Grupa od 89 organizacija civilnog društva i medija uputila je danas žalbu povereniku za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, zbog nepotpunog odgovora Instituta zа јаvnо zdrаvljе Srbiје „Bаtut“ u vezi sa podacima o zdravlju građana Srbije u epidemiji korona virusa.
Čak i u gotovo paničnoj atmosferi indukovanoj višednevnim zastrašivanjem građana licitiranjem predstavnika vlasti i „struke“ sa mogućim uvođenjem 24 časovne zabrane kretanja, dodatno kombinovanoj sa apokaliptičnim porukama nekakvog Kriznog štaba za suzbijanje zarazne bolesti COVID-19, šta god ili ko god to bio, jedan akt Vlade juče je privukao ne malu pažnju javnosti.
Gostujući na RTS-u, zamenica direktora Instituta za javno zdravlje "Milan Jovanović Batut" Darija Kisić Tepavčević rekla je da je prva infekcija koronavirusom u Srbiji izolovana 1. marta. Građanima je, pak, rečeno da je prvi slučaj otkriven 5 dana kasnije - 6. marta, dva dana nakon što su bili raspisani izbori, i dan nakon što je SNS skupio potpise i predao ih Republičkoj izbornoj komisiji.
Od 89 zdravstvenih ustanova kojima su novinari CINS-a postavili pitanja koliko respiratora ukupno imaju i koliko ih je trenutno slobodno, njih 58 nije želelo da odgovori ili nas je, najčešće, upućivalo na Ministarstvo zdravlja ili Pokrajinski sekretarijat za zdravstvo. Iz Instituta za kardiovaskularne bolesti Dedinje, jedne od tridesetak ustanova koje su nam odgovorile, navode da su kod njih u svakom momentu skoro svi respiratori zauzeti.
Pristup podacima od javnog interesa, elektronska uprava i sistem zaštite podataka u Srbiji su na veoma niskom nivou jer su ti sistemi komplikovani za upotrebu i građani nemaju dovoljno saznanja o njihovom korišćenju, dok su njihovi lični podaci u sajber prostoru potencijalno izloženi različitim oblicima manipulacije, ocenjeno je na onlajn debati "Digitalna uprava – analogni procesi".
Izvršni direktor Nezavisnog društva novinara Vojvodine (NDNV) Veljko Milić izjavio je da je pritisak javnosti jedina mogućnost da se vlasti spreče da unesu štetne izmene u Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja.
Obe ove karike društva deluju odvojeno, samostalno koristeći ovaj zakon kao instrument za dobijanje informacija važnih za javni interes, ali retko kada udružuju snage, mišljenje je sagovornika portala VOICE
Građani, novinari, nevladine organizacije, prošle godine izjavili su 3.346 žalbi povereniku za informacije od javnog značaja, a on je ocenio da je čak preko 80 odsto žalbi osnovano. I u svom izveštaju upozorio je da su organi javne vlasti u poslednjih nekoliko godina sve manje spremni da daju informacije i da uglavnom prođu nekažnjeno.
Upravni sud odbacio je zahtev novinarke Pištaljke da najzad dobije kompletan izveštaj Agencije za borbu protiv korupcije o imovini i prihodima nekadašnjeg gradonačelnika Beograda, a sada ministra finansija Siniše Malog uz obrazloženje da ona nije pravno legitimisana, odnosno da nema pravni interes da tuži.
Povodom 28. septembra, Međunarodnog dana prava javnosti da zna, na skupu koji je održan tom povodom u Beogradu poručeno je da je potrebno poslati snažnu poruku o značaju slobodnog pristupa informacijama od javnog značaja, da je u tome neophodna saradnja institucija javne vlasti i međunarodnih institucija, te da je civilno društvo jak partner u ostvarivanju prava na pristup informacijama.
Nemanja Nenadić, programski direktor organizacije Transparentnost Srbija, kaže da postoji opasnost da se pravo na pristup informacijama umanji kroz druge zakone, dakle bočno i da bi bilo dobro da Ustavni sud reaguje. Naglašava da svake godine nekoliko stotina rešenja Poverenika ostane neizvršeno. Namera da se izuzmu u potpunosti iz zakona tzv. društva kapitala otvorila bi prostor da u bliskoj budućnosti ostanemo bez mogućnosti pristupa podacima o radu jednog ogromnog dela javnog sektora koji raspolaže velikom javnom imovinom, istakao je.
Javna preduzeća koja su u Nacrtu zakona o izmenama i dopunama zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja bila izuzeta od dostavljanja informacija od javnog značaja zbog "smanjivanja njihove sposobnosti na otvorenom tržištu", biće u obavezi da ih učine dostupnim javnosti, saznaje Udruženje novinara Srbije (UNS).
Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Milan Marinović izjavio je da će Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja uskoro biti menjan i ocenio je da je uloga novinara u sprovođenju tog propisa ključna.
Prema svedočenju novinara kritičkih medija u Pančevu, političari se trude da im što više otežaju dolazak do informacija čije je objavljivanje u interesu Pančevaca, dok u gradskoj PR službi kažu kako je ovaj grad primer dobre prakse. U Nemačkoj, s druge strane, političari koji kriju informacije i ne žele da komuniciraju sa medijima bili bi politički mrtvi.
U danu kada je Srbija potpisala zajedničku izjavu kojom se obavezala na zaštitu medijskih sloboda pozivamo Vladu i Narodnu skupštinu da ne koriste institucije za obračun sa nezavisnim medijima i organizacijama.
Nezavisno udruženje novinara Srbije najoštrije osuđuje nastup Aleksandra Martinovića, šefa Poslaničkog kluba Srpske napredne stranke u Narodnoj skupštini Republike Srbije, u kom je novinare optužio da svojim pitanjima po Zakonu o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja ugrožavaju bezbednost države. Ovakve paušalne i veoma opasne izjave visokog funkcionera vladajuće partije stvaraju uslove za nove napade i pretnje novinarima i medijskim radnicima i za još veće narušavanje njihove bezbednosti.
Zahtev za slobodan pristup informacijama od javnog značaja postao je jedan od najznačajnijih alata novinara u Srbiji. Međutim, zbog konstantne trke sa rokovima, pod pritiskom da se priča mora objaviti, uz izostanak svesti o javnom interesu unutar institucija, slanje zahteva može postati problem.
U primeni Zakona o slobodnom pristupu informacijama ima nespornih rezultata, ali i da problema i incidenata još uvek ima mnogo, o čemu najbolje govori veliki broj žalbi koje prima, poručio je poverenik Rodoljub Šabić prilikom obeležavanja Međunarodnog Dana prava javnosti da zna. Zaslužnima uručena priznanja za doprinos u toj oblasti.
Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Rodoljub Šabić ponovo je danas kritikovao Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja ocenjujući da je najproblematičnije to što svim organima vlasti omogućava podnošenje tužbe protiv rešenja poverenika i što izuzima javna preduzeća iz zakona.
Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Rodoljub Šabić izjavio za N1 da DRI nije utvrdila nijednu nepravilnost u radu Poverenika, kao i da ne očekuje da mu se šef poslanika naprednjaka Aleksandar Martinović izvini zbog optužbi iznetih na njegov račun, jer su one samo deo šire kampanje koja se vodi protiv njega.
