09. avg 2020.

Bilčik: Sloboda medija ključna za napredak ka EU

Izvestilac EP za Srbiju Vladimir Bilčik kaže da pažljivo prati politička dešavanja u Srbiji i ističe da uslovi za političko nadmetanje i sloboda medija treba da budu na najistaknutijem mestu u agendi reformi, ukoliko Srbija želi da učini napredak prema članstvu u EU.

On je za „Danas“ rekao da budući parlament i Vlada imaju ogromnu odgovornost da sprovedu istinske reforme u domenima vladavine prava, osnovnih sloboda i standarda, kako bi se stvorilo medijsko okruženje evropskog kvaliteta.

Upitan da li je odluka članica EU da se ne otvore nova poglavlja u pristupnim pregovorima Srbije i EU signal vlastima da znatno više pažnje treba posvetiti značajnim segmentima poput vladavine prava, kaže da kada nijedno poglavlje nije otvoreno, proces pregovora ne može da bude nastavljen tako brzo te da, kako je naveo, dragoceno vreme može da bude izgubljeno.

„Zbog toga govorim da sada širom Evropske unije postoji veliko očekivanje od Srbije da dela. Lideri u Beogradu imaju gotovo istorijsku šansu da rade na značajnim domaćim reformama i da ih ubrzaju“, istakao je Bilčik i ponovio da se nada da će, kada nova vlada preuzme dužnost, uključujući nove političke zvaničnike koji će pregovarati o članstvu u EU, oni koji će biti nadležni moći da rade na reformama u vezi sa vladavinom prava i važnim socio-ekonomskim merama usmerenim na brz oporavak od Covid-19.

Povodom pisma pojedinih nevladinih organizacija iz Srbije koje su izrazile zabrinutost stanjem demokratije u zemlji, on navodi da je „pažljivo pročitao te zabrinutosti“ i da je u kontaktu sa stručnjacima na terenu.

„Osećam da širom EU sada postoji istinsko i neodložno očekivanje da se Srbija fokusira na istinske reforme i da sprovede istinske mere kada je reč o ispunjavanju cilja evropske perspektive. Čekamo dela, a ne samo reči“, zaključio je Bilčik.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend