Ako se promene nazivi televizija, a zadrže isti obrasci javne komunikacije i regulatornog postupanja, postoji rizik da i posle Informera dobijemo novi Informer.

Povod za ovo saopštenje jeste postupanje Saveta REM-a povodom predstavke BIRODI-ja koja se odnosi na emisiju „Teška priča“, emitovanu 26. septembra 2026. godine na televiziji Euronews Srbija, u kojoj su Ivan Radovanović, Muharem Bazdulj i Filip Rodić komentarisali javni angažman izvršnog direktora BIRODI-ja Zorana Gavrilovića.

Od kritike istraživanja do ličnih i političkih etiketa

Tokom emisije korišćene su brojne kvalifikacije na račun Zorana Gavrilovića, među kojima su:

  • „Birodijevska bitanga“
  • „Birodi picajzla“
  • „Smrdljiva satanistička mačkica Zoran Gavrilović“
  • „Mučeni istraživač i bezočni lažov Zoran Gavrilović“
  • „Soroševski anketar Zoran Gavrilović kao oličenje antisrpske propagande“
  • „Birodijevska bitanga Zoran Gavrilović i njegove lažne ankete“
  • Izrazi „Ciganin“ i „cigansko ponašanje“, čiju upotrebu i kontekst BIRODI smatra posebno važnim za regulatornu ocenu.

U delu emisije u kojem su predstavljene navedene kvalifikacije, nakon izraza „Birodijevska bitanga Zoran Gavrilović i njegove lažne ankete“ usledio je smeh. Muharem Bazdulj potom je, prema transkriptu predmetnog sadržaja, izjavio:

„Je l’ on iz Batajnice? ‘Birodijevska bitanga iz Batajnice’, to bi bilo dobro.“

Deo kvalifikacija predstavljen je u kontekstu navodnih rezultata sistema veštačke inteligencije i naslova knjiga Vojislava Šešelja.

BIRODI smatra da ovakav sadržaj otvara više pitanja koja zaslužuju pažljivu regulatornu analizu. Prvo, potrebno je razmotriti granicu između legitimne kritike istraživačkog rada i ličnog omalovažavanja istraživača. Drugo, izrazi poput „bezočni lažov“ i „lažne ankete“ otvaraju pitanje razlikovanja vrednosnih sudova od činjeničnih tvrdnji o profesionalnom radu istraživača, posebno kada se ne navode konkretni podaci kojima bi se takve tvrdnje potkrepile. Treće, kvalifikacije poput „Soroševski anketar“ i „oličenje antisrpske propagande“ predstavljaju politički obojeno etiketiranje, čiji kontekst i svrhu treba razmotriti prilikom ocenjivanja sadržaja. Četvrto, izrazi „Ciganin“ i „cigansko ponašanje“ zahtevaju posebnu pažnju zbog mogućnosti reprodukovanja negativnih etničkih stereotipa. BIRODI ne tvrdi da njihova upotreba automatski predstavlja diskriminaciju ili govor mržnje, već smatra da je potrebno ispitati konkretan kontekst i značenje.

BIRODI ne osporava pravo autora emisije da kritikuju istraživanja, metodologiju i javne stavove organizacije. Međutim, smatramo da se legitimnost kritike ne može procenjivati samo na osnovu deklarisanog satiričnog karaktera emisije, bez razmatranja sadržaja i okolnosti u kojima su navedene kvalifikacije izgovorene.

Da li je „estetska kategorija“ dovoljan regulatorni argument?

Služba za nadzor i analizu REM-a ocenila je da predmetni sadržaj ne predstavlja povredu člana 26. Pravilnika o zaštiti ljudskih prava u oblasti pružanja medijskih usluga.

U obrazloženju je, između ostalog, ukazano na autorski, satirični i zabavno-informativni karakter emisije, koja je opisana i kao svojevrsna „estetska kategorija“.

BIRODI uvažava pravo na slobodu izražavanja, uključujući satiru, ironiju, preterivanje i oštru kritiku javnih aktera. Istovremeno, smatramo da je potrebno preciznije obrazložiti kako su u ovom slučaju primenjeni kriterijumi zaštite dostojanstva ličnosti. Posebno je važno razjasniti da li je Služba REM-a pojedinačno i u njihovom ukupnom kontekstu razmatrala sve navedene kvalifikacije, uključujući izraze koji se odnose na profesionalni integritet istraživača, političko etiketiranje i moguću upotrebu etničkih stereotipa. BIRODI smatra da satirični karakter emisije predstavlja relevantnu okolnost, ali ne bi trebalo da bude jedini kriterijum za ocenu sadržaja.

Četiri člana Saveta protiv pokretanja ispitnog postupka

Prema informacijama kojima BIRODI raspolaže, Savet REM-a razmatrao je predlog za pokretanje ispitnog postupka povodom predmetne emisije.

Za pokretanje ispitnog postupka glasali su prof. dr Dubravka Valić Nedeljković, Mileva Malešić i mr Rodoljub Šabić. Protiv pokretanja ispitnog postupka glasali su predsednik Saveta mr Stevica Smederevac, zamenica predsednika prof. dr Ira Prodanov Krajišnik, Miloš Garić i Snežana Miljković. Dr Milan Petković bio je uzdržan.

