27. jan 2022.

Iako nazvan „politički pluralizam“, izveštaj REM-a pokazuje da pluralizma – nema

U medijima nema debate, ni političkog pluralizma, na televizijama sa nacionalnom frekvencijom vlast je višestruko više zastupljena nego opozicija, pokazuje nadzor medija koje je Regulatorno telo za elektronske medije sprovelo u prvih 15 dana januara. Na javnom servisu vlast je imala sedam i po puta više vremena nego sve opozicione stranke zajedno.

Snimak ekrana, TV Pink

Iako naslovljen sa „politički pluralizam“, izveštaj REM-a o nadzoru medija u prvoj polovini januara, pokazuje da političkog pluralizma u medijima nema.

„Ovo istraživanje potpuno dokazuje taj opšti utisak u javnosti da u jednim medijima ima jednih, da u drugim medIjima nema drugih“, kaže rade Veljanovski iz Privremenog nadzornog tela za praćenje medija.

Vlasti najviše ima na javnom servisu, dok opozicije ima tek nešto više nego na Pinku i Hepiju.

„Radio-televizija Srbije je u ovih 15 dana imala samo četiri opozicione stranke u svom programu. Kod televizije Pink možete da vidite da praktično opozicije nema. Slična je situacija u televiziji Hepi“, dodaje Veljanovski.

„Na N1 vanparlamentrane stranke zastupljene su sa 17,65 posto ukupno posmatranog programa, a na Novoj S su zastupljeni slično sa 17,59 posto niihovog ukupno posmatranog programa. Ukupno svih nivoa vlasti na Novoj S je 1,87 posto, a na N1 9,69 posto“, dodao je Srđan Miljković iz REM-a.

Osim zastupljenosti REM je merio i tonalitet tema.

„Recimo ako uzmemo najdominantniju temu referendum, mi smo merili i određivali kako se spram te činjenice ili poziva upućenog biračima politički subjekat odnosi u odnosu na referednum, pozitivno, negativno ili neutalno“, kaže Miljković.

Po REM-ovom merenju tonalitet na RTS-u i Pink-u je dominatno neutralan, na N1 dominatno negativan.

Za istraživača Zorana Gavrilovića sporna je REM-ova metodologija za određivanje tonaliteta.

„Metodologija vezano za tonalitet je napravljena tako da se više ne vidi nego što treba da se vidi. Ono što bi rekao moj kolega Srećko Mihajlović da to bude još jedno zamajavanje“, smatra Zoran Gavrilović iz BIRODI-ja.

U REM-ovoj metodologiji praćenja izborne kampanje stoji da se tonalitet izbornog priloga preoznaje kroz jasan stav pružalaca medijskih usluga u vidu audio-vizuelnog narativa i izbora sagovornika.

„Što nije u skladu sa ODIHR-ovom metodologijom. U skladu sa ODIHr-ovom metodologijom jeste da vi u prilogu koji analizirate merite i vreme i tonalitet predstavljanja aktera“, dodaje Gavrilović.

Profesor Rade Veljanovski veruje da je zastupljenost važnija od merenja tonaliteta. Zato u ime Privremenog tela za praćenje medija apeluje na političare da ne diskriminišu medije, a medije poziva da dostve spiskove onih koji se njihovim pozivima ne odazivaju.

„Mi to možemo da učinimo i sada je na vama medijima i na političkim akterima“, kaže Veljanovski.


Video prilog N1

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend