23. dec 2020.

Beznačajna sredstva za značajnu ulogu

U budžetu grada Valjeva za 2021. godinu, koji je usvojilo Gradsko veće a pred odbornicima Skupštine grada naćiće se 28. decembra, za informisanje je opredeljeno nešto manje od 0,2 posto budžeta Valjeva. Tačnije, "ostvarivanje i unapređivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja" biće sufinansirano sa 5,5 miliona dinara.

Za razliku od prethodnog gradskog rukovodstva koje je sednice Gradskog veća zatvorilo za medije, i za razliku od bivšeg gradonačelnika Slobodana Gvozdenovića koji je uvek bio dostupan samo za svoje medije dok sa drugima nije razgovarao, aktuelno rukovodstvo je „vratilo“ novinare na sednice Gradskog veća, a gradonačelnik Lazar Gojković je dostupan uvek i svakom novinaru. I to je pravi odnos vlasti, ne samo prema novinarim nego pre svega prema javnosti.

Međutim, aktuelno gradsko rukovodstvo je, prvobitno, odlučilo da za informisanje u gradu izdvoji samo 3,5 miliona dinara, koliko je bilo planirano u Nacrtu Odluke o budžetu Valjeva, da bi u predlogu Odluke o budžetu, koji je u ponedeljak usvojilo Gradsko veće, taj iznos povećan za dva miliona dinara.

U novogodišnjem intervjuu za Kolubarske.rs, odgovarajući na pitanje kakvu ulogu treba da imaju mediji u Valjevu, gradonačelnik Lazar Gojković je rekao da mediji imaju veliku i značajnu ulogu.

„Mediji imaju značajnu ulogu pre svega da informišu javnost o onome šta se dešava u gradu. Pored toga, mediji u Valjevu treba da pomognu gradonačelniku i Gradskoj upravi u kreiranju jedne realne slike o gradu. Takođe je važna dobronamerna kritika i sugestija kako da popravimo nešto što ne valja. Sa druge strane treba i pohvaliti sve ono što je vredno i dobro. Milsim da mediji imaju veliku i značajnu ulogu“, rekao je Gojković.

Ako mediji imaju veliku ulogu, zbog čega je u budžetu opredeljeno tako malo novca za informisanje i sufinansiranje medijskih projekata, pitali smo gradonačelnika. Naveli smo da je to najmanji iznos od 2015. godine, kada je država izašla iz vlasništva u medijima i umesto direktnog finansiranja uvela projektno sufinansiranje za ostvarivanje javnog interesa u oblasti informisanja.

U vreme kada je gradonačelnik Valjeva bio Stanko Terzić, za informisanje za 2016. godinu iz gradske kase je izdvojeno deset miliona dinara. Prethodno rukovodstvo je 2017. godine za informisanje opredelilo pet miliona dinara, sledeće 2018. iznos je povećn na 6,6 miliona, još više novca 7,3 miliona bilo je opredeljeno 2019. godine, da bi lane u budžetu bilo deset miliona dinara za informisanje.

Na pitanje zašto tako malo novca za veliku ulogu, gradonačelnik Lazar Gojković je rekao da je iznos od 3,5 miliona dinara predlog koji je u Nacrtu Odluke o budžetu, ali može biti povećan.

„Završena je javna rasprava o budžetu, stigle su nam neke primedbe i sugestije, a i sami smo menjali neke pozicije. Mislim da će i cifra koja je namenjena za medije i informisanje biti veća“, rekao je gradonačelnik nekoliko dana pre sednice Gradskog veća na kojoj je usvojen predlog Odluke o budžetu grada za 2021. godinu.

Umesto 3,5 miliona za informisanje u gradskoj kasi biće 5,5 miliona dinara ili 0,2 posto budžeta. Kako je navedeno u Odluci o budžetu sa tim novcem trebalo bi da bude sufinansiran 21 medijski projekat, što je „ciljana vrednost“. Cifra jeste veća, ali, po mišljenju medijskih radnika, nedovoljna za kvalitetne projekte i za brojne valjevske medije.

Prošle godine sa 10 miliona dinara sufinansirano je 17 projekata, doduše najviše novca više od polovine 6.450.000 dinara dobili su mediji bliski vlasti i bivšem gradonačelniku – jedna valjevska televizija i tri beogradske kompanije sa sedištem na istoj adresi – Majke Jevrosime 29/9.

Medijska udruženja UNS i NUNS su pre pet godina, kada je uvedeno projektno sufinansiranje medija, predložila da izdvajanja za informisanje iz budžeta lokalnih samouprava bude dva posto.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend