Medijska babaroga: Da li su masovni mediji zaista toliko uticajni?
Javnost suočavaju s ratnom prošlošću, a zbog toga se sami suočavaju s pretnjama, napadima i – nesolidarnošću kolega
REM: UO RTV preporučeno da blagovremeno imenuje vršioca dužnosti generalnog direktora pokrajinskog javnog servisa
Da li bi nam bilo bolje: Šta sadrže predlozi za izmenu medijskih zakona koji nikad nisu stigli ni na dnevni red Skupštine Srbije
Početak ponovljenog suđenje za paljenje kuće novinara Milana Jovanovića odložen za septembar
Poverenik za informacije od javnog značaja Milan Marinović rekao je danas da su, za građane Srbije, i dalje za pristup informacijama najzatvorenije policija i banke.
Istraživanje portala subotičke.rs koji je tražio dokumentaciju o dva projekta firme koja je za medijske sadržaje na prošlogodišnjim konkursima od Grada Sombora i Opštine Apatin dobila 2 700 000 dinara završilo se, za sada, odbijanjem lokalnih vlasti da dostave informacije.
Poverenik za pristup informacijama od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Milan Marinović izjavio je da se može reći da su institucije i organi zatvoreniji za građane, da teže daju informacije, zbog čega se tražioci informacija češće žale instituciji Poverenika.
Poverenik za pristup informacijama od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Milan Marinović izjavio je da se može reći da su institucije i organi zatvoreniji za građane, da teže daju informacije, zbog čega se tražioci informacija češće žale instituciji Poverenika.
Izvršni direktor Biroa za društvena istraživanja (BIRODI) Zoran Gavrilović ocenio je večeras da mu je Regulatorno telo za elektronske medije (REM) uskratilo pravo na pristup informacijama od javnog značaja, a koje je BIRODI-u zagarantovano Ustavom i zakonom.
Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti sprovešće postupak nadzora, kako se navodi u saopštenju, povodom krivične prijave podnete Prvom osnovnom javnom tužilaštvu u Beogradu protiv doskorašnjeg ambasadora Srbije u Portugaliji Olivera Antića.
Nepoštovanje Zakona o slobodi pristupa informacijama i selektivan odnos institucija prema medijima osnovni su razlozi zbog kojih sve više novinara u Bosni i Hercegovini ne može da dođe do informacija od javnog značaja.
Skupština Srbije usvojila je izmene i dopune Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, koji će stupiti na snagu sutra, u utorak 16. novembra, saopštio je Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.
Praznik koji „slavimo“ već petnaest godina, Međunarodni dan prava javnosti da zna, obeležen je u Srbiji prošle nedelje, dok čekamo izmenu zakona koji reguliše pristup informacijama od javnog značaja. Organizacije civilnog društva smatraju da su predložena rešenja loša, a analiza pokazuje i da se na odgovore u budućnosti može čekati mesecima.
Koalicija za slobodu pristupa informacijama (SpiKoalicija) ocenila je danas da je pravo za pristup informacijama od javnog značaja ugroženo i da najavljene izmene zakona „ne rešavaju sve bitne probleme“.
Uoči 16. Međunarodnog dana prava javnosti da zna, u organizaciji Partnera Srbija, održana je konferencija o dostupnosti informacija od javnog značaj i zaključeno da i dalje ne postiji efikasan mehanizam koji bi primorao institucije da podele informacije kada to odbijaju da učine
Povodom Međunarodnog dana prava javnosti da zna, koji se 28. septembra u Srbiji obeležava 16. godinu za redom, organizacija civilnog društva Partneri Srbija podseća na neke od informacija od javnog značaja za koje je javnost ostala uskraćena u 2021. godini.
Da li će proces koji traje gotovo 5 godina rezultovati usvajanjem predloženih izmena i dopuna Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja u jesenjem zasedanju Skupštine
Od 359 zahteva koje su novinari BIRN-a uputili na osnovu zakona o dostupnosti informacija od javnog značaja, manje od polovine je bilo ispunjeno u potpunosti. Novi zakon koji je u pripremi neće rešiti ovaj problem jer ne čini ništa da građani i novinari dobiju informacije koje su tražili. Ipak, dobra vest je da je finalna verzija Nacrta zakona znatno bolja od one koja je “zatvorila” javnu raspravu
Advokat Rodoljub Šabić ocenio je da konačna verzija Nacrta zakona o izmena i dopunama Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja ne sadrži rešenja za glavne probleme uočene u dosadašnjoj praksi.
U prvoj godini pandemije korona virusa, Zapadni Balkan nije uspeo da u potpunosti primeni zakone o slobodnom pristupu informacijama, ostavljajući javnost u mraku, zaključak je najnovijeg izveštaja Balkanske istraživačke regionalne mreže (BIRN).
Ukoliko se usvoje izmene Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, dostignuti nivo prava na pristup informacijama biće snižen, saglasni su predstavnici civilnog sektora. Na drugoj strani, poverenik Milan Marinović smatra da novi zakon donosi brojna pozitivna rešenja
Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave (MDULS) je objavilo juče Nacrt Zakona o izmenama i dopunama Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, i otvorilo javnu raspravu o ovom dokumentu, koja će trajati do 16. juna 2021. godine. Grupa organizacija civilnog društva okupljenih u Koaliciju za slobodu pristupa informacijama, Koaliciju za pristup pravdi, Koaliciju za slobodu medija i Nacionalni konvent o Evropskoj uniji, ukazuje da su pojedina rešenja iz Nacrta neprihvatljiva, jer snižavaju postojeći nivo prava građana na pristup informacijama. S druge strane, Nacrt ne sadrži rešenja za neke od najkrupnijih problema u ostvarivanju ovog prava.
Rešenja u tekstu Zakona o izmeni Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značajna arhaični su i štetni, jer, ako napravimo zakon po kojem će organ vlasti plaća kaznu iz budžeta organa vlasti i da se to vraća nazad u budžet Srbije ili lokalne samouprave, pa se onda, po nekom revidiranom budžetu, vraća kažnjenom organu vlasti - imamo “kažnjavanje” iz naših sredstava, prikupljenih od poreza koji plaćaju svi građani”, kaže u razgovoru za Dosije o medijima Saša Gajin, profesor Univerziteta Union i suosnivač Centra za unapređivanje pravnih studija.
Gradska uprava Grada Pančeva ne samo da nastavlja da izbegava da komunicira sa novinarima, nego su najnovijim slučajem ignorisanja zahteva našeg saradnika prekršili i Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja
