23. sep 2021.

CRTA: Privatne televizije nosioci su pristrasnog izveštavanja u korist vlasti

Ukoliko bi Mere za unapređenje sprovođenja izbora koje su predložili posrednici u celosti bile sprovedene, došlo bi do ograničenog poboljšanja, ali u nedovoljnoj meri da se omoguće uslovi za poštene i slobodne izbore po međunarodnim standardima, zaključila je organizacija Crta u analizi tog dokumenta.

 

Foto: NASA Goddard Photo and Video (cc)

Crta je analizirala mere predložene tokom procesa međustranačkog dijaloga uz posredovanje Evropskog parlamenta, objavljene 18. septembra 2021. godine.

„Uzimajući u obzir preduslove za poštene izbore – ravnopravnost učesnika u kampanji i ravnomernu medijsku zastupljenost – Crta je stanovišta da ove mere ne bi imale efekat na postizanje ravnopravnosti izbornih učesnika“, ističe se u analizi.

Upozoravaju da jedna od predloženih mera, koja se tiče ponašanja privatnih emitera tokom kampanje „unižava već postojeće standarde i u suprotnosti je sa Zakonom o elektronskim medijima“, i to zato što bi, umesto pravno obavezujućeg podzakonskog akta, ponašanje privatnih pružalaca medijskih usluga bilo predmet samo preporuka Regulatornog tela za elektronske medije (REM), koje nisu pravno obavezujuće.

„Duboko nas zabrinjava i to da je ovo drugi put da međupartijski dijalog relativizuje zakonske obaveze komercijalnih medija. Crtina analiza medija pokazuje da su privatne televizije s nacionalnom pokrivenošću najvećim delom nosioci pristrasnog izveštavanja u korist vlasti“, navela je ta organizacija.

Podsećaju i da je Ministarstvo kulture i informisanja u januaru 2020. objavilo mišljenje u kojem je ukazalo na to da je REM postupio suprotno zakonu usvojivši podzakonski akt samo za javne medijske servise, a neobavezujuću formu preporuke za privatne emitere.

Ukazuju i da efekte jednog broja mera, koje se odnose na zloupotrebu javnih resursa i javne funkcije, kao i na pritiske na birače, nije moguće oceniti, s obzirom na njihovu nedovoljno preciznu formulaciju.

Jedan od glavnih zaključaka analize je da mere, iz perspektive unapređenja kvaliteta uslova za slobodne i fer izbore, ograničeno odgovaraju na goruće probleme koje su zabeležili domaći i strani posmatrači – a pre svega u odnosu na medijsku neravnopravnost, zloupotrebu javnih resursa i javnih funkcija, pritiske na birače.

„U tom pogledu, Crta ih ocenjuje kao nedovoljne za poboljšanje izbornih uslova“, navodi se u analizi.

Upozoravaju i da se Sporazumom (o izbornim uslovima) predviđaju mere koje se mogu povezati sa samo osam od 29 preporuka posmatračke misije OEBS/ODIHR iz izveštaja sa parlamentarnih izbora 2020. godine, kao i da taj dokument ne daje dovoljno konkretne korake o tome kako će one biti ispunjavane.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend