Pokušavaju da nas naviknu na demokratiju bez kiseonika, javnost bez glasa, život bez perspektive. Da se odreknemo slobode, kličemo vođi, postrojavamo u kolone i pomirimo sa poniženjem. Tako već godinama, megafoni „informisanja“ obrađuju društveno biće, prilagođavajući ga interesima jednog čoveka i njegove klike, preobraćaju neverne da poveruju u neverovatno. Pred izbore, posebno.
Da li u stvarnosti imamo aktuelnu predizbornu kampanju ili u permanentnoj kampanji, još uvek aktuelnog režima, imamo trenutke stvarnosti, teško je reći kada se slike propagande i ubeđivanja, vređanja neistomišljenika i proizvodnje neprijatelja, ne skidaju sa većine ekrana i stranica mnoštva listova. Aleksandar Vučić je jedini znao kada će biti izbori. Raspisao ih je 9. septembra, ali računajući na zabranu funkcionerske kampanje 30 dana pre izbora, organizovao je da u mesec dana pre raspisivanja bude svakodnevno prisutan u javnosti i u medijima. Nekoliko desetina televizija donosilo je u domove birača njegove obilaske gradova, sela, fabrika, puteva… Samo u drugom Dnevniku televizije RTS, najgledanijoj emisiji u Srbiji, od 11. avgusta do 9. septembra, Vučić je bio prisutan u 57 priloga, u proseku dva po emisiji, u ukupnom trajanju 3 sata i 56 minuta, što je osam minuta po Dnevniku. Za emisiju koja traje 30 minuta, previše, a u tih mesec dana 23 puta je bio prva vest. Više od polovine sadržaja koji su govorili o Vučićevim aktivnostima bili su izveštaji o pseudodogađajima koje su izmišljali i organizovali ljudi iz njegovog promotivnog tima.
Istraživanje koje je obavio BIRODI od 11. do 30. septembra, dakle posle raspisivanja parlamentarnih izbora, kaže da je doskorašnji predsednik sam dobio 78 procenata ukupnog vremena posvećenog političkim akterima, na RTS-u i četiri komercijalne televizije sa nacionalnim pokrivanjem, Pink, Prva, B92 i Hepi. Vučić je sam u programima pet televizija bio 12 puta više nego Studentska lista koja je glavni takmac njegovoj. Stranka SNS dobila je još 13 odsto vremena, što je sve enormna medijska prednost jedne političke opcije. Posebno je zanimljivo da je republički javni servis ovoga puta po količini vremena posvećenog nosiocu liste Srbija pobeđuje, prevazišao tri komercijalne televizije i bio odmah iza Pinka. Miting Vučića u Novom Sadu direktno je prenosilo 40 televizija, a među njima pokrajinski javni servis RTV i sve četiri komercijalne televizije sa nacionalnim pokrivanjem. Informer, čiji su signal preuzimale regionalne televizije, posebno se istakao.
Cifre govore o zloupotrebi medija koji nekritički, neprofesionalno i nezakonito privileguju jednog izbornog aktera, a diskriminišu druge. Tu okolnost koja je dovoljno poražavajuća još tragičnijom čine sadržaji koji se mogu videti i čuti na pojedinim televizijama i pročitati u novinama. Izrazi koji se svakodnevno izgovaraju na TV Informer i ispisuju u istoimenom dnevnom listu, o pojedinim ličnostima sa Studentske liste ili onima koji tu listu podržavaju, nisu za stranice pristojnog nedeljnika. Takođe i uvrede koje su na televiziji Euronews upućene uglednom sociologu i istraživaču Zoranu Gavriloviću. Vulgarnost, primitivizam, gaženje profesionalnih i etičkih pravila, postaju narativ na koji se javnost navikava u najprljavijoj predizbornoj kampanji otkako imamo višestranačke izbore.
