27. avg 2020.

Gavrilović: Nacionalne televizije postale instrument za promociju i propagandu

Sociolog Zoran Gavrilović iz Biroa za društvena istraživanja (BIRODI) izjavio je u emisiji Studio N1 Live da su u našoj zemlji televizije sa nacionalnom pokrivenošću stvorile "mehanizam industrije populizma", odnosno sistem u kome postoji kult ličnosti predsednika Srbije Aleksandra Vučića, dok su na drugoj strani institucije države "razorene", a da su građani "potpuno pasivni".

„U Srbiji postoji industrija populizma, gde su mediji umesto da budu sredstvo propitivanja, razgovora i dijaloga postali instrument za promociju i propagandu. Ovo se odnosi na pet televizija sa nacionalnom frekvencijom, gde se ističe Pink kao stub takvog medijskog diskursa i sa druge strane imamo N1 televiziju koja pokušava da svojim profesionalniom pristupom, kao kablovska televizija sa dosta manje uticaja očuva profesionalne standarde koji se zahtevaju od medija“, navodi Gavrilović.

Dodaje da se takav mehanizam industrije populizma za posledicu ima stvaranje jednog političkog sistema u kome su institucije razorene i u kome imamo pasivizaciju građana.

„Sa druge strane imamo trend da i same političke stranke postaju suvišne i dobijate vlast koja se simbolizuje u jednom čoveku, u njegovom kultu ličnosti i akterima koji su u funkciji održanja tog kulta ličnosti“, ističe ona.

Prema njegovim rečima, 2012. godine, kada je ova organizacija krenula sa monitoringom medija, postojao je „dvojac“ (u medijima), DS kao vladajuća, i SNS kao opoziciona stranka.

„One su bile po izveštavanju i tretiranju malo više zastupljene, odnosno malo bolje predstavljane u odnosu na ostale. Tako, da danas imamo departizaciju, odnosno ukidanje političkog života i izveštavanju na televizijama koje imaju nacionalnu pokrivenost“, kaže Gavrilović.

On je govoreći o rezultatima istraživanja rekao da mi „imamo medije koje ne zadovoljavaju potrebe grđana“.

„Tek svaki peti ispitanik je zadovoljan činjenicom šta dobija od medija sa nacionalnom frekvencijom. Imamo i kao trend jasnu podelu. Stariji i manje obrazovaniji gledaoci ostaju uz tradicionalne televizije, dok mlađa i obrazovanija populacija ide ka socijalnim mrežama i na samoinformisanje, i to nije nešto što je dobro za medijsku situaciju u Srbiji. Bez medija koji omogućavaju javnu debatu, dobijate vlast koja nema javnost, odnosno nemate državu“, podvlači Gavrilović.

„Jedan čovek u Srbiji rešava sve“

Ističe da najveći deo publike kod nas na televizijama traži „drugu stranu“, koja „sada ne postoji na televizijama sa nacionalnom pokrivenošću“.

„Publika traži činjenice i traži debatu“, precizira Gavrilović.

Komentarišući činjenicu da RTS nije izabrao generalnog direktora, on kaže da time nije iznenađen, jer „RTS nije mesto na kome se ljudi utrkuju da budu direktori“, kao i da konkurs nije jasno definisao kriterijume za izbor čelnog čoveka javnog servisa.

„Postoji šansa da Bujošević ostane doživotni direktor RTS-a“, smatra on.

Govoreći o političkoj situaciji u Srbiji, on je napmenuo da je „gotovo neverovatno da zemlja koja je kandidat za članstvo u Evropskoj uniji, ima problem sa podelom vlasti“.

„Imate jednog čoveka koji rešava sve. Bavi se kosovskim pitanjem, otvara stadione, bavi se ča i stvarima koje su u nadležnošću lokalne samouprave“, kaže Gavrilović.

„Opozicija mora da se ideologizuje, da se organizuje, i da onda priča o Telekomu i da ta tema ima mesto (u javnosti), odnosno da sa otvori tema da li postoji vladavina prava u Srbiji. Ono što je za mene važno kod Telekoma, jeste da li se poštuju prava akcionara ove zemlje. Da li se poštuje privatna svojina? Pazite, Telekom je akcionarsko društvo gde akcije imaju i građani Srbije. Kada je Telekom napravio skupštinu, gde su izveštaji zašto nije na berzi“, zapitao je Gavrilović.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend