19. okt 2021.

Cvejić: REM za Privremeno nadzorno telo izabrao političku reprezentaciju

Bivši član Regulatornog tela za elektronske medije (REM) Slobodan Cvejić, kaže povodom obrazovanja Privremenog nadzornog tela za praćenje medija tokom izborne kampanje, u skladu sa dogovorom tokom Međustranačkog dijaloga o izbornim uslovima uz posredovanje Evropskog parlamenta, da je REM za njega izabrao "političku reprezentaciju, a ne stručnu".

Foto: Medija centar Beograd

„Vi tamo imate jednog i po ili dva i po stručna čoveka, neki od njih odlično znaju svoj posao, ne dovodim uopšte u pitanje njihovu stručnost, ali su spremni da to znanje koriste pristrasno, i da manipulišu podacima ili izvrnu neko tumačenje“, kaže Cvejić.

On dodaje da je bilo niz situacija u kojima je (članica Saveta REM) Judita Popović „suprotstavaljala svoje pravno mišljenje mišljenju pravne službe, i sve se svelo na to kome će članovi Saveta pokloniti poverenje, jer ne razumeju o čemu se raspravlja“.

Predviđeno je da Privremeno nadzorno telo ima 12 članova, a njegov sastav treba da obezbedi politički pluralizam i profesionalnu stručnost, navelo je Ministarstvo kulture.

Šest članova predlaže REM, a preostalih šest članova (u formatu 3+3), u skladu sa Završnim dokumentom Međustranačkog dijaloga o izbornim uslovima uz posredovanje Evropskog parlamenta od 18. septembra 2021. godine, predlaže predsednik Narodne skupštine nakon konsultacija sa kofasilitatorima Međustranačkog dijaloga o izbornim uslovima uz posredovanje Evropskog parlamenta.

U Privremenom nadzornom telu nalaze se predsednica Saveta REM Olivera Zekić, član Saveta Milorad Vukašinović, izvršna direktorka REM Rajka Galin Ćertić, generalni sekretar REM Milan Todorović, načelnik Službe za nadzor i analizu programa emitera REM Stevica Smederevac i analitičar projekata REM Srđan Miljković.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend