18. dec 2017.

Kako država plaća svoje medije

Sufinansiranje javnog interesa u medijima, u obliku u kojem se primenjuje u Srbiji i na osnovu postojeće zakonske regulative samo legalizuje korupciju i zloupotrebe.  

Prvobitna ideja projektnog sufinansiranje kao najboljeg načina da se ostvari javni interes u sferi informisanja, potpuno je izgubljena a čitav proces je obesmišljen, dok upravni postupak, kao jedini pravni mehanizam na raspolaganju medijima koji smatraju da su u raspodeli sredstava oštećeni, nema nikakvog efekta, saglasni su sagovornici Danasa.

– Zakon je prepun rupa za koje je od početka bilo jasno da se nisu slučajno tu našle, i praksa od prethodne tri godine je pokazala da su zloupotrebe i korupcija sada u zakonskim okvirima – kaže za Danas Predrag Blagojević, urednik Južnih vesti.

On navodi da je taj medij do sada pokrenuo desetak upravnih sporova, te da je svaki put Upravni sud presudio u njihovu korist. Međutim, kroz upravni spor se samo ocenjuje forma rešenja kao upravnog akta i nalaže se ispravljanje nedostataka, dok novac ostaje raspodeljen onako kako je prvobitno odlučeno.

– Prošle godine je Upravni sud presudio da je Ministarstvo kulture prekršilo zakon kada je komisija dala predlog za raspodelu novca a ministar sam preinačio rešenje. Južnim vestima je umesto 1,7 dao jedan miliona dinara, Danasu, NUNS-u i još nekima je smanjio sumu a nekim drugima povećao. Naši advokati smatraju da onaj koji raspisuje konkurs nema prava da menja predlog komisije, može da ga odbije i mora da obrazloži zašto je to uradio. Zbog toga smo pokušali pred sudom da dokažemo da to tako ne može, naši advokati su protumačili da je sud presudio u našu korist, a ministarstvo kaže da to tumači na drugi način. Dakle presuda postoji, ali je napisana tako da može da se tumači na različite načine. U prevodu, problem nije rešen – objašnjava Blagojević.

S druge strane, on ističe da je imenovanje članova komisije uređeno tako da otvara prostor mahinacijama.

– Po zakonu u komisijama za ocenjivanje projekata članovi ne smeju da budu u sukobu interesa, niti da budu javni funkcioneri. Šta je javni funkcioner definisano je u nekoliko zakona, ali sukob interesa nije definisan ni jednim jedinim pravnim aktom u Srbiji, osim u kontekstu javnih funkcionera. Onda se desi da u Nišu u komisiji imamo novinarku koja radi u dva medija koji učestvuju na konkursu i o čijim projektima odlučuje, i ona pravno nije u sukobu interesa. Takođe, ostavlja se prostor onome ko raspisuje konkurs da odluči koga će u komisiju, a da ne mora da obrazloži zašto je, recimo, umesto predsednika NUNS-a prihvatio nekog anonimusa na predlog nekog fantomskog udruženja – objašnjava Blagojević i dodaje da ti nedostaci suštinski urušavaju celu ideju projektnog finansiranja koja je dobra, „ali je način na koji se sprovodi katastrofalan“.

Dragan Lazarević, advokat Asocijacije lokalnih i nezavisnih medija Lokal pres ponovio je da upravni postupak još nije rezultirao sudskim odlukama koje bi dovele do opipljivog efekta. „Mnogi mediji su pokušavali sa pokretanjem upravnog postupka, ogromna većina postupaka je još u toku, ali niko na taj način još ništa nije dobio, ni uspeo da ostvari svoja prava“, rekao je Lazarević.

Da nedorečenost zakonskih odredbi omogućava vladajućim strukturama na lokalu da dodelu budžetskog novca organizuju prema stranačkim ili ličnim interesima potvrdio je i urednik City radija Dragan Kocić. On napominje da je taj radio dobio više od 20 upravnih sporova, ali da je to „osim moralne satisfakcije, gubljenje vremena“.

– Desilo se da su vladajuća stranka i mediji u rukama istih shvatili da to ne mora da se uradi kako zakon predviđa i da mogu sav novac da ostave sebi, a da pritom ne postoji nikakva zakonska poluga koja će ih u tome sprečiti ili sankcionisati. Na svim konkursima na kojima smo ove godine učestvovali, najveći deo novca raspodeljen je medijima koji su direktno ili indirektno u rukama vladajuće stranke. To je u Nišu bilo tako bahato urađeno, da su čak i nekim medijma, koji su ispunili onaj zakonski limit od de minimis državne pomoći, omogućili da osnuju nove medije, produkcijske kuće, PR agencije i da preko njih apliciraju ne bi li po svaku cenu došli do novca. Onda mediji koji su osnovani na dan otvaranja konkursa i nemaju nikakvog iskustva, ili se otvoreno bave folk kulturom i nemaju veze sa društveno angažovanim delovanjem, dobiju milione dinara – priča Kocić. On dodaje da se članovi komisije biraju dirigovano da bi donosili unapred planirane odluke, a nije jasno rečeno koje kriterijume član komisije treba da ispunjava.

– U poslednjim slučajevima u ovogodišnjem konkursu Grada Niša, pokušali smo da sprečimo raspodelu novca tako što smo tražili da se donese mera privremene zabrane raspodele, dok se ne reši upravni spor. Međutim, Upravni sud takve zahteve odbija. Oni žele da se novac što pre raspodeli – izričit je Kocić.

Međutim, treba postaviti pitanje koliko je Upravni sud nezavisan u donošenju odluka, s obzirom da je Vlada Srbije prošle nedelje donela odluku kojom će iz tekuće budžetske rezerve, podržati Upravni sud sa ukupno devet i po miliona dinara, zbog, kako se navodi, „obezbeđivanja nedostajućih sredstava za isplatu zarada i pripadajućih socijalnih doprinosa“. Od toga 8,1 milion izdvojen je za plate zaposlenih, a 1.45 za socijalna davanja.

Ažurnost sudova

Sedam medijskih kuća nezadovoljnih raspodelom novca na prošlogodišnjem konkursu Grada Beograda podnelo je u januaru zajedničku tužbu Upravnom sudu, ali se predmet još nije makao od početka. Iz suda su odgovorili da je „predmet u radu i da će biti rešen u razumnom roku“. Podsetimo, na tom konkursu polovinu ukupno dodeljenih sredstava, čak 41,5 miliona dinara, dobili su vlasnici Studija B sa povezanim firmama. Čak 16 miliona otišao je na samo tri medijske kuće, izdavača Kurira, portal Telegraf i Kopernikus.

Tabloidi i fantomske firme

Na ovogodišnjem konkursu u Beogradu trećinu cele sume namenjene medijima, čak 23 miliona dinara, odneo je studio B sa povezanim firmama, dok su najveće svote, po pet miliona dinara dobili Alo, Srpski telegraf i Informer. Takođe, višemilionski iznosi otišli su i nepoznatim produkcijskim preduzećima, koja su osnovana neposredno pre ili nakon raspisivanja konkursa. Firma Zofin dobila je četiri miliona dinara, a pet miliona je odnela novoosnovana firma Folim, koja je, kako Danas saznaje, u vlasništvu tehničke direktorke Studija B Marije Leković.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend