Tema medijske pismenosti treba da bude prisutnija u srpskom društvu

Direktor programa Nova pisemnost Goran Zarić kazao je na predstavljanju projekta na skupu „Nova pismenost za novo doba“, da razumevanje pročitanog kreira kritičko mišljenje i da se tom temom treba više baviti u narednom periodu.

„Ta tema oblikuje naše društvo, bavili se mi njom ili ne“, rekao je i pozvao građane da se uključe u rad na tim poljima.

Najavio je saradnju sa medijima, kako bi razgovarali o načinima oblikovanja teksta, kako bi se građanima bolje i efikasnije privlačila ali i držala pažnja.

Prema njegovim rečima, poslednje dve decenije najzastupljeniji način za sticanje opšteg utiska o tekstu jeste „skeniranje“ teksta u obliku slova Z, odnosno pročitani prvi i poslednji red teksta, dok se između tih redova samo prelazi pogledom.

Pomoćnica ministarke kulture i informisanja Slavica Trifunović kazala je da društvo prolazi kroz korenite medijske promene, na šta je najviše uticala digitalizacija.

Ona je rekla da se Ministarstvo kulture i do sada zalagalo za širenje medijske pismenosti kod građana, a da je glavno da se informišu mladi.

Trifunović je navela da se gotovo svi učenici osnovnih i srednjih škola informišu putem društvenih mreža, a da najveću ulogu u tome imaju influenseri.

Ocenila je da je u ulozi influensera glavni adut, koji i drži mladima pažnju, mogućnost da se ostvari interakcija u realnom vremenu.

Vršilac dužnosti upravnika Narodne biblioteke Vladimir Pištalo ocenio je da je medijska pismenost i način informisanja građana „oblik evolucije“.

Priručnik medijske pismenosti nastao je kroz saradnju programa Nova pismenost i Ministarstva kulture i informisanja.