Advokat Rodoljub Šabić ocenio je da je proglašavanje podataka o ceni spomenika Stefanu Nemanji za poverljive „u ovoj i svakoj sličnoj situaciji suprotno zakonu“, mada je reč o informaciji o rashodima javnog novca, i „izaziva sumnju u prave razloge tog ograničavanja“.
Da bi predsednik Srbije javno čitao poverljiva dokumenta Bezbednosno-informativne agencije, što je nesporno činio 1. avgusta 2019. godine na televiziji Pink, morao je prethodno da sa istih skine oznaku tajnosti.
Nije se nazadovalo ali ni napredovalo u području poštovanja prava na informacije od javnog značaja i podataka o ličnosti, naveo je Milan Marinović poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti u rubrici „Intervju na mreži“ lista Danas ocenjujući situaciju u ovoj oblasti.
Svaka treća žalba povereniku u vezi sa koronavirusom stigla je od predstavnika medija, koji su se najviše žalili na informisanje javnosti, bilo da je reč o nepostupanju organa javne vlasti ili pak o njihovom odbijanju da novinarima dostave tražene informacije, kaže u razgovoru za portal N1 poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Milan Marinović.
Građani su tokom epidemije koronavirusa podneli 101 žalbu Povereniku za informacije od javnog značaja koje se odnose na zdravstvo i upravljanje javnim novcem. Poverenik Milan Marinović je rekao za RTS da je 80 odsto žalbi građana bilo opravdano, ali i da se do informacija teže dolazilo u Beogradu i drugim većim gradovima.
Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Milan Marinović izjavio je danas da je institucija koju predvodi primila 101 žalbu koje se odnose na zdravstvo i upravljanje javnim novcem tokom pandemije korona virusa, a da je preko 80 odsto tih zahteva bilo opravdano.
Tokom prvih godinu dana primene novog Zakona o zaštiti podataka o ličnosti služba Poverenika primila je 143 pritužbe od kojih je dobar deo bio osnovan, rekao je poverenik za informacije javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Milan Marinović.
Republički geodetski zavod stavio je oznaku tajnosti „interno“ na sve ugovore sa firmom „Vekom Geo“, od koje je već drugi put bez tendera u direktnoj pogodbi kupuje satelitske snimke ukupne vrednosti pet miliona evra, otkriva Pištaljka.
Bezbednosno informativna agencija ima rok da do kraja sedmice televiziju N1 obavesti da li poseduje dokumenta sa oznakom državna tajna, koja je predsednik Vučić prošlog avgusta čitao u jutarnjem programu Pinka. Poverenik za informacije od javnog značaja, naložio je BIA i ukoliko poseduje tražene dosijee, da ih dostavi televiziji N1. Ako BIA to ne uradi jedino što je preostalo jeste da se pokrene postupak pred Upravnim sudom.
Grupa od 89 organizacija civilnog društva i medija uputila je danas žalbu povereniku za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, zbog nepotpunog odgovora Instituta zа јаvnо zdrаvljе Srbiје „Bаtut“ u vezi sa podacima o zdravlju građana Srbije u epidemiji korona virusa.
Čak i u gotovo paničnoj atmosferi indukovanoj višednevnim zastrašivanjem građana licitiranjem predstavnika vlasti i „struke“ sa mogućim uvođenjem 24 časovne zabrane kretanja, dodatno kombinovanoj sa apokaliptičnim porukama nekakvog Kriznog štaba za suzbijanje zarazne bolesti COVID-19, šta god ili ko god to bio, jedan akt Vlade juče je privukao ne malu pažnju javnosti.
Gostujući na RTS-u, zamenica direktora Instituta za javno zdravlje "Milan Jovanović Batut" Darija Kisić Tepavčević rekla je da je prva infekcija koronavirusom u Srbiji izolovana 1. marta. Građanima je, pak, rečeno da je prvi slučaj otkriven 5 dana kasnije - 6. marta, dva dana nakon što su bili raspisani izbori, i dan nakon što je SNS skupio potpise i predao ih Republičkoj izbornoj komisiji.
Od 89 zdravstvenih ustanova kojima su novinari CINS-a postavili pitanja koliko respiratora ukupno imaju i koliko ih je trenutno slobodno, njih 58 nije želelo da odgovori ili nas je, najčešće, upućivalo na Ministarstvo zdravlja ili Pokrajinski sekretarijat za zdravstvo. Iz Instituta za kardiovaskularne bolesti Dedinje, jedne od tridesetak ustanova koje su nam odgovorile, navode da su kod njih u svakom momentu skoro svi respiratori zauzeti.
Pristup podacima od javnog interesa, elektronska uprava i sistem zaštite podataka u Srbiji su na veoma niskom nivou jer su ti sistemi komplikovani za upotrebu i građani nemaju dovoljno saznanja o njihovom korišćenju, dok su njihovi lični podaci u sajber prostoru potencijalno izloženi različitim oblicima manipulacije, ocenjeno je na onlajn debati "Digitalna uprava – analogni procesi".
Izvršni direktor Nezavisnog društva novinara Vojvodine (NDNV) Veljko Milić izjavio je da je pritisak javnosti jedina mogućnost da se vlasti spreče da unesu štetne izmene u Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja.
Obe ove karike društva deluju odvojeno, samostalno koristeći ovaj zakon kao instrument za dobijanje informacija važnih za javni interes, ali retko kada udružuju snage, mišljenje je sagovornika portala VOICE
Građani, novinari, nevladine organizacije, prošle godine izjavili su 3.346 žalbi povereniku za informacije od javnog značaja, a on je ocenio da je čak preko 80 odsto žalbi osnovano. I u svom izveštaju upozorio je da su organi javne vlasti u poslednjih nekoliko godina sve manje spremni da daju informacije i da uglavnom prođu nekažnjeno.
Upravni sud odbacio je zahtev novinarke Pištaljke da najzad dobije kompletan izveštaj Agencije za borbu protiv korupcije o imovini i prihodima nekadašnjeg gradonačelnika Beograda, a sada ministra finansija Siniše Malog uz obrazloženje da ona nije pravno legitimisana, odnosno da nema pravni interes da tuži.
Povodom 28. septembra, Međunarodnog dana prava javnosti da zna, na skupu koji je održan tom povodom u Beogradu poručeno je da je potrebno poslati snažnu poruku o značaju slobodnog pristupa informacijama od javnog značaja, da je u tome neophodna saradnja institucija javne vlasti i međunarodnih institucija, te da je civilno društvo jak partner u ostvarivanju prava na pristup informacijama.
Nemanja Nenadić, programski direktor organizacije Transparentnost Srbija, kaže da postoji opasnost da se pravo na pristup informacijama umanji kroz druge zakone, dakle bočno i da bi bilo dobro da Ustavni sud reaguje. Naglašava da svake godine nekoliko stotina rešenja Poverenika ostane neizvršeno. Namera da se izuzmu u potpunosti iz zakona tzv. društva kapitala otvorila bi prostor da u bliskoj budućnosti ostanemo bez mogućnosti pristupa podacima o radu jednog ogromnog dela javnog sektora koji raspolaže velikom javnom imovinom, istakao je.
