Kljajić o javnom servisu: Ključ je u poverenju, edukativna funkcija od posebnog značaja

Ovog 23. avgusta, kada obeležavamo 63 godine redovnog televizijskog programa u Srbiji i sećamo se kako smo počeli te davne 1958., kojim smo putem išli, ali i razmišljamo o tome kako bi mogla da izgleda budućnost televizije.

Profesor Veselin Kljajić sa Fakulteta političkih nauka rekao je u Jutarnjem programu RTS-a da je televizija i danas kao nekad, možda ne u toj meri kao u prvim danima, podjednako važna, uticajna i bez obzira na sve ono šta nam je doneo 21. vek i društvene mreže – drži korak sa vremenom i ima ozbiljan udeo u medijskom kolaču, udeo u publici i dalje je veoma veliki uticaj pogotovo na ovim prostorima.

Kljajić je rekao da dok bude bilo ideja i posvećenika televizije ne sumnja u njenu budućnost.

Televizija je i dalje spektakl koji proizvodi spektakle. Kljajić kaže da je to sve više, a sve manje ono što bi trebalo da bude.

„Kada smo krenuli sa sintagmom infotejments, tog trenutka krenuli smo u pravcu i veliko je pitanje gde će se završiti“, kaže Kljajić.

Govoreći o svom profesionalnom odabiru i uticaju televizije na to, Kljajić kaže da u podsvesnom delu jeste uticala.

„Ali ako odrastete na programima kao što je ‘Karavan’ Milana Kovačevića, emisija stara 41 godinu i kada biste u montaži isekli samo ideološke primese, NOB, partizani, vi biste mogli da emitujete tu emisiju bilo gde u svetu pa i na Bi-Bi-Si-ju. To uz Dragana Babića, ‘Opstanak’, Kockicu i brojne druge autore je nešto na čemu sam odrastao i što me je opredelilo za segment kojim se bavim – predajem na master studijama dokumentarne forme“, rekao je Kljajić, dodajući da mu je dokumentaristika bliska.

Prema njegovim rečima, toga sada imamo sve manje i nije siguran da na bilo kojoj televiziji možete da proizvedete u produkcionom smislu jedan takav proizvod kao što je bio Karavan Milana Kovačevića.

Koliko se kroz vreme menjao značaj javnog servisa

Kljajić je rekao da kada se kritikuje javni servis, svi kritikuju informativni program koji zauzima najmanji deo ukupnog programa.

„Veća je uloga nego ikada, ima zadatak da zadovolji javni interes građana i da pored toga što informiše i zabavlja, ima edukativnu funkciju i to je od posebne važnosti, jer svi ostali je nemaju, bar ne moraju pa koriste priliku i ne čine“, istakao je Kljajić.

Prema njegovim rečima, došli smo u situaciju da je kultura proterana ne samo sa televizije nego i iz medija, i uloga javnih servisa je u tom smislu posebno važna.

Pohvaljuje Radio Beograd kao deo javnog servisa, pogotovo Drugi program koji je, kako kaže, oaza za sve one koji imaju kulturne potrebe.

„Sve je veći broj takvih i zapanjili biste se koliko ljudi sluša Radio Beograd, kao što se gleda TV, osim kod mlađe populacije koja nekako ima otklon“, naglasio je profesor Kljajić.

Ljudi se posebno okreću TV programima u vanrednim situacijama, u nordijskim zemljama raste poverenje u televiziju.

Kljajić kaže da je ključ u poverenju – morate da se odredite prema nečemu ili nekome u koga imate poverenje da će vam dati te inforamcije i da će biti na licu mesta u kriznim situacijama, zato postoji izveštavanje u kriznim situacijama kao predmet na svim svetskim ozbiljnim univerzitetima koji se bave novinarstvom.

Drugi razlog, kada pogledate rejting društvenih mreža, u njih je najmanje poverenje, najveće nepoverenje po istraživanju od prošle godine – čak minus 3, paradoksalno zvuči – svi su tamo ali im se najmanje veruje, rekao je Kljajić.

U traganju za proverenom informacijom pogotovo u vanrednim okolnostima ljudi se okreću televiziji. Ne samo da je televizija uticajna u najrazvijenijim zemljama već i u najsiromašnijim zemljama.

Da li televizijski radnici dodaju vrednost onome o čemu izveštavaju

Ukazuje na krizu autoriteta u novinarstvu i ona pravi ozbiljan problem.

„Emisije se gledaju zbog autora i slušaju zbog autora. Dodatu vrednost proizvodi onaj koji je zadržao kredibilitet i koji sam može da privuče onoliko publike koliko može cela redakcija“, objašnjava Kljajić.

Koliko toga imamo u Srbiji? Sve manje – ističe Kljajić.

„Ima toga, ali ceo put u budućnost televizije kroz digitalizaciju, kratke forme, približavanje mladima nekako ima primat u odnosu na ono što po meni svaka televizija radi“, rekao je Kljajić.

On ističe da nećemo čuti da je u Njujork tajmsu otpušteno neko veliko novinarsko ime, a slična priča je na Bi-bi-Siju.

„U Srbiji imamo malo drugačiju situaciju, ali polako dolazi vreme, to pokazuju mediji koji se sada pojavljuju, koji se formiraju, pokazuju i neke televizije koje žele da naprave proboj – dovode ljude za koje znaju da su izgradili ugled, ime, kredibilitet i pokušavaju da kroz autorske emisije dobiju na snazi i gledanosti“, zaključio je Kljajić.