27. dec 2019.

Izbor članova Saveta REM-a: Politika i selektivna primena zakona

Narodni poslanici izabrali su na današnjoj sednici troje članova Saveta Regulatornog tela za elektronske medije, nakon što je, grubo kršeći zakonske procedure, parlament rok za njihov izbor probio za dve i po godine. Kada se tokom ove jeseni, u okviru dijaloga o izbornim uslovima, vladajuća većina obavezala da će izabrati nove članove Saveta, Narodna skupština je ubrzala proceduru, svela na minimum sve zakonske rokove i čitav postupak praktično okončala za svega mesec dana. 

Savet REM-a tokom javne rasprave (foto: Ivana Predić / Cenzolovka)

Propuštanje da tokom čitave dve i po godine izabere tri člana Saveta nije jedino ekstremno odstupanje od odredaba Zakona o elektronskim medijima. Činjenica je i da je parlament, slobodnim tumačenjem zakonskih odredaba, omogućavao, odlagao ili sprečavao izbor kandidata za članove Saveta. Uočeni problemi u primeni Zakona nisu motivisali nijednog ovlašćenog predlagača da predloži izmene i dopune nedorečenih zakonskih odredaba, pa je način popunjavanja pravnih praznina tokom prethodnih pet godina, od kada je Zakon stupio na snagu, isključivo zavisio od trenutne političke volje narodnih poslanika.

Pre današnjeg izbora troje članova, Narodna skupština je, od usvajanja važećeg Zakona o elektronskim medijima 2014. godine, sprovela postupke izbora šest članova Saveta Regulatornog tela za elektronske medije. Nijedan od ovih postupaka nije sproveden u potpunosti u skladu sa Zakonom. Kao najsporniji izdvojili su se postupci za izbor članova Saveta REM-a, čiji su predlagači nadležni odbor Skupštine Autonomne Pokrajine Vojvodine i udruženja čiji su ciljevi ostvarivanje slobode izražavanja i zaštite dece.

Ova dva primera služe kao podsetnik da primena Zakona o elektronskim medijima prilikom izbora članova Saveta REM-a nije bila prioritet vladajućoj većini u Narodnoj skupštini te da su u više navrata pribegli improvizaciji kako bi izvršili, odložili ili uskratili izbor predloženih kandidata.

Kao najznačajnija odstupanja od odredaba ZEM izdvojila su se:

  1. Nijedan javni konkurs nije raspisan u roku predviđenom Zakonom.
  2. Dopuštano je predlaganje kandidata subjektima kojima Zakon ne priznaje svojstvo predlagača.
  3. Nijedan izbor nije izvršen na prvoj narednoj plenarnoj sednici posle obavljenog razgovora sa predloženim kandidatima.
  4. Narodni poslanici u dva navrata nisu izabrali predložene kandidate iako Zakon ne dozvoljava takvu mogućnost.

U nastavku teksta dat je detaljan prikaz do sada sprovedenih najkontroverznijih postupaka:

A. Postupak izbora člana Saveta na predlog Odbora za kulturu i javno informisanje Skupštine AP Vojvodine

Zakonom o elektronskim medijima, kao jedan od ovlašćenih predlagača za člana Saveta REM-a, predviđen je nadležni odbor Skupštine Autonomne Pokrajine Vojvodine, odnosno Odbor za kulturu i javno informisanje pokrajinskog parlamenta. Mandat Gorana Karadžića, koji je bio član Saveta REM-a na predlog Odbora za kulturu i javno informisanje Skupštine AP Vojvodine, istekao je 29. 12. 2015. godine. Na osnovu Zakona o elektronskim medijima, javni konkurs za predlaganje člana Saveta trebalo je da bude raspisan 29. 6. 2015. godine. Ovaj rok nije poštovan, i javni konkurs za predlaganje člana Saveta REM-a, čiji je ovlašćeni predlagač Odbor za informisanje Skupštine AP Vojvodine, objavljen je oktobra 2015. godine.

U zakonom predviđenom roku, odbor pokrajinske skupštine dostavio je Narodnoj skupštini predlog dva kandidata. U nadležnosti Narodne skupštine u ovom slučaju bilo je samo da oceni da li predloženi kandidati ispunjavaju zakonom predviđene uslove za člana Saveta, pa je dana 10. 11. 2015. na sednici Odbora za kulturu i informisanje Narodne skupštine utvrđena lista kandidata ovog predlagača i na njoj su se nalazili Siniša Isakov i Vladimir Barović.

Na sednici Odbora za kulturu i informisanje Narodne skupštine 28. 12. 2015. obavljen je razgovor sa dvojicom kandidata i odlučeno je da se lista kandidata na kojoj su Siniša Isakov i Vladimir Barović  dostavi Narodnoj skupštini, budući da su se stekli uslovi za sprovođenje postupka za izbor članova Saveta Regulatornog tela za elektronske medije.

Međutim, 3. 3. 2016. na plenarnoj sednici NSRS nijedan od dva predložena kandidata nije izabran za člana Saveta. Za Sinišu Isakova glasalo je sedam, a za Vladimira Barovića četiri narodna poslanika.