Znajući da etiketiranje, omalovažavanje, vređanje, optužbe za rušenje države, strane uticaje i obojenu revoluciju, kod velikog broja građana ne nailaze na odobravanje, kao ni hvalospevi vođi i njegovima, režim odavno nastoji da podrije, uništi ili po svojoj volji preoblikuje malo nezavisnih i profesionalnih medija kojih još ima. Plan navlačenja potpunog mraka postoji i realizuje se već godinama, s jedne strane narastanjem medijskog monopola u realizaciji Telekoma, a sa druge strane pritiscima na nezavisne medije i zloslutnim šurovanjem sa njihovim vlasnicima. Ono što se poslednjih dana dešava sa portalom Nova S i što već proizvodi posledice, može da bude samo pokazna vežba za sve medije koji žele da zadrže profesionalno uređivanje i mogućnost saopštavanja kritičkog mišljenja.
Neverica normalnog sveta da privatna kompanija može da urušava sopstvene medije koji su afirmisani, ugledni, profesionalni, pa i komercijalno uspešni, ne može se odagnati svešću da je kapital bez emocija, pa često i bez etike. U slučaju Nove S, a i ostalih medija iz iste grupe: N1, Danas i Radar, vlasnik može samo da bude ponosan njihovim delovanjem i činjenicom da su u podeljenom društvu Srbije, oni osnovni svetionici demokratskog, proevropskog dela, uz još par medija. Kako onda razumeti da su novi vlasnici rešili da portalu Nova S promene uređivačku ekipu i nametnu novog glavnog urednika, uz njegovo neuverljivo objašnjenje da će i dalje raditi nezavisno i profesionalno? Zašto onda smene?
Nepristojna ponuda dvostrukih otpremnina i najava onemogućavanja rada novinara koji se sa nametanjem volje vlasnika ne mire pa će dobiti otkaz, logično podstiče na traganje za odgovorom, šta je iza svega i ko je umešao svoje prste. A indicije za taj odgovor postoje i to već dugo, u razgovorima doskorašnjeg predsednika Srbije sa ljudima iz vlasničke strukture kompanije, a zatim vlasnika sa direktorom Telekoma Vladimirom Lučićem. Kada je to razotkriveno, Vučić je bez ikakve uzdržanosti izjavio „mogao sam da ih zatvorim, da sam hteo“ i „uskoro će malo da ih pootpuštaju, zatim ćemo mi ponekog da zaposlimo“. Solidarnost domaćih i stranih medijskih udruženja i profesionalnih organizacija sa novinarima portala Nova S i reakcije koje stižu iz evropskih institucija koje sve više postaju svesne nepodnošljive situacije u Srbiji, nažalost, ne brinu tvrdokorne vlasnike, a raduju domaće režimlije.
U televiziji N1 je, uticajem vlasnika, takođe proizvedena atmosfera u kojoj je teško raditi, a desetoro odličnih novinara otišlo je iz redakcije. Ostalo je još dobrih i nije najvažnije ko je od dve grupe više u pravu. Činjenica je da je zloslutni uticaj iz centara moći, politike i biznisa, odnosno njihove sprege, uzdrmao i ovaj medij. I sve to neposredno pred izbore.
Vlast i njeni destruktivni saradnici, domaći i strani, to je više nego očigledno, nastoje da nezavisnih medija više ne bude ili da se nametanjem novog rukovodstva, a zatim i nove uređivačke koncepcije, promeni njihova krvna slika, da se mogućnost objektivnog informisanja smanji ili potpuno istisne iz sfere javne komunikacije. Ne pomaže pozivanje na domaće zakone i evropske standarde, pa ni na zaključke stručnih organizacija i institucija. Moćnici, međutim, gube iz vida da smo sve to već više puta prošli. Već 40 godina novinari se izbacuju iz svojih redakcija, ostavljaju bez posla i bez egzistencije, proganjaju i kažnjavaju. Branili smo Borbu i nismo je odbranili, ali je nastala Naša Borba, pa Danas. Imali smo B92, koji nismo mogli da sačuvamo, ali onda su se pojavili N1 i Nova S. Pritisnut je NIN, ali se rodio Radar. Ima još lokalnih medija, portala i društvenih mreža na kojima će se sačuvati neuništivi duh demokratije. O tome da li ćemo ostati u tunelu ili ugledati svitanje, ipak, ne odlučuju samo oni, nego i mi.
Ubistvo u Ulici Slavka Ćuruvije
Šta čeka medije u 2024: Ugovor sa đavolom ili otpor - pa šta bude?
Kako ojačati lokalne medije i obnoviti informisanje o radu opštinskih vlasti: Britansko rešenje daje rezultate
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.