25. maj 2018.

Čekajući medijsku strategiju – mnogo pitanja, malo odgovora

Medijska strategija bi trebalo da bude doneta do kraja ove godine, nakon što je prethodna, posle konsultacija premijerke i predsednika, stopirana 23. aprila. Izradu nove strategije prati mnogo više pitanja, nego odgovora. Povratak u radnu grupu najavila su gotovo sva medijska udruženja, a izvesno je da će i uloga OEBS-a ovog puta biti drugačija.

Kada će početi rad na strateškim smernicama za razvoj medija u narednih pet godina nije poznato ni dva dana nakon što je premijerka sela za isti sto sa predstavnicima medijskih udruženja.

„Ja odgovor na to pitanje nemam“, kaže državni sekretar u Ministarstvu informisanja Aleksandar Gajović.

„Prosto je naš dogovor bio da ne izlazimo u javnost ni sa kakvim informacijama. Važno je da smo se sada svi vratili za isti sto, da komuniciramo, dogovaramo neke zajedničke polazne osnove“, navodi Tanja Maksić, BIRN.

Povezane priče

Državni sektretar u ministarstvu informisanja je u jedno siguran – nova medijska strategija trebalo bi vizionarski da odgovori na brojna otvorena pitanja.

Kakva će biti nova medijska strategija, kakav će biti kvalitet novog procesa i kakvi će biti predlozi i rešenja zaista u ovom trenutku ne znam. Znaću kada ona bude napisana i kada je dobijem da je pročitam“, kaže Aleksandar Gajović.

U novoj radnoj grupi nema mesta za savetnicu predsednika Suzanu Vasiljević, nakon što je bilo osporavanja njenog prisustva na sastancima. Sa druge strane, uloga OEBS-a u ponovnom postupku biće znatno drugačija.

„Ne samo da će biti monitor procesa, već i fasilitator tog procesa“, objašnjava šefica miisije OEBS-a u Srbiji Gordana Janković.

Koji, dodaju u OEBS-u, treba da bude transparentan i inkluzivan.

„Prirodni partner u ovom procesu je ministarstvo i mi ćemo na tome insistirati. Nadamo se da će se u ovih nekoliko narednih nedelja iskristalisati proces i mandati svih učesnika u donošenju novog nacrta strategije, rekla je Janković.

Napuštanje radne grupe nije značilo odustajanje od strategije, poručuje Tamara Filipović iz NUNS-a. Za obiman dokument koji nekoliko udruženja predlažu ministarstvu za raspravu, pojašnjava, početna tačka bila je analiza trenutnog stanja.

„Nedosledna primena, ponekad i zloupotreba tih zakona je dovela do toga da nam je trenutno veoma ugrožen medijski pluralizam, pogotovu na lokalnom nivou gde je sprovedena takozvana partijska privatizacija“, navodi Tamara Filipović, NUNS.

A ugroženo je, dodaje, i okruženje u kome novinari i građani ostavaruju jedno od osnovnih ljudskih prava.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend