25. jan 2023.

Poslednja rupa na svirali: Ministar Jovanović tvrdi da mu je informisanje prioritet ali i dalje nema nikog zaduženog za medije

Od formiranja krajem oktobra prošle godine, Ministarstvo informisanja i telekomunikacija dobilo je državnog sekretara i troje pomoćnika ministra – niko od njih, međutim, nema u portfelju informisanje i medije. Novinarska udruženja nisu preterano iznenađena takvim odnosom novog ministarstva, pa i Vlade Srbije, prema informisanju ali ističu da su kadrovska rešenja, iako važna, još i najmanji problem za medijsku zajednicu

Mihailo Jovanović (foto: Kancelarija za IT i eUpravu)

„Ministar Jovanović istakao je na sastanku da će pitanja informisanja biti prioritet novog ministarstva i da su dijalog i saradnja sa medijskim i novinarskim udruženjima o svim aktuelnim pitanjima i izazovima veoma važni, stajalo je u saopštenju sa sastanka ministra informisanja i telekomunikacija Mihaila Jovanovića sa predstavnicima devet novinarskih i medijskih udruženja, održanom 4. novembra prošle godine, samo nekoliko dana nakon što je novi ministar preuzeo dužnost.

Gotovo tri meseca kasnije, informisanje teško da se može smatrati prioritetom ministarstva, barem ako je suditi po popunjavanju rukovodećih pozicija u ministarstvu. Ali i  ne samo po tome.

Umesto informisanja, prioritet su tako dobile druge oblasti – ministarstvo je nedavno dobilo državnog sekretara i troje pomoćnika ministra, ali niko od njih u svom portfelju neće imati medije i informisanje.

Na sednici Vlade Srbije održane 29. decembra 2022. za državnog sekretara u Ministarstvu informisanja i telekomunikacija postavljen je Milan Dobrijević, dosadašnji državni sekretar u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija.

Na istoj sednici postavljeno je i troje pomoćnika ministra, svi kao vršioci dužnosti u narednih šest meseci.

Goran Đurđević postavljen je, na šest meseci,  za vršioca dužnosti pomoćnika ministra informisanja i telekomunikacija – Sektor za evropske integracije i upravljanje projektima.

Milan Josimov biće, takođe u narednih šest meseci, vršilac dužnosti pomoćnika ministra informisanja i telekomunikacija ‒ Sektor za informaciono društvo i informacionu bezbednost.

Katarina Tomašević je postavljena za vršioca dužnosti pomoćnika ministra informisanja i telekomunikacija ‒ Sektor za elektronske komunikacije i poštanski saobraćaj. I njoj je mandat oročen do kraja juna ove godine.

Ministarstvo za medije ne odgovara medijima

O drugim kadrovskim rešenjima u ministarstvu Vlada Srbije nije odlučivala, sudeći barem po objavljenim dokumentima sa sednica Vlade, od njenog formiranja do danas.

Inače, na sajtu ministarstva, koji u svom nazivu sadrži i informisanje, nisu ažurirani podaci o nedavnim postavljenjima. Da li je u planu postavljanje i pomoćnika i/li državnog sekretara zaduženog za medije/informisanje, i u kom roku, iz samog ministarstva nije bilo moguće saznati – iz Službe za odnose sa javnošću ni posle nekoliko dana nisu odgovorili na naše mejlove i poruke, niti je u toj službi iko odgovarao na naše telefonske pozive!

S obzirom na to „u kakvim okvirima i sa kim novi ministar radi“, Željko Bodrožić kaže da nema neka posebna očekivanja od novog ministra i da od njega očekuje tek to da se ne pretvori – u Anu Brnabić

Od trenutka kada je obelodanjeno da će informisanje biti izdvojeno iz dosadašnjeg ministarstva, koje je u prethodne dve godine vodila Maja Gojković, i da će biti pridato novoformiranom Ministarstvu informisanja i telekomunikacija, i još kada se saznalo da će na čelu tog ministarstva biti dosadašnji direktor Kancelarije za informacione tehnologije i elektronsku upravu, Mihailo Jovanović, članovi medijske zajednice otvoreno su izneli sumnju prema tome koliko će se novi resor u Vladi uopšte baviti medijima.

Od aktivnosti na polju informisanja, osim pomenutog sastanka sa medijskih i novinarskim udruženjima, ministarstvo se u ova tri meseca istaklo u formiranju Radne grupe za izradu i praćenje Akcionog plana za za primenu Strategije razvoja sistema javnog informisanja u Republici Srbiji za period 2020-2025. godine u periodu 2023-2025. godine.

Preostale vesti tiču se prvog sastanka Radne grupe za izradu radne verzije Nacrta zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom informisanju i medijima, kao i osude pretnje upućene dnevnom listu Danas.

Najava novog ministra o tome da će informisanje biti prioritet jeste u prvih mah zaveo deo medijske zajednice, kaže za Cenzolovku Slađana Gluščević, izvršna direktorica Nezavisnog društva novinara Vojvodine (NDNV).

