Dada Vujasinović, Slavko Ćuruvija i Milan Pantić
Nekažnjivost vodi do sve većeg broja ubistava novinara i često je simptom pogoršanja konflikta i razaranja pravnog i sudskog sistema, upozorava Unesko povodom Međunarodnog dana borbe protiv nekažnjivosti zločina nad novinarima, koji se obeležava 2. novembra.
Prema ovoj specijalizovanoj agenciji Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu (koja se bavi i zaštitom slobode medija i bezbednošću novinara), nekažnjivost šteti celom društvu jer omogućava prikrivanje teških kršenja ljudskih prava, korupcije i kriminala.
Unesko zato poziva vlade, organizacije civilnog društva i medije da se uključe u međunarodne napore za procesuiranje ovih zločina.
U Opservatoriji ubijenih novinara, Unesko vodi evidenciju o ubistvima novinara i medijskih radnika od 1993. godine. Baza sadrži i podatke o pravosudnom statusu pojedinih slučajeva. Prema podacima objavljenim u oktobru 2026, u njoj se nalaze podaci o 1.876 ubijenih novinara.
U najnovijem izveštaju, koji obuhvata 2024. i 2025. godinu, Unesko navodi da je globalna stopa nekažnjivosti porasla na 86 odsto.
Međunarodni dan borbe protiv nekažnjivosti zločina nad novinarima ustanovila je Generalna skupština Ujedinjenih nacija 2013. godine.
Obeležava se 2. novembra u znak sećanja na francuske novinare Gislen Dipon (Ghislaine Dupont) i Kloda Verlona (Claude Verlon), ubijene tog dana 2013. u Maliju.
SRBIJA: UBICE SLAVKA ĆURUVIJE I MILANA PANTIĆA NISU KAŽNJENE
U evidenciji Uneska za Srbiju navedeni su Slavko Ćuruvija, ubijen 1999, Milan Pantić, ubijen 2001, i radio-voditelj Luka Popov, ubijen 2016. godine.
Za ubistvo Milana Pantića nikada nije podignuta optužnica, dok je u slučaju Ćuruvije Apelacioni sud doneo pravosnažnu oslobađajuću presudu za četvoricu optuženih, za koju je Vrhovni sud Srbije ustanovio da je doneta uz bitne povrede krivičnog postupka, ali ta odluka nije promenila njenu pravosnažnost, tako da to ubistvo ostaje nekažnjeno.
Među dokumentima o ubistvu Slavka Ćuruvije na sajtu Uneska nalazi se i reakcija tadašnjeg generalnog direktora Uneska Federika Majora (Federico Mayor), objavljena 14. aprila 1999. godine. Major je osudio ubistvo, nazvavši ga gnusnim zločinom protiv pojedinca i napadom na slobodu informisanja, posebno značajnu u vreme krize.
Naglasio je da je nedopustivo ubijati novinare zbog njihovih stavova i zalaganja za slobodu medija, uz očekivanje da će počinioci biti pronađeni i privedeni pravdi.
Ubistvo Luke Popova, prema rezultatima istrage, nije bilo povezano s njegovim novinarskim radom.
U Uneskovoj evidenciji nema imena Dade Vujasinović, novinarke časopisa Duga, koja je 1994. godine pronađena mrtva u svom stanu u Beogradu, pod okolnostima koje su ostale sporne.
50 novinara ubijeno dronovima
Prema nalazima za 2024. i 2025, ubijeno je 189 novinara. Od tog broja, 67 odsto ubijeno je u zemljama zahvaćenim oružanim sukobima. Napadi dronovima odneli su živote 50 novinara u šest ratnih zona.
Unesko je saopštio da je među novinarima ubijenim 2024. i 2025. bilo 14 žena, od kojih je 93 odsto stradalo tokom izveštavanja iz sukoba. Ukupan broj ubijenih novinara u tom dvogodišnjem periodu porastao je za 20 odsto u odnosu na prethodni.
Iako se načini napada menjaju, Unesko upozorava da je nekažnjivost i dalje izuzetno visoka. U zemljama van oružanih sukoba tokom 2024. i 2025. ubijena su 62 novinara, a stopa nekažnjivosti iznosi 77 odsto.
Izveštavanje o Srebrenici jula '95: Nevladini mediji nisu znali da li da veruju, režimski slavili zločince
Živeti novinarstvo do poslednjeg daha
Od beskompromisnih novinara do borbe protiv digitalnog Divljeg zapada: Dokumentarci o medijima i informisanju
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.