako da bude ne samo jer smo to mi, nego i zbog teme projekta, koja ne odgovara vlasti. Mi smo jedini medij iz Inđije koji je konkurisao, a nije dobio novac. Odlučili smo da konkurišemo jer će doći vreme kada će se preispitivati sve odluke, pa i ove. Zato smo želeli da bude zapisano i da ima traga da smo učestvovali”, objašnjava Marinčić.

Na pitanje koliko njena redakcija zavisi od projektnog sufinansiranja, Marinčić odgovara ― potpuno.

„Možda je samo nekih 15 do 17 odsto prihoda na godišnjem nivou od donacija, reklama, onlajn prodaje. Sve ostalo je od evropskih projekata. Imamo problem da dođemo do onih koji bi zakupili naš oglasni prostor. Jedan privrednik samo želi da nam da novac i to radi svake godine, ali ne želi ništa zauzvrat, ne želi reklamu”, objašnjava Marinčić.

Zbog ovakve finansijske situacije, In medija nema sredstava za angažovanje mladih novinara ili da obrađuje kompleksnije teme. Prema rečima urednice ovog medija, iako je i njena generacija na početku karijere radila besplatno, ona smatra da to nije u redu i ne želi da ne plati nečiji rad i trud.

Glas Šumadije: Smanjivanje tima

To što ne dobija novac na domaćim konkursima sprečava i Glas Šumadije da angažuje nove ljude. Urednica Jovanka Nikolić kaže da je iz finansijskih razloga moralo da dođe do smanjenja broja članova tima.

„Ove godine smo učestvovali na gradskom medijskom konkursu, ali ne i na republičkom, zbog toga što smo imali loše iskustvo poslednje dve godine. Prošli su portali za koje znamo da su osnivani bukvalno nekoliko dana ili meseci pre samog konkursa, tako da nismo hteli da trošimo resurse. Ovo je druga godina zaredom da nismo prošli na gradskom konkursu”, objašnjava Jovanka Nikolić.

Ona podseća na situaciju sa Radio-televizijom Kragujevac (RTK), koja još nije privatizovana i koja godišnje, kako kaže, dobija oko 80 miliona iz gradskog budžeta kroz subvencije.

„Tražili smo podatke odakle se iz budžeta isplaćuje novac za RTK i došli do toga da je uglavnom reč o poziciji za komunalne delatnosti. A mi, kojima se građani redovno javljaju i tako pokazuju da smo im veoma važni, nismo prošli na gradskom konkursu. Nisu ni drugi lokalni portali koji se kritički odnose prema gradskoj vlasti”, objašnjava urednica Glasa Šumadije.

Uprkos tome, Nikolić smatra da Glas Šumadije treba da učestvuje na gradskom konkursu jer „ova redakcija obavlja funkciju javnog servisa Šumadije, a u pitanju je javni novac”.

Osamdeset odsto prihoda Glasa Šumadije zavisi od projektnog sufinansiranja, a samo 20 odsto čini novac od marketinga, prema rečima Jovanke Nikolić. Kao i u slučaju In medije, postoji strah od oglašavanja u mediju koji nije po meri vlasti.

„Direktorka marketinga nam često govori kako ima veliki problem za reklame kad je reč o Kragujevcu. Vrlo često nam se nude neke kompenzacije za reklamu, kao što je korišćenje bazena, ali nemamo veću zaradu od marketinga”, objašnjava urednica Glasa Šumadije.

Zato se i ova redakcija okreće stranim donatorima.

„U impresumu imamo spisak svih naših donatora. Nemamo reakciju građana, odnosno neke probleme zbog toga. Smatram da bi građani trebalo da znaju zahvaljujući kome i čemu mi opstajemo, pored našeg sopstvenog rada”, kaže Jovanka Nikolić.

Južne vesti: „U krizi smo kao i svi ostali”

Za razliku od redakcija nalik Glasu Šumadije i In mediji, koje konkurišu iz principa i inata očekujući negativan ishod, ima i lokalnih medija koji ne žele da troše vreme i energiju na ovaj proces – takođe iz principa ili inata.

Južne vesti su jedna od redakcija koje se ne odazivaju na konkurse jer, prema rečima glavnog urednika Milana Zirojevića, ne žele da daju legitimitet procesu projektnog sufinansiranja.

„Duži niz godina ne učestvujemo ni na gradskom ni na opštinskim konkursima. Najveći deo novca na konkursima deli se režimskim propagandnim medijima, a ako i neki pošten medij dobije novac, to bude ‘sića‘ kako bi se opravdao proces i kako bi vlast imala argument objektivnosti”, navodi Zirojević. „Svesni smo da je došlo do radikalizacije propagande, da se ona širi i mrežom postojećih ili tek osnovanih lokalnih medija i da je reč o pripremi za izbore. Tako da pare građana, umesto za javni interes, idu u predizbornu kampanju Srpske napredne stranke.”

Ni za Južne vesti prihodi od marketinga nisu na zavidnom nivou.

„Južne vesti su deo krovne IT firme ‘Simplicity’, pa ta firma ‘vuče‘ celu našu operaciju. Ali, kao što je poznato, ne cveta cveće ni u IT sektoru u Srbiji. Od marketinga nemamo prihod kakav bi trebalo da ima najčitaniji i najuticajniji medij južno od Beograda, najpre zato što tržište ne postoji, a zatim i zbog straha privrednika da će se reklamiranjem u Južnim vestima zameriti režimu. Nemamo ni nameštene oglase javnih preduzeća, ona se reklamiraju po režimskim medijima, ali tu nije reč o marketingu već o šemi za finansiranje propagande”, kaže urednik Južnih vesti i dodaje da je sve manje i međunarodnih projekata.

„Međunarodni projekti u našem ukupnom finansiranju zauzimaju mali procenat. Jednostavno, u stanju smo krize, kao i čitavo društvo, ali nećemo odustati”, poručuje Milan Zirojević.

Ako je medij kritički nastrojen, izvesno je da će ostati bez novca na konkursima za projektno sufinansiranje. Zato se nameće pitanje ― da li takvi mediji uopšte treba da nastave da konkurišu, ili da ne troše svoje vreme?

Marija Obrenović iz Asocijacije lokalnih nezavisnih medija Lokal Pres smatra da uvek treba konkurisati.

„Treba da ostane neki pisani trag. Istina je da to vama troši vreme, istina je da je to uzaludan posao, ali, ako pristajemo da dobrim delom radimo i volonterski, još jedan volonterski zadatak ne menja mnogo”, zaključuje ona.