Bilčik: Vlast u Srbiji da sankcioniše pritiske na medije, posebno SLAPP tužbe protiv KRIK-a

Izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Vladimir Bilčik objavio je nacrt izveštaja o Srbiji za prethodnu godinu u kom iznosi zabrinutost zbog pritisaka i napada na novinare i žali zbog stagnacije slobode medija. Kao posebno problematičan Bilčik ističe sve veći broj takozvanih SLAPP tužbi koje se podnose sa namerom ućutkivanja novinara i poziva institucije da sankcionišu one koji ovakve tužbe podnose – naročito one koji su tužili KRIK i „Danas“.

Foto: N1

Vladimir Bilčik se u izveštaju osvrnuo na sve sfere političkog i javnog života u Srbiji.

Pohvalio je usvojene pravosudne reforme i nastavak pregovora oko kosovske situacije i izrazio zabrinutost zbog imenovanja Aleksandra Vulina za direktora BIA, koji je „poznat po svojoj anti-EU i proruskoj retorici”, kao i zbog neusklađenosti Srbije sa spoljnom politikom EU, posebno u kontekstu rata u Ukrajini.

Bilčik se bavio i stanjem medija u Srbiji i izrazio žaljenje zbog stagnacije slobode medija. Istakao je da se pritisci i napadi na novinare ponavljaju, da je sve više govora mržnje i kampanja klevetanja i podsetio da Srbija mora da stvori okruženje u kom „sloboda izražavanja može iskreno da cveta“.

Ukazao je i na veliki problem sa kojim se suočavaju mediji – SLAPP tužbe, odnosno tužbe čiji cilj nije zadovoljenje pravde, već iscrpljivanje, zastrašivanje i ućutkivanje medija. Bilčik je u izveštaju apelovao na nadležne institucije da istraže ove postupke i sankcionišu sve one koji su podneli SLAPP tužbe – posebno one protiv istraživačkog medija KRIK i dnevnog lista „Danas“.

Ocenjujući medijsku situaciju, Bilčik je osudio i otvaranje beogradske kancelarije RT (nekadašnji Russia Today) i portala na srpskom, pozvavši vlast u Srbiji da se „suprotstavi hibridnim pretnjama i da se bori protiv dezinformacija, uključujući manipulativne anti-EU narative“.

SLAPP tužbe koje je Bilčik pomenuo u izveštaju masovno su počele da se podnose protiv medija u Srbiji tokom prethodne dve godine.

KRIK trenutno ima 11 postupaka pokrenutih po tužbama koje su podnosili moćni ljudi iz države i oni bliski vrhu vlasti kako bi pokušali da zastraše novinare i nateraju ih da odustanu od istraživanja i izveštavanja o određenim temama.

Među onima koji su tužili KRIK su Nikola Petrović, kum predsednika države; Predrag Koluvija, optužen za uzgajanje više od tonu i po marihuane Predrag Koluvija; bivši direktor Bezbednosno-informativne agencije, a sada ministar policije Bratislav Gašić, ali i tajkuni bliski vlasti, ljudi sa Interpolovih poternica, izdavač provladinog taboida, kao i moćna međunarodna korporacija „Mineco“.