15. jul 2021.

Još bez ideje o (ne)promenama na RTS-u

Savet Regulatornog tela za elektronske medije (REM) izglasao je prekjuče novi sastav Upravnog odbora Radio-televizije Srbije, nakon skoro deset meseci od kako je utvrđena lista kandidata i gotovo tri meseca od kako je rad tog upravnog organa zamrznut zbog isteka mandata šestorici članova.

Petogodišnji mandat još traje trojici članova, Šćepanu Praščeviću, Nenadu Jankoviću i Zoranu Panoviću. Svoje mandate, na još pet godina, obnovili su Branko Radun, Ljiljana Đurđevac i Miroslav Nikolić, dok su za nove članove izabrani Muharem Bazdulj, Branislav Klanšček i Milivoje Pavlović.

Radun i Pavlović nisu odgovorili na poziv novinarke Danasa da prokomentarišu svoj izbor u UO RTS-a.

Dugogodišnji producent Branislav Klanšček, koji je deo radnog veka proveo i na samom RTS-u, na listi kandidata našao se na predlog, kako kaže, nezavisne grupe ljudi iz sveta umetnosti i kulture.

Potpisnici predloga su glumac Svetislav Bule Goncić i novinar i gej aktivista Predrag Azdejković.

Klanšček za Danas kaže da je prerano govoriti o tome kako bi, iz ugla nove pozicije u upravljačkom telu javnog servisa, bilo moguće menjati RTS.

– Prerano je i prekratko je vreme da bih sada mogao da odgovorim kako bih konkretno uticao da se neke stvari izmene na RTS-u, još nisam sabrao ni utiske. Međutim, ono što je meni bitno da istaknem je da to nije politička funkcija i ne bi smela to da bude, to je javna funkcija i na tome ću da insistiram u toku mandata. Prvo, nisam član ni jedne stranke niti politička ličnost, mene su predložili ljudi iz kulture i umetnosti. Moja biografija je objavljena, iza sebe imam 25 godina rada u medijima kao producent, imam iskustvo iza kog mogu da stanem. Trudiću se da u toku svog mandata delujem u okvirima i delokrugu koji je propisan Statutom RTS-a, Zakonom o javnom servisu i drugim zakonima o medijima, to je ono što za sada mogu da kažem, napominje Klanšček.

Kako dodaje, tek mu predstoji upoznavanje sa poslovanjem javnog servisa.

– Jedno je kada nešto posmatrate spolja, a potpuno drugo kada iznutra upoznate kako stvari funkcionišu. RTS je jedan veoma veliki i složen sistem, i mislim da je neozbiljno, dan po izboru, davati neka obećanja kako ćete vi promeniti sistem i kako ćete uraditi ovo ili ono. To rade političari, a ja to nisam, kaže Klanšček.
Bez upuštanja u komentarisanje informativnog programa RTS-a i konstatacije da veliki broj istraživanja potvrđuje gotovo potpun izostanak bilo kakve kritike aktuelne vlasti u programu javnog servisa, Klanšček navodi da mu kao producentu, najviše smeta estetika te medijske kuće.

– Kao neko ko je organizovao nebrojeno koncerata i festivala, neko ko je proveo deset godina u Institutu za kulturu, najviše zameram tu prevaziđenu estetiku. Sve to može bolje, modernije, da se i sam koncept emisija modernizuje jer je zastareo. A za sve drugo, neophodno je da se sistem pogleda iznutra, da bi uopšte moglo da se govori kako bi i šta trebalo uraditi, ponavlja Klanšček.
Novinar, književnik i književni prevodilac Muharem Bazdulj u izboru za člana Upravnog odbora našao se na predlog Udruženja novinara Srbije (UNS). Ni on, slično svom prethodnom novom kolegi, nema jasnu predstavu kako će izgledati njegovo buduće angažovanje u upravi RTS-a. I samim izborom je, kaže iznenađen.

– Bio sam jedan od velikog broja kandidata, nije ni bilo izvesno da ću uopšte da budem izabran. I samom mi je vest nova, još nemam jasnu sliku kako će to izgledati, bar ne pre konstitutivne sednice, kaže Bazdulj za Danas i dodaje da mu je još nepoznato iz čega se operativno sastoji pozicija na koju je izabran.

Kako navodi, jasno je da je kao problem RTS-a prepoznat disbalans u zastupljenosti sagovornika, odnosno predstavnika različitih političkih opcija.

– U javnosti postoji neka vrsta konsenzusa da su RTS-u, u tom smislu, potrebne reforme. Ali, kako će se to tačno dešavati i šta je tu moguće uraditi, rano je govoriti, smatra Bazdulj.
Treći novi član Upravnog odbora RTS zapravo i nije tako „nov“, jer je profesor Milivoje Pavlović na poziciju u UO došao sa mesta predsednika Programskog saveta te televizije, gde je od 2017.

Pavlovićeva biografija bogata je sličnim funkcijama. Pisac, nekada novinar, Pavlović je o medijima predavao na više fakulteta, a u dva navrata je bio i dekan, Fakulteta za kulturu i medije bivšeg Megatrend univerziteta.

Devedesetih je dva puta biran za ministra informisanja, u vladama Radomana Božovića i Nikole Šainovića.

Najpre kao član SPS, a posle 2000. je bio deo DSP Milorada Vučelića. Od 1994. do 2000. bio je i direktor Radio Beograda, a nakon 2012. i predsednik Upravnog a zatim i Nadzornog odbora Studija B.

Raduna predložio „Stari hrast“

Članstvo u UO na još pet godina obnovljeno je, između ostalih i istoričaru Branku Radunu. Za kandidata na tu poziciju Raduna je predložilo Društvo za tradiciju „Stari hrast“, obrazlažući predlog njegovim bogatim iskustvom rada u medijima. Kako je u biografiji navedeno, radio je kao novinar, kako radijski tako i u listovima i internet portalima. Bio je kolumnista, zatim urednik u nekoliko pisanih medija, politički analitičar, moderator i organizator skupova kroz različite NVO, navodi se u biografiji uz kandidaturu.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend