21. jul 2021.

BIRN: Države Balkana nemaju slobodan pristup informacijama od javnog značaja

U prvoj godini pandemije korona virusa, Zapadni Balkan nije uspeo da u potpunosti primeni zakone o slobodnom pristupu informacijama, ostavljajući javnost u mraku, zaključak je najnovijeg izveštaja Balkanske istraživačke regionalne mreže (BIRN).

Transparentnost je bila još jedna žrtva pandemije virusa korona u 2020, pokazuje izveštaj Balkanske istraživačke regionalne mreže o tome kako su se vlasti u Albaniji, Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, Kosovu, Severnoj Makedoniji i Srbiji odnosile prema zahtevima za slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja koje su podneli novinari.

Zakoni o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja u šest analiziranih zemalja su na papiru veoma dobri, ali njihova implementacija varira, neujednačena je, a sa izbijanjem pandemije i ograničavanjem protoka informacija od strane vlada, ozbiljno je pogoršana, saopštio je BIRN.

Od 359 zahteva, koliko su ukupno podneli novinari BIRN-a u 288 institucija u šest navedenih država, u celosti je odobreno samo 173.

U 15 slučajeva objavljene su samo tehničke informacije ili su vlasti rekle da će odgovoriti tek po ukidanju vanrednog stanja. Jedanaest je odbijeno, dva zbog poverljivosti traženih podataka, a devet bez jasnog pravnog razloga.

Zahtevi su poslati u periodu između 1. februara i 31. decembra 2020, i bili su deo brojnih istraživanja i analiza na kojima su novinari BIRN-a radili ili još uvek rade.

Bez odgovora je ostalo 160 poslatih zahteva, uprkos insistiranjima novinara, dok je na neke od zahteva odgovoreno tek nakon što su poverenici naložili institucijama da objave informacije.

„Nalazi izveštaja podvlače štetu nastalu političkim mešanjem u pravo na slobodan pristup informacijama od javnog značaja, kao i potrebu da se osigura da javnost bude pravilno informisana o radu svojih izabranih predstavnika i javnih institucija koje finansiraju poreski obveznici“, navodi BIRN.

BIRN je takođe ustanovio da malo javnih institucija objavljuje informacije na svojim veb-sajtovima, kao i da je većina objavljenih informacija zastarela.

„U određenim institucijama, na primer u Ministarstvu unutrašnjih poslova u Srbiji, postoji trend neprestanog pozivanja na zabrinutost zbog privatnosti ili poverljivosti kako se novinarima ne bi otkrivale informacije o navodnim i osuđenim ratnim zločincima“, navodi se u izveštaju.

(Ne)transparentnost tokom prve godine pandemije

Izveštaj pokazuje da se tokom prve godine pandemije vlade uopšteno nisu mnogo obazirale na zahteve za slobodnim pristupom informacijama od javnog značaja, pozivajući se na zdravstvenu krizu.

„U Srbiji, Crnoj Gori i Severnoj Makedoniji, pandemija je korišćena kao izgovor za odlaganje obrade ovih zahteva. Vlasti u Albaniji, Bosni i Hercegovini i na Kosovu nisu izvršile zvaničnu promenu u postupanju po zahtevima za slobodnom pristupu informacijama, ali u praksi je pandemija dovela do značajnih kašnjenja u odgovorima, a u nekim slučajevima i do zida ćutanja“, saopštio je BIRN.

Prema nalazima BIRN-a, u 2020. su, kada je reč o odgovaranju na zahteve novinara, najbolje rangirani kancelarija vršioca dužnosti predsednice Kosova, kancelarija predsednika Severne Makedonije i sudovi i tužilaštva u Srbiji.

Tužilaštva u Srbiji visoko su rangirana u pogledu tačnosti u odgovoru na zahteve za slobodan pristup informacijama, ali su često odbijala da objave predmetne informacije, pozivajući se na tekuće pravne slučajeve, službenu tajnu ili činjenicu da nisu posedovala tražene podatke.

Neke institucije su delimično odgovarale na zahteve, ali pojedine institucije uopšte nisu odgovorile. Najgori prestupnici u ovoj kategoriji bili su ministarstva pravde Albanije i Severne Makedonije. Vlada Srbije i Ministarstvo zdravlja Kosova bili su gotovo isto toliko loši, jer uopšte nisu odgovorili na zahteve za slobodan pristup informacijama koji se odnose na propise, statistiku i ažuriranja podataka u vezi sa korona virusom.

Albansko ministarstvo zdravlja, srpsko Ministarstvo unutrašnjih poslova i Republički geodetski zavod, kosovski Telekom i Uprava carine Crne Gore odbili su zahteve BIRN-a bez obzira na to što od njih nisu traženi lični podaci ili informacije o nacionalnoj bezbednosti, navodi BIRN.

Poverenici: nedovoljno osoblja, nedovoljno resursa

Prema izveštaju BIRN-a, „ovlašćenja dodeljena ovim kancelarijama nisu jaka u većini zemalja, tako da nijedna institucija zapravo ne može biti novčano kažnjena zbog nepoštovanja zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja“.

Šest analiziranih zemalja već niz godina ne uspeva da nađe političku volju za sprovođenje zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja. Ipak, „zahvaljujući stalnim kritikama Evropske unije, lokalnih civilnih društava, nevladinih organizacija i predstavnika medija, još uvek postoji razlog za optimizam u pogledu stanja transparentnosti na Balkanu,“ piše u izveštaju.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend