Informacijama pred oči građana

I ponekad dobije te informacije u kratkom, zakonom propisanom, roku a ponekad se put za dobijanjem tražene informacije poprilično oduži.

Nezadovoljni postupanjem organa vlasti po njihovom zahtevu za slobodan pristup informacijama od javnog značaja moraju da pišu žalbu Povereniku i da čekaju njegovu odluku ali, nažalost, ni tada nije mukama kraj.

Ni (po njih) povoljna odluka Poverenika ne znači da će oni traženu informaciju zaista i dobiti. Neretko organi vlasti ne postupaju ni po konačnoj i izvršnoj odluci Poverenika i tako tražioca informacije uskraćuju u ostvarenju njegovog prava na slobodan pristup informacijama od javnog značaja ili prava na obaveštenost, kao jednog od osnovnih ljudskih prava, kako to propisuje naš ustav.

A najveća ironija je u tome što se, često, u praksi ispostavi da se radi o informaciji koja ne da nije trebala biti „sakrivena“ već je morala biti javno objavljena i dostupna svakom ko se za nju zainteresuje.

Ali, nije… Ili, barem, nije bila sve do poslednjih izmena Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja. A šta su novo donele te izmene zakona? Kao prvo, značajno je proširen krug organa vlasti na kojima je zakonska obaveza objavljivanja informatora o radu.

Pored onih koji su i po starom tekstu zakona već imali tu obavezu, a to su državni organi, organi teritorijalne autonomije, organi lokalne samouprave, organizacije kojima je povereno vršenje javnih ovlašćenja i pravna lica koje osnivaju ili, u pretežnom delu, finansiraju navedeni organi, sada informator o svom radu moraju da objave i sva privredna društva čiji je osnivač ili član sa 50% ili više akcija ili udela u zbiru neko od pobrojanih organa vlasti pa čak i pravna lica čiji su osnivač ta privredna društva.

Zatim, značajno je povećan obim podataka koji moraju biti objavljeni u informatoru o radu tako da sada u informator moraju biti uneti, pored podataka o budžetu, i podaci o finansijskom planu i izvorima prihoda ali i podaci o javnim nabavkama (koji uključuju plan javnih nabavki i spisak zaključenih ugovora o nabavkama dobara, usluga, radova i nepokretnosti, sa vrednostima zaključenih ugovora, datumom zaključenja i rokom trajanja), podaci o državnoj pomoći, podaci o uslugama koje je organ pružio zainteresovanim licima, podaci o isplaćenim platama, zaradama i drugim primanjima i drugi relevantni podaci o radu organa.

Novina je i to da će organi vlasti informator o svom radu objavljivati putem jedinstvenog informacionog sistema informatora o radu koji vodi i održava Poverenik a to znači da će, za razliku od dosadašnje prakse, informatori o radu svih organa vlasti biti izrađeni i objavljeni na jedinstven i unificiran način, što će značajno olakšati njihovu pretragu. Iako će sistem voditi i održavati Poverenik, svaki organ vlasti će samostalno objavljivati ali i ažurirati svoj informator.

Zbog neispunjenja obaveze izrade i ažuriranja informatora o radu, po prvi put, Poverenik je ovlašćen da protiv rukovodioca organa vlasti (ministra, direktora javnog preduzeća, gradonačelnika, načelnika opštinske uprave, direktora škole, direktora bolnice…) nadležnom prekršajnom sudu podnese zahtev za pokretanje prekršajnog postupka za prekršaj za koji je propisana novčana kazna od 20.000 do 100.000 dinara.

Da rezimiram: obaveze u pogledu povećanja transparentnosti rada organa vlasti su značajno proširene u cilju što boljeg informisanja građana o radu organa vlasti i, posledično, smanjenja potrebe za podnošenjem zahteva za pristup informacijama od javnog značaja kako bi se došlo do željene informacije. Ovo, svakako, nameće dodatne obaveze i opterećenje u radu organa vlasti, ali dobra strana je to što još ima više nego dovoljno prostora da se ovaj izuzetno važan zadatak izvrši na vreme.

Naime, iako se izmenjeni zakon primenjuje od februara ove godine, obaveza izrade informatora po ovom zakonu traje sve do 17. novembra ove godine tako da je organi vlasti mogu, ali i moraju, obaviti u zakonom zadatom roku, na dobrobit prava na slobodan pristup informacijama od javnog značaja.