„Delovalo je kao da će u novoj konstelaciji snaga u Vladi i resornom ministarstvu biti postavljen teg koji će jače vući ka sektoru informisanja nego što je bilo ranije. Nažalost, ispostavilo se da očekivanje dela medijske zajednice zainteresovane za to da se situacija u branši popravi nije bilo na mestu.“

Gluščević (NDNV): Imamo i većih problema od imenovanja u ministarstvu

To što u ministarstvu i dalje nema osobe koja bi, da li sa pozicije državnog sekretara ili pomoćnika, „pokrivala“ informisanje i medije, Gluščević ne smatra najvećim problemom, ali ističe da to dosta govori o odnosu Vlade prema medijskim pitanjima.

„Vlada je imenovala većinu državnih sekretara i pomoćnika u drugim ministarstvima, i po tome je jasno da su medijska pitanja marginalizovana. Mada, usudila bih se reći da ih gura na margine upravo zbog toga što ovoj vlasti ne odgovara da ta pitanja reši. Sigurno joj više odgovaraju porobljeni a ne slobodni mediji“, navodi izvršna direktorica NDNV-a.

U protekle četiri godine Ministarstvo kulture i informisanja imalo je pomoćnicu ministra/ke za informisanje i medije (Slavica Trifunović), dok od 2020. državni sekretar za tu oblast nije postavljen. Raniji državni sekretar, Aleksandar Gajović  daleko je bio od prihvatljivog rešenja za deo medijske zajednice, iz koje je tokom njegovog mandata (2017-2020) bilo više zahteva za njegovom smenom.

Medijska pitanja su marginalizovana. Usudila bih se reći da ih gura na margine upravo zbog toga što ovoj vlasti ne odgovara da ta pitanja reši. Sigurno joj više odgovaraju porobljeni a ne slobodni mediji (Slađana Glušćević)

Upražnjena pozicija, ili pozicije, u ministarstvu, za Gluščević „svakako nije dobar znak“ ali, napominje, „nije ni najveći problem imajući u vidu brojne negativne procese koji ugrožavaju profesionalno novinarstvo“. Izborom pomoćnika i/li državnog sekretara, dodaje, obezbedila bi se neophodna bolja komunikacija sa udruženjima i medijskim koalicijama, „ali ona ne garantuje donošenje važnih odluka, jer zna se gde se one donose“.

„Jedan od najvećih problem trenutno je to što se ništa ne zna o početku rada na Zakonu o elektronskim medijima, a već bi trebalo da se privodi kraju predlog tog zakona. Ovaj zakon bi obezbedio neophodne izmene koje se tiču REM-a, a to bi verovatno uticalo i na drugačiju raspodelu nacionalnih dozvola pružaocima medijskih usluga. Takođe, ne bi bila dovedena u pitanje mogućnost korišćenja programa Kreativna Evropa.“

Izvršna direktorica NDNV napominje i da boljitak na medijskom polju ne garantuje „čak i da imamo i državnog sekretara i zakone sa čijim izmenama i dopunama kasnimo“.

„Ponoviću upozorenja i apele medijskih i novinarskih udruženja – pitanje je primene zakonodavnog okvira koji generalno nije loš i političke volje da se zakoni primenjuju. Navešću samo primer primene Medijske strategije. Sad je jasno da je taj važan dokument poslužio državi kao pokriće pre svega pred Evropskom unijom a da ona vešto hvata krivine kad treba da ga primeni“, ističe Gluščević.

Bodrožić (NUNS): Ministra ne zanima informisanje

Željku Bodrožiću, predsedniku Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS), već samo imenovanje čelnog čoveka Ministarstva informisanja i telekomunikacije ukazivalo je na to da će informisanje „i u ovom ministarstvu, kao i prethodnom, biti u zapećku“, ali priznaje da je na prvom sastanku sa novinarskim i medijskim udruženjima ministar Mihailo Jovanović  „pokazao pristojnost i uviđajnost, za razliku od onih koji su ga predložili i postavili, te prihvatio predloge i sugestije o daljem radu radnih grupa na sprovođenju Medijske strategije i usaglašavanju izmena i dopuna Zakona o informisanju i medijima“.

„Ali, videlo se i tad, a kasnije nam je i nezvanično potvrđeno“, navodi Bodrožić za Cenzolovku, „da su ministru preokupacija telekomunikacije i da mu se tu završava nadležnost, dok će oblast medija opet da uređuje neko iz vrha vladajuće partije, na direktnoj vezi sa Predsedništvom. Za sada nemaju rešenje za državnog sekretara i pomoćnika koji bi se bavili informisanjem, ili, što će pre biti, nemaju vremena da razmišljaju o njemu, a i niko ih i ništa ne požuruje. Izgleda im je za sada dovoljno da ubrzaju rad na legislativi, i za to se dobijaju poeni na Zapadu, bez obzira što dobre strategije i zakoni malo znače, jer su institucije urušene i za naprednjake je većina tih spisa mrtvo slovo na papiru“.

S obzirom na to „u kakvim okvirima i sa kim novi ministar radi“, Bodrožić kaže da nema neka posebna očekivanja od novog ministra i da od njega očekuje tek to da se ne pretvori – u Anu Brnabić. „I ona je bila pristojna i kooperativna kada je onomad postala ministarka, ali je ubrzo podivljala i danas vređa, kleveće i lupeta kao da su se u njoj spojili Vojislav Šešelj i Jovana Jeremić“.

Ostavite komentar

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

*

Send this to a friend