Važno je napomenuti da Zakon o elektronskim medijima ne predviđa mogućnost da narodni poslanici ne izaberu nijednog od kandidata koje predlože ovlašćeni predlagači. Za razliku od ranijeg Zakona o radiodifuziji, koji je propisivao proceduru u slučaju da na plenarnoj sednici nijedan od kandidata ne dobije Ustavom propisanu većinu glasova (većina ukupnog broja narodnih poslanika), važeći Zakon ni na koji način ne reguliše ovu mogućnost. 

Dan nakon glasanja, 4. 3. 2016. godine, ukazom predsednika Republike raspuštena je Narodna skupština. Izbori na republičkom, lokalnom, ali i pokrajinskom nivou održani su 24. 4. 2016. godine. Sastav Skupštine AP Vojvodine značajno se promenio, a predstavnici vladajuće većine na republičkom nivou osvojili su i u pokrajinskoj skupštini većinu koju pre tih izbora nisu imali.

Novi saziv pokrajinske skupštine dostavio je novi predlog kandidata 30. 8. 2016. godine. Na listi se ponovo našao Siniša Isakov, dok je drugi kandidat bio Đorđe Vozarević. Nakon ponovljene procedure, na plenarnoj sednici novog saziva NSRS održanoj 14. 10. 2016. poslanici su za člana REM-a izabrali Đorđa Vozarevića.

B. Postupak izbora člana Saveta na predlog udruženja čiji su ciljevi ostvarivanje slobode izražavanja i zaštita dece

Zakon predviđa da pravo predlaganja, zajedničkim dogovorom, imaju udruženja čiji su ciljevi ostvarivanje slobode izražavanja i zaštita dece, ako su registrovana najmanje tri godine pre dana raspisivanja javnog poziva i imaju najmanje tri realizovana projekta u ovoj oblasti u poslednje tri godine.

U skladu sa Zakonom, organizacija koja ulazi u krug organizacija koje zajedno čine jedinstvenog ovlašćenog predlagača podnosi nadležnoj službi Narodne skupštine obrazloženi predlog dva kandidata s tim da dve ili više organizacija mogu podneti zajednički predlog kandidata.

Mandat Goranu Pekoviću, članu Saveta koji je ranije bio predložen od strane organizacija, isticao je 11. 12. 2015. godine, a NSRS je postupak izbora započela tek na jesen 2015. raspisivanjem javnog konkursa.

Postupak kandidovanja obeležili su brojni problemi i dostavljanje nepotpune dokumentacije od strane mnogih predlagača, što je bilo posledica različitog tumačenja zakonskih odredaba od strane različitih predlagača (dostavljanje jednog umesto dva kandidata, nepodnošenje dokumentacije o ispunjenu uslova za predlaganje). U nedostatku adekvatne zakonske norme, ispunjenje uslova za predlaganje (registracija tokom najmanje tri godine pre dana raspisivanja javnog poziva, najmanje tri realizovana projekta u oblasti zaštite slobode izražavanja/dece u poslednje tri godine) služba NSRS utvrđivala je i pretragom internet stranica predlagača i sl. Konačno, predlaganje je omogućeno i organizacijama koje ne ostvaruju ciljeve propisane zakonom.

Nakon što je Odbor utvrdio listu od osam kandidata, za 10. 11. 2015. godine zakazan je sastanak na kome su organizacije odlučivale o tome koja će dva od kandidovanih osam biti predložena za izbor. I ovaj deo postupka bio je obeležen nejasnim procedurama i prigovorima pojedinih predlagača, budući da Zakon ne propisuje broj kandidata koga treba da podrži svaka od organizacija. Nakon što je na tri sednice Odbor odlučivao hoće li ili neće odlučivati o prigovorima te hoće li tražiti autentično tumačenje zakona, konačno je 4. 2. 2016. godine utvrđena lista od dva kandidata (Snežana Plavšić i Milan Antonijević) i istog dana obavljen je razgovor sa kandidatima. Odbor je predložio Narodnoj skupštini da se predlog ova dva kandidata stavi po hitnom postupku na dnevni red sednice za koju je  predviđen izbor članova na predlog Odbora AP Vojvodine i na predlog crkava i verskih zajednica, a koja je održana 3. 3. 2016. Ipak, predlog je stavljen na dnevni red plenarne sednice tek 14. 10. 2016. godine. Narodni poslanici nisu izabrali nijednog od dva predložena kandidata.

Ponovni postupak kandidovanja započeo je 4. 11. 2016. godine, ali su organizacije čiji kandidati prethodno nisu izabrani odlučile da ne predlažu kandidate i istovremeno Upravnom sudu podnele tužbu za poništaj akta kojim je Narodna skupština odbila predloge za izbor člana koga predlažu udruženja. Upravni sud do danas nije doneo odluku u ovom postupku.

U novom postupku 56 organizacija podnelo je identične predloge, pa su se na listi našli Radoje Kujović i Radoslav Nikolić. Odbor je prilikom utvrđivanja liste predlagača prihvatio i kandidature koje su potekle od organizacija koje ne ostvaruju ciljeve u oblasti zaštite slobode govora i prava dece (većinom se radilo o udruženjima gluvih i nagluvih iz različitih gradova u Srbiji). I pored toga, Odbor je 26. 11. 2016. utvrdio listu na kojoj su se našla ova dva kandidata. Na plenarnoj sednici održanoj 27. 12. 2016. za člana Saveta izabran je Radoje Kujović.

* Autorka je viša istraživačica i pravna ekspertkinja Crte

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend