Izabran krnji Savet REM-a: Vladajuća koalicija odbila da glasa za legitimne kandidate nacionalnih saveta

Poslanici Narodne skupštine Srbije na današnjoj sednici izabrali su novi Savet Regulatornog tela za elektronske medije. Oni koji će u narednih dve, četiri ili šest godina biti obavezani Zakonom da unaprede kvalitet i raznovrsnost usluga elektronskih medija, doprinesu očuvanju, zaštiti i razvoju slobode mišljenja i izražavanja i slobodnog protoka informacija u cilju zaštite interesa javnosti u oblasti elektronskih medija, obezbede pluralizam i zabrane diskriminaciju. 

U krnjem Savetu su:

– Stevica Smederevac, ispred nezavisnih institucija (na period od dve godine),

– Milan Petković, na predlog univerziteta (dve godine),

– Miloš Garić, udruženja izdavača elektronskih medija (dve godine),

– Mileva Malešić, udruženja novinara (četiri godine),

– Ira Prodanov Krajišnik, udruženja filmskih, scenskih i dramskih umetnika i udruženja kompozitora (šest godina),

– Rodoljub Šabić, udruženja čiji su ciljevi ostvarivanje slobode izražavanja (četiri godine),

– Dubravka Valić Nedeljković, udruženja čiji su ciljevi zaštita dece (šest godina),

– Snežana Miljković, crkve i verske zajednice (šest godina).

Muhedin Fijuljanin i Ljumturije Ameti, kandidati bošnjačkog odnosno albanskog nacionalnog saveta nisu dobili potrebnu većinu glasova, tako da je izabrano osam od ukupno devet članova Saveta. 

Ovakav ishod glasanja ponovo stavlja senku na čitav proces izbora koji traje godinu dana. 

Naime, 12 nezavisnih kandidata prošle nedelje obratilo se Skupštini sa porukom u kojoj se kaže da „politička odluka da vladajuća većina ne izabere kandidata u bilo kojoj oblasti predstavljala bi anuliranje svega do sada postignutog u procesu izbora članova Saveta REM-a, kao i potpuno negiranje napora svih uključenih aktera da se proces sprovede u skladu sa minimalnim zakonskim standardima. Još uvek nije poznato kako će reagovati posle odluke Skupštine koja je suprotna njihovom zahtevu.

Poslanici opozicije takođe su upozorili na moguće posledice po čitav proces ukoliko se ne izabere svih devet članova Saveta. 

Na ovaj način Skupština Srbije je udovoljila zahtevu poslanice Saveza vojvođanskih Mađara i potpredsednice Skupštine Elvire Kovač da se u kategoriji nacionalnih saveta ne glasa. 

Ona je izrazila nezadovoljstvo time što kandidat Nacionalnog saveta mađarske nacionalne manjine Ištvan Bodžoni nije ušao u skupštinsku proceduru, već predstavnici Bošnjačkog nacionalnog vijeća i Nacionalnog saveta albanske nacionalne manjine. 

Ona je naglasila da ne želi da blokira izbor Saveta REM-a, ali je uporno i veoma strastveno pozivala koalicione partnere da ne glasaju u toj kategoriji.

„Ovo nije interes samo Saveza vojvođanskih mađara i mađarskog nacionalnog saveta, ovo je pravda! Dvadeset nacionalnih saveta želi jedno, četiri drugo”, rekla je Kovač, dodajući da smatra glasanje bošnjačkog saveta kao „izdaju”.

Poslanik SDA Sandžak Ahmedin Škrijelj tvrdio je da je u zakonu iz 2017. godine pisalo da nacionalni saveti nacionalnih manjina „zajedničkim predlogom” delegiraju kandidate, ali da je kasnije izbačena mogućnost da nacionalne savete predlažu zajedničkim dogovorom, tako da je potpuno zakonit predlog tri nacionalna veća, koji je došao pred Skupštinu.

„Mi smo i na javnom slušanju i danas imali jako opasnu poruku, jedan od koalicionih partnera u ovoj skupštinskoj većini poziva druge koalicione partnere da ne ispoštuju zakon radi partijskih interesa, time se urušava i pravni poredak, i Ustav, i zakonitost, i ruši se sve što predstavlja državni sistem vlasti u ovoj državi”, rekao je Škrijelj, koji je upozorio da bi odluka da se ne izglasa kandidat u kategoriji nacionalnih saveta bila veoma štetna za bošnjačku i albansku nacionalnu manjinu. 

Oko tumačenja odredbi prethodnog zakona za elektronske medije koji regulišu predlagača kada su u pitanju nacionalne manjine bilo je dosta polemike. Uvidom u Zakon o elektronskim medijima koji je važio 2017. godine stvar postaje jasnija. U tom zakonu je pisalo da do kandidata nacionalni saveti dolaze „zajedničkim dogovorom”, što je izbrisano iz novog, sada aktuelnog, Zakona o elektronskim medijima.

