Podsetimo, pre nekoliko meseci studenti su održali konferenciju za medije na kojoj su saopštili da imaju dokaze da su bili meta napada špijunskih softvera. Tada je, kako su naveli, registrovano 14 slučajeva prisluškivanja članova studentskog pokreta i aktivista.
Organizacija Citizen Lab, u saradnji sa SHARE Fondacijom, potvrdila je dva nova slučaja targetiranja naprednim špijunskim softverom. Kako je saopštila SHARE fondacija, mete su profesor Vladan Đokić, rektor Univerziteta u Beogradu, i viši tužilački saradnik Rade Bajić iz Javnog tužilaštva za organizovani kriminal.
„Sada su mete članovi studentskog pokreta, aktivisti, ali i zaposleni u tužilaštvu i rektor UB. Obim nadzora se širi. Prva specifičnost je to što je kod rektora pronađena i potvrđena infekcija Pegazus špijunskim softverom. To znači da slučaj članice Studentskog pokreta Jelene Kontić očigledno nije bio jedini slučaj upotrebe ovako sofisticiranog softvera. Možemo da zaključimo da je upotreba šira. Drugo je što su na meti rektorUniverziteta u Beogradu koji treba da uživa određenu autonomiju, ali i zaposleni u sudstvu. Ovo su jako veliki slučajevi i nema ih mnogo u svetu“, kazala je Ristić.
Mete su, ukazuje, ljudi kritički nastrojeni prema vlasti.
Na pitanje N1 da li je jasno ka kome vodi trag tj. ko je napadač, predstavnica Share fondacije kaže da ovakve softvere nabavljaju isključivo države.
„Ovakve špijunske softvere isključivo mogu da kupe države, izuzetno su skupi. Sama kompanija NSO Group koja proizvodi špijunski softver Pegazus na svom sajtu i u izjavama neprekidno govori da se softveri mogu prodavati samo državama“, navodi naša sagovornica.
Kaže da se pretpostavlja da su napadi na studente i Đokića i tužioca bili u 2026. godini.
„Napad se desio tako što napad ne zahteva interakciju korisnika. Ne možemo tačno da kažemo koji je to napad i u kom tačno periodu se infekcija dogodila. To čuvamo za sudski postupak. Možemo da pretpostavimo da su bili u 2026, to je ono što možemo da iznesemo u ovom momentu. Ti ziro klik napadi ostavljaju trag i možemo da pronađemo tragove forenzičkom istragom, koja je i dalje u toku“, istakla je sagovornica N1.
Objasnila je i kako se otkriva da je neko bio meta napada ovim softverima.
„Prepoznavanje je teško, pogotovo za ljude čiji su uređaji inficirani. Jedan od značajnih tragova je notifikacija koju Epl šalje korisnicima. Tu informaciju prvo šalju na mejl adresu korisnicima, pa podsetnici ako vide da niste otvorili mejl, šalju SMS poruke. Epl stavlja do znanja da su korisnici mete napada. Takođe, ako postoji sumnja da je neko nadziran, dođu kod nas i mi uradimo preliminarne forenzičke analize. Pola sata pre nego što smo objavili saopštenje i Citizen Lab, Informer je objavio da su procudireli razgovori Đokića“, kazala je.
„Nema pomaka u istragama“
Kaže da je Share fondacija 2024. podnela krivičnu prijavu kada je utvrđeno da su novinari i aktivisti bili mete napada NoviSpy za koji se, kako tvrdi, sumnja da je domaće proizvodnje i koji se instalira samo ako napadač ima fizički pristup uređaju. Ova krivična prijava je, navodi, dopunjena 2025. kada je evidentirano da su poljoprivrednici takođe bili špijunirani.
Nakon slučaja špijuniranja studenata, kako kaže, podneta je „ozbiljna krivična prijava“. Ovim slučajem, navodi, treba da se bavi Tužilaštvo za organizovani kriminal koje je sada odeljenje pri Višem javnom tužilaštvu u Beogradu.
„Slučajevi su i dalje u fazi prikupljanja informacija. Mete su željne da razgovaraju, nije bilo značajnog pomaka u istragama“, istakla je ona.
Viktor Marković o skidanju „24 minuta” sa programa: Sad tek ne može niko ništa da nam zabrani
Šta čeka medije u 2024: Ugovor sa đavolom ili otpor - pa šta bude?
Ubistvo u Ulici Slavka Ćuruvije
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.