Novo promenjeno mišljenje Bilčika: Srbija ne može u EU bez slobodnih medija

„Imali smo slučajeve da ljudi dolaze, pokazuju nam hrpu papirića (poziva za glasanje), i govore: ‘Vidite, našli smo ove pozive u svojim poštanskim sandučićima, za ove ljude koji žive u mom stanu, a ja te ljude nikada nisam video’. To je i generalno pitanje koliko je ljudi koji su dovedeni iz drugih mesta da glasaju, u različitim mestima u Srbiji“, poručio je za Demostat Vladimir Bilčik koji je bio član međunarodne posmatračke misije na izborima koji su u nedelju održani u našoj državi.

Ovaj evroparlamentarac iz redova Evropske narodne partije (EPP) kazao je i da takođe imamo pitanje „indicija, sumnji o kupovini glasova, i pronađeni su lažni glasački listići u kutijama, sa lažnim oznakama, ili sa pravim oznakama, ali na pogrešnim listovima papira“.

„Mi smo to zabeležili i imaćemo složenu ocenu naših posmatranja, u jednom opsežnom izveštaju, koji će biti objavljen u januaru. Dakle, važno je da nakon tih ocena vlast deluje u ovoj državi. Kao što sam rekao – mi smo posmatrali, bili smo kritički nastrojeni, slali smo poruke da pozdravljamo visoku izlaznost i relativno miran način vođenja izbora“, naveo je Bilčik.

Pored te dobre vesti, dodao je on, posstoji čitav niz „znakova pitanja“.

„Različiti posmatrači posmatrali su različite stvari, uključujući, na primer, pitanja koja se odnose na Arenu u Beogradu. Mi smo čuli da se tu ljudi okupljaju, i navodno nije bilo dozvoljeno predstavnicima RIK-a da uđu unutra, ali ja sam bio u Novom Sadu, i na putu iz Novog Sada kada su stigle glasine o tome, i bukvalno sam prolazio pored Arene ali u tom trenutku se tamo ništa nije događalo, pa ne mogu da komentarišem“, rekao je Bilčik.

Prema mišljenju sagovornika Demostata, „sva ta pitanja moraju da budu rešena, i treba naučiti lekcije koje će biti primenjene na narednim izborima“.

„Svim sporovima treba da se bave odgovarajuće institucije, i svi sporovi treba da budu rešeni odgovarajućim kanalima, koji su vezi sa ovim izborima“, istakao je on.

Izvestilac EP rekao je i da se u Beogradu susreo i sa lokalnim posmatračima, koji su nadgledali sve izbore, uključujući beogradske.

„Mislim da to treba da bude sprovedeno na ispravan, sveobuhvatan način, bilo koji ‘znak pitanja’ o ovim izborima treba da bude rešen putem institucija. Znam da su rezultati u Beogradu bili mnogo više ‘tesni’ nego rezultati parlamentarnih izbora, i videli smo brojne probleme na nacionalnim izborima. Stoga, važno je da ti problemi budu rešeni, uključujući, naravno, one koji su u vezi sa lokalnim izborima u Beogradu, kako bi građani Beograda izabrali one koji će upravljati gradom Beogradom tako da oni (građani) zaista prihvate rezultat, a to može biti postignuto samo putem institucija“, smatra Bilčik.

Komentarišući proteste koji su počeli u ponedeljak u Beogradu, na kojima okupljeni zahtevaju da rezultati lokalnih izbora u glavnom gradu budu poništeni, kao i odluku predstavnika liste „Srbija protiv nasilja“ da počnu štrajk glađu, Bilčik je naveo:

“Najpre je veoma važno reći da je naša posmatračka misija imala zadatak da posmatra prevremene parlamentarne izbore, mi nismo imali mandat da posmatramo lokalne izbore u Beogradu. Veoma je važno reći da ljudi u demokratijama imaju pravo da mirno protestuju, i na bezbedan način, ali, naravno, ti protesti ne treba da budu nasilni na bilo koji način. Protesti su deo demokratije. Ja takođe verujem da bilo kakvo rešenje za bilo kakav spor koji je u vezi sa ovim i bilo kojim drugim izborima, uključujući one koji su organizovani u nedelju u Srbiji, treba da bude pronađeno pomoću institucija“.

Upitan može li se ovaj izborni proces nazvati „fer i regularnim“, imajući u vidu ocene posmatrača iz OEBS-a i Evropskog parlamenta da su uslovi bili nefer, da su javni resursi zloupotrebljavani, da regulatorna tela nisu bila efikasna, da je bilo mnogo slučajeva kupovine glasova, sagovornik Demostata je ukazao:

“Mi smo upotrebili izraz ‘nepravedni’. Mi smo to koristili takođe jer mi nismo sudije na ovim izborima. Dakle, da li su izbori bili slobodni ili ne, treba da na kraju odluče relevatne ovdašnje institucije. To je deo zadatka javnih institucija u ovoj državi“.