Škrijelj je dodao da informisanje na jezicima nacionalnih manjina „skoro i da ne postoji van teritorije AP Vojvodine”, a da prethodni Savet REM-a ništa nije uradio po tom pitanju. Ponovio je da je važno da se ne sabotira proces izbora kandidata koji su predložile nacionalne manjine, ali se na kraju tom predlogu nije udovoljilo.

„Ne želim da verujem da će skupštinska većina pored svega ostalog odlučiti da otvoreno i sistemski legalizuje diskriminaciju po osnovu nacionalne pripadnosti”, zaključio je Škrijelj.

Posle svega, dobili smo krnji REM, u kome će odlučivanje biti otežano i zbog toga što je za izbor predsednika Saveta, izmene Statuta ili izbor članova Upravnog odbora RTS-a neophodno šest glasova. Kako trenutno stoje stvari, na četvoro članova Saveta vlast nema uticaj.

Preterivanje sa demokratijom i tolerancijom

O tome koliko će, ako se Savet REM-a uopšte konstituiše, njihov zadatak biti težak, svedoči i trodnevna rasprava u Skupštini tokom koje su poslanici regulatorno telo iskoristili kao povod za nove političke obračune. 

Poslanica SNS-a Nataša Jovanović, članica Odbora za kulturu i informisanje i predstavnica ovlašćenog predlagača, u svom uvodnom obraćanju koje je trajalo 55 minuta, praveći retrospektivu procesa istakla je da se „u duhu najvišeg demokratskog kapaciteta” došlo do predložene liste i da je vladajuća većina „uvek pružala ruku za dijalog”.

Nataša Jovanović zaključuje da je proces izbora urađen „besprekorno čisto”. To mišljenje deli i poslanica SNS-a i predsednica Odbora za kulturu i informisanje Nevena Đurić, koja je istakla da je proces bio „apsolutno transparentan, inkluzivan, sproveden na jedan sveobuhvatan način i regularan”. 

Radi se o procesu koji, kako su podsetili poslanici opozicije, traje godinu dana, koji je jednom obustavljen posle nametanja nezakonitih predlagača i kandidata od strane vlasti, dok je tokom drugog procesa, koji traje četiri i po meseca, međunarodna zajednica morala da se umeša kako bi se on završio u skladu sa zakonima Srbije. 

Poslanik Pokreta socijalista Đorđe Komlenski poručio je čak kolegama iz vladajuće koalicije da su preterali sa demokratičnošću i tolerancijom tokom izbora Saveta REM-a. 

Prema njemu, trebalo je da usvoje predlog zakona o stranim agenturama, posle koga nevladine organizacije ne bi mogle da predlažu „sramne“ kandidate kao što su Riha i Šabić. On je rekao da oni za njih neće glasati, pa taman to dovelo do toga da neko od njih ne dobije neophodnih 126 glasova. 

Predstavnici vladajuće većine redom su isticali da je proces izbora bio transparentan i kvalitetan, kao i da REM opoziciji neće doneti pobedu na izborima. Poslanici opozicije istakli su da se SNS grčevito drži kontrole REM-a, svesna da će bez nje izgubiti vlast. Isticali su i činjenicu da se ovaj proces ubrzava zato što država želi da dođe do finansijskih fondova Evropske unije.

Slobodni medijski servisi – podvala Zapada

Poslanici vladajuće koalicije koristili su priliku da se još jednom verbalno obračunavaju sa televizijama N1 i Nova S, koje su ponovo optužili da izazivaju nasilje, proglašavajući ih terorističkim štabovima koji vode blokaderske proteste, uprkos tome što ovi mediji uopšte nisu u nadležnosti Regulatornog tela za elektronske medije. 

Poslanik SNS-a Dušan Marić rekao je da su „slobodni medijski servisi podvala Zapada”, a značaj REM-a sveo na minimum.

„I mi iz vlasti i vi iz opozicije preterujemo u davanju značaja REM-u, ljudi glasaju zbog svojih ubeđenja, zbog svojih interesa, pretpostavljaju da će oni, njihova porodica i država imati korist od toga, 95% građana Srbije ne zna šta znači REM, niti ih to zanima”, rekao je Marić.

Njegov stranački kolega Radoslav Milojčić Kena objasnio je da ne postoji država na svetu sa većom slobodom medija i sa većom slobodom govora, pošto u Srbiji deluju i ruski i evropski i američki mediji.

Poslanica Narodnog pokreta Srbije Ivana Rokvić rekla je da je lista od 18 kandidata za Savet REM-a nastala nakon mnogo ispravki, pravnih tumačenja od strane i domaćih i stranih institucija i minimalnog poštovanja Zakona.

„Iz sednice u sednicu Odbora za kulturu i informisanja svedočili smo pokušajima da se krši Zakon, da se manipuliše konkursom, da se blokiraju imenovanja, da se predlažu ljudi koji ne ispunjavanju ni minimum kriterijuma koji je propisan zakonom, samo da se ne izgubi kontrola nad etrom”, rekla je Rokvić.

Nisu svi ni iz vladajuće većine bili zadovoljni procesom. Poslanica Socijalističke partije Srbije Dunja Simonović Bratić rekla je da su predlagači i kandidati podlegli velikom pritisku strane i domaće javnosti. 

„Neki kandidati bili bi sjajni na mestu članova Saveta REM-a poput Bojana Bilbije ili mog profesora sa Filozofskog fakulteta Milanka Govedarice. Ištvan Bodžoni, mađarski kandidat, bio je satanizovan od strane Građanskih inicijativa i Fondacije Slavko Ćuruvija, inače su sva njihova tumačenja Biblija za opozicione poslanike”, rekla je Simović Bratić i dodala da je ovaj proces obeležen i time što su nevladine organizacije tužile sekretarku Odbora Danu Gak. Prema njoj, ideja njenih političkih protivnika nije da novi REM bude mesto pomirenja koje bi smirilo tenzije, nego da se radi o „izboru za neke osvetnike ili za članove saveta za cenzuru”. 

U narednom obraćanju, pred glasanje, međutim, zahvalila je Ani Brnabić, koja je „inicirala inkluzivnost i transparentnost celog procesa iako je svima nama iz vladajuće koalicije bilo jako teško da ispratimo sve želje i sve ono što se činilo da proces bude transparentan uz podršku predstavnika OEBS-a i Evropske unije“, tako da ne može da padne nikakva senka sumnje da proces nije bio onakav kakav su oni tražili. 

Riha ili Šabić – paklene muke za vladajuću koaliciju

O tome da primena demokratskih principa i glasanje za pojedine kandidate za Savet REM-a teško pada predstavnicima vladajuće većine, najotvorenije je svedočio poslanik Jedinstvene Srbije Života Starčević.

„Sloboda izbora ne znači uvek i izbor koji voliš, ona ponekad podrazumeva da moraš da se odlučiš i za one koje prezireš”, izjavio je Starčević i to nakon što je za kandidate iz kategorije udruženja za slobodu izražavanja Antonelu Rihu i Rodoljuba Šabića izneo salvu uvreda. 

Rodoljuba Šabića opisao je kao „čoveka koji je pumpao obojenu revoluciju poslednjih godinu dana” i „širio paniku o upotrebi zvučnog topa”, a Antonelu Rihu predstavio kao novinarku sa višedecenijskim iskustvom rada „nažalost, uglavnom protiv interesa Srbije”, koja takođe aktivno podržava „obojenu revoluciju” i ideološki se uklapa u „matricu Dinka Gruhonjića i Jove Bakića”. 

Poslanica Socijalističke partije Srbije Dunja Simonović Bratić tokom govora istakla je da je njima iz SPS-a „trik pitanje” da li da glasaju za Antonelu Rihu ili Rodoljuba Šabića.

Odbrana Stevice Smederevca 

Poslanik Slobodan Cvejić nije zadovoljan time što se na listi predloženih kandidata našlo ime Stevice Smederevca, koji je zaposlen u REM-u.

„Po Zakonu neko ko ima rukovodeću funkciju u telu koje je povezano sa elektronskim medijima nema prava da bude član Saveta REM-a. I neko će reći da se on kandiduje i da nije još član, a kada bude izabran, podneće ostavku”, rekao je Cvejić. Za njega je veći problem to što Smederevac vodi službu za nadzor u REM-u, koja nije reagovala u situacijama u kojima je to bila dužna.

U odbranu kandidature Stevice Smederevca stala je Nataša Jovanović, rekavši da se radi o čoveku čiji su rad na metodologiji rada službi pohvalili i OEBS i EU.

„Gospodin Smederavac je bio deo REM-a, koji je uništio REM i o tome postoje brojni izveštaji domaćih i stranih organizacija”, rekao je poslanik SSP-a Branko Miljuš.

On je naveo da vlast ne želi da izabere profesionalni REM, a da u prilog tome idu i najave da se izabere „krnji” nefunkcionalni REM.

 „Nismo mi danas ovde jer vlast želi da izabere profesionalni REM, nego zbog zajedničkog pritiska studenata, građana, opozicije, NV sektora, Evropskog paramenta, Evropske komisije i OEBS-a”, rekao je Miljuš.

Podsetimo, 28. aprila doneta je Odluka o pokretanju postupka, tome je prethodila 14 dana duga blokada RTS-a. Studenti i građani koji su predvodili blokadu javnog servisa kao zahtev izneli su raspisivanje novog konkursa za Savet Regulatornog tela za elektronske medije. Prvi postupak raspisan je krajem 2024. godine i njegu su obeležile ozbiljne nepravilnosti, sukobi interesa i politički pritisci tokom procesa izbora kandidata. Sedam od 18 kandidata koji su tada ušli u uži krug za izbor članova Saveta REM-a povukli su kandidature, tako da Skupština nije mogla zakonito da izabere Savet REM-a, jer u dve od devet grupa predlagača nije bilo nijednog kandidata.