Dakle, tri člana Saveta glasala su za pokretanje ispitnog postupka, četiri protiv, dok je jedan član bio uzdržan.

BIRODI naglašava da predmet odlučivanja nije bilo konačno utvrđivanje odgovornosti televizije Euronews Srbija, već pitanje da li postoje razlozi za pokretanje ispitnog postupka.

Glasanje protiv pokretanja postupka ne znači nužno odobravanje sadržaja emisije, kao što glasanje za pokretanje postupka ne podrazumeva unapred utvrđenu povredu propisa. Međutim, upravo zbog toga postoji opravdan javni interes da se saznaju pravni i činjenični razlozi kojima su se članovi Saveta rukovodili.

Zašto je ovaj slučaj relevantan za izborni monitoring?

BIRODI smatra da je prilikom razmatranja predstavke potrebno uzeti u obzir i činjenicu da organizacija sprovodi monitoring izbornog procesa, posebno medijskog predstavljanja političkih aktera, funkcionerske kampanje i uslova za informisano odlučivanje građana.

Rad BIRODI-ja naveden je u preliminarnom izveštaju Posmatračke misije ODIHR-a za parlamentarne izbore 2026. godine.

Pored toga, preporuka broj 22 iz izveštaja ODIHR-ove posmatračke misije za izbore 2023. godine glasi:

„Vlasti bi trebalo da obezbede adekvatne uslove domaćim i međunarodnim posmatračima kako bi imali neometan i pravovremeni pristup svim informacijama u vezi sa izborima, i obavljali svoje aktivnosti u okruženju bez pritisaka i zastrašivanja, u skladu sa međunarodnim obavezama Srbije.“

Ova preporuka ukazuje na značaj stvaranja odgovarajućih uslova za rad domaćih i međunarodnih posmatrača.

BIRODI ne smatra da svaka kritika ili uvredljiva izjava upućena izbornom posmatraču automatski predstavlja pritisak, zastrašivanje ili kršenje izbornih propisa.

Ipak, smatramo da bi u slučajevima javnog etiketiranja i osporavanja profesionalnog integriteta predstavnika organizacija koje prate izbore trebalo razmotriti i širi kontekst njihovog rada.

Posebno je važno utvrditi da li su takvi sadržaji usmereni na argumentovano osporavanje istraživačkih nalaza ili pretežno na diskreditovanje osobe koja ih javno predstavlja.

Zaštita nezavisnog izbornog posmatranja ne znači zaštitu posmatrača od kritike, već stvaranje uslova da se njihovi nalazi mogu slobodno predstavljati, proveravati i osporavati argumentima.

I posle Informera – Informer?

BIRODI upozorava da se problemi medijskog sistema ne mogu rešiti isključivo eventualnim merama prema pojedinačnim televizijama.

Pitanja profesionalnih standarda, političkog pluralizma, odgovornosti za javno izgovorenu reč i zaštite ljudskog dostojanstva moraju biti predmet dosledne regulatorne prakse, bez obzira na to da li se radi o Informeru, Pinku, Euronews Srbija ili bilo kom drugom pružaocu medijske usluge. Izraz „I posle Informera – Informer?“ predstavlja upozorenje na mogućnost da se sporni obrasci medijskog delovanja nastave i nakon eventualnih promena na medijskoj sceni, ukoliko se ne unaprede institucionalni mehanizmi nadzora. BIRODI ne traži zabranu satire, ograničavanje legitimne kritike niti unapred određene sankcije protiv bilo kog medija. Tražimo da regulator primenjuje jasne i jednake kriterijume i da svoje odluke obrazlaže na način koji omogućava javnu proveru.

BIRODI traži od Saveta REM-a

BIRODI poziva Savet REM-a da:

  • Učini dostupnim postojeća obrazloženja članova Saveta koji su glasali za, protiv ili bili uzdržani.
  • Objasni kriterijume za razlikovanje dozvoljene satire i kritike od sadržaja koji mogu predstavljati povredu dostojanstva ličnosti.
  • Pojasni da li su i na koji način razmatrane kvalifikacije „bezočni lažov“, „lažne ankete“ i „oličenje antisrpske propagande“, kao i upotreba izraza „Ciganin“ i „cigansko ponašanje“.
  • Objasni da li je i na koji način prilikom razmatranja predstavke uzet u obzir izborni kontekst i međunarodne preporuke o uslovima za rad domaćih posmatrača.
  • Obezbedi transparentnu, nepristrasnu i doslednu primenu propisa prema svim pružaocima medijskih usluga.

BIRODI smatra da se poverenje u regulatorne institucije gradi transparentnošću, doslednošću i spremnošću da se javnosti objasne razlozi donetih odluka.

Suštinska reforma medija ne podrazumeva samo promenu naziva, vlasnika ili dozvola televizija, već i uspostavljanje pravila koja jednako štite slobodu izražavanja, pravo na kritiku i dostojanstvo svih učesnika javnog života.

Zato BIRODI zaključuje:

I posle Informera može se pojaviti novi Informer – ako se promene pojedinačni mediji, a ne unaprede regulatorna praksa, profesionalni standardi i odgovornost za javno izgovorenu reč.