„REM nije dobro radio svoj posao“

Govoreći o onome što je potrebno promeniti, Bilčik je naveo i da mediji moraju da zaista rade svoj posao, da je nužno „slobodno, nezavisno izveštavanje, da se novinari ne suočavaju s pretnjama“.

„Pored izveštavanja o onome šta radi Vlada, postoji i dosta nezavisnog istraživačkog novinarstva. Novinari u suštini treba da analiziraju, procenjuju i komentarišu, a to je nešto čega mi nismo mnogo videli u medijima u Srbiji. Takođe, navešću nešto prema čemu sam veoma kritički nastrojen, i ja sam veoma razočaran, a to je da Regulatorno telo za elektronske medije, REM, nije dobro radilo svoj posao neposredno pred izbore. Oni se čak nisu susreli sa nama pomatračima, mi nismo dobili nikakve opsežne podatke, njihove procene o kampanji i to je takođe znak slabih javnih institucija koje treba da nadziru, nadgledaju ‘teren’ za izbore“, upozorio je on.

Sprovođenje novih medijskih zakona, koji, takođe, daju novi zamajac REM-u, kada je reč o novom osoblju, novim institucionalnim strukturama, biće zadatak novog parlamenta, poručio je Bilčik.

„To je jedna strana pitanja. Druga strana se odnosi na ono što smo videli i šta smo posmatrali na dan izbora, na određene neregularnosti“, ukazao je izvestilac EP.

Povodom konstacije Demostata da postoji snažna politička cenzura u Srbiji, na televizijama sa nacionalnom frekvencijom, koja je prisutna sve vreme, dok je situacija na Radio-televiziji Srbije drugačija samo u vreme izborne kampanje, Bilčik je naveo:

“Mi smo već u našem Izveštaju dali svoju ocenu o medijskoj situaciji i bavimo se medijima još otkako sam postao izvestilac EP za Srbiju. Izveštaji Evropskog parlamenta su jasni, to je bila i velika tema u međustranačkom dijalogu koji smo vodili pre izbora održanih 2020. i 2022. godine, mi smo takođe diskutovali o medijsku situaciju u dijalogu vođenom u parlamentu. Spremni smo da se angažujemo sa novim sazivom Narodne skupštine, da posredujemo u dijalogu u ovde, mislim da to pitanje treba da bude rešeno“.

Novi parlament ima šansu da učini nešto u vezi s tim, kao i nova vlada, poručio je Bilčik.

„Znam da je opozicija snažno kritikovala moje izjave, ali sada će u parlamentu biti dva velika bloka – vladajuća većina i opozicija, koja je osvojila oko 23, 24 odsto glasova, što je šansa da se počne dijalog o važnim pitanjima, da se unapredi medijska situacija u državi. Kao što uvek kažem – postoje samo loši i dobri mediji, postoje samo loši i dobri mediji u privatnom vlasništvu, postoje samo loši i dobri državni mediji. U ovoj državi svi pričaju o ‘prorežimskim medijima’, o ‘opozicionim medijima’, ali to je apsolutno pogrešan pristup diskusiji o medijskoj situaciji jer oni koji su jednom deo vladajuće većine posle su deo opozicije“, rekao je Bilčik.

Svaki medij, prema njegovim rečima, ima odgovornost da izveštava istinito i profesionalno.

„Treba kvalitetno, nezavisno i slobodno izveštavati o onome što se događa u državi, i postoji mnogo prostora da se to poboljša u Srbiji. To je veoma jasna poruka, ne samo ove posmatračke misije, već i nešto što prenosimo kao poruku evropskih institucija poslednjih godina. I ako se stvari ne promene, biće teško da Srbija napreduje na putu ka EU, a to je i jedan od razloga zbog kojeg smo angažovani u ovim diskusijama“, kazao je Bilčik.

Poručio je da je postojanje snažnih, nezavisnih, profesionalnih medija, „kičma svake demokratije“, i da je sa njima lakše boriti se protiv širenja dezinformisanja.

„Takođe mi je drago da smo mi u Evropskoj uniji prošle godine usvojili Zakon o dodatnim digitalnim uslugama. To je deo evropskog zakonodavstva, a biće i obavezan za Srbiju kada se pridruži EU. Time se obezbeđuju dodatne i značajne smernice za borbu protiv dezinformacija, naročito onlajn platformi, koje imaju veliku odgovornost“, rekao je.

Podsetio je da je prošle nedelje postignut politički dogovor o novom evropskom zakonu o slobodi medija u EU, što je takođe nešto što će biti obavezno za Srbiju kada uđe u Uniju.

„I time se zaista daje strukturna podrška novinarskom poslu, ali i privatnim i javnim emiterima. To će stupiti na snagu kao evropski zakon kada ga izglasamo u Evropskom parlamentu, i mislim da će se to desiti u martu. Sve su to veoma važna poboljšanja. Dezinformisanje je kuga demokratskog života i mi treba da se delotvorno borimo protiv te kuge“, napomenuo je ovaj evroparlamentarac.