Izveštaji MFRR-a za Srbiju: U prvoj polovini godine dvostruko više kršenja slobode medija nego u istom periodu prošle i pretprošle godine

„Slučajevi dokumentovani u prvoj polovini godine potvrđuju masovno nepoverenje novinara u javne vlasti u Srbiji, ne samo zbog njihovog očiglednog neuspeha da sprovedu temeljne istrage i kazne odgovorne za pretnje, već i zbog toga što su ponekad oni sami izvori mržnje i uznemiravanja novinara“, navode iz kozorcijuma MFRR.

U izveštaju MFRR-a piše da su pretnje činile 63,2 odsto zabeleženih incidenata. Trećina prijavljenih pretnji novinarima je, piše u izveštaju, stigla putem interneta.

Između januara i aprila, novinari N1 su prijavili su četiri slučaja onlajn uznemiravanja, od kojih su svi uključivali pretnje smrću, navodi se u ovom izveštaju. Osim ovih, pomenute su i pretnje Ani Lalić Hegediš i Dinku Gruhonjiću iz Nezavisnog društva novinara Vojvodine (NDNV).

Iz MFRR-a dodaju da je jedna od osoba koje su pretile Ani Lalić pobegla iz kućnog pritvora, dok je Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije u svojoj bezbednosnoj proceni proglasilo Gruhonjića bezbednim.

Pretnje su zabeležene i prilikom skupa podrške Ani Mihaljici, majci kojoj su privremeno oduzeta deca od strane Centra za socijalni rad. Iz MFRR-a ističu da je tada najmanje pet novinara verbalno napadnuto prilikom izveštavanja.

„Novinari sa TV kanala Tanjug i Kurir, kao i radija 021.rs, bili su verbalno napadnuti od strane demonstranata ispred Centra za socijalni rad. Dopisnica N1 Ksenija Pavkov, koja je takođe izveštavala o protestu, bila je uznemiravana na internetu pretnjama fizičkim nasiljem“, navodi se dalje u izveštaju.

Iz MFRR-a navode i da je u januaru predsednik Aleksandar Vučić omalovažavao dopisnicu N1 iz Niša Gordanu Bjeletić, dok je predsednica Narodne skupštine Srbije Ana Brnabić istakla da ova televizija izaziva „nestabilnosti u društvu“. U izveštaju ovog konzorcijuma napominju se i pretnje kojima su bili izloženi novinari Južnih vesti.

Učestalije diskreditovanje novinara zabeleženo je u svim zemljama kandidatima za članstvo u EU, pa je tih slučajeva više nego cele prethodne godine. U Srbiji je MFRR zabeležio šest takvih slučajeva.

Iz MFRR-a su evidentirali i četiri fizička napada, od kojih su se dva dogodila prilikom izveštavanja sa izbora. Napadnuti su novinar dnevnog lista „Danas“ Uglješa Bokić, kao i novinar i urednik portala „Mašina.rs“ Marko Miletić.

„Zabeležen je i napad na novinara nedeljnika Radar Vuka Z. Cvijića od strane urednika Srpskog telegrafa Milana Lađevića, koji se dogodio na ulici“, navodi se u izveštaju.

U fizičke napade svrstano je i nasilno sprečavanje urednice i novinarke portala Inmedija Verice Marinčić da uđe u prostoriju opštine Inđija.

„Incident je rezultirao fizičkim napadom, jer ju je čovek iz obezbeđenja uhvatio za ruku i izbacio iz zgrade. Marinčić je bila i meta pravnih pritisaka, sa sedam tužbi podnetih protiv nje i portala Inmedija“, nastavljaju iz MFRR-a.

Kada su u pitanju pravni incidenti, u izveštaju se navodi da su se novinari istraživačkog portala KRIK suočili sa najvećim brojem SLAP tužbi.

„Sudija Đorđević podnela je tužbu protiv novinara KRIK-a Bojane Pavlović i Stevana Dojčinovića nakon objavljivanja baze podataka u kojoj se pominje. Među sankcijama koje su tražene, Đorđević je zahtevala zatvorsku kaznu od 10 meseci za novinare. U junu je Apelacioni sud u Beogradu potvrdio još dve presude protiv KRIK-a, što preti da stvori zastrašujući efekat na slobodu medija u celoj zemlji, dodaju iz MFRR-a.

Grupu Brz odgovor za slobodu medija čine Evropska federacija novinara (EFJ), OBC Transeuropa (OBCT), Evropski centar za slobodu štampe i medija (ECPMF), ARTICLE19, Evropa i Reporteri bez granica (RSF).