06. jun 2018.

Konferencija „Glasna Pištaljka“: Srpski Zakon o zaštiti uzbunjivača uzor drugim zemljama

„Danas se navršavaju tri godine primene Zakona o zaštiti uzbunjivača. Ovaj zakon, čiji je inicijator i u čijem je pisanju učestvovala Pištaljka, postao je zlatni standard na koji se ugledaju druge zemlje“, rekao je glavni i odgovorni urednik portala Pištaljka Vladimir Radomirović.

On je na otvaranju konferencije „Glasna Pištaljka: Uzbunjivači i novinari protiv korupcije“ u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti istakao da su Pištaljku pre osam godina osnovali „novinari koji su trpeli odmazdu na svom poslu, novinari koji su bili uzbunjivači“.

„Inicirali smo donošenje i pisanje zakona i uspeli u tome da u pisanju učestvuju i oni zbog kojih se zakon usvaja, uzbunjivači. To se još nikada i nigde nije desilo. Bio je to hrabar iskorak i pokazalo se – dobra odluka“, rekao je Radomirović i podsetio da je Srbija još u 14. veku, u Dušanovom zakoniku, prepoznala potrebu da sudovi zaštite one koji ukazuju na nezakonitosti.

Predsednik Vrhovnog kasacionog suda Dragomir Milojević rekao je da je od 2015. godine do danas „obuku o primeni Zakona prošlo oko 1200 sudija i više od 300 sudskih pomoćnika“.

„Uzbunjivač koji trpi odmazdu treba da uživa zaštitu“, naglasio je Milojević i dodao da je „do danas pred svim sudovima podneto 568 predmeta po Zakonu o zaštiti uzbunjivača od čega je rešeno 497, dok je 71 predmet ostao nerešen“.

„U ovom periodu podneto je 79 zahteva za određivanje privremenih mera i danas je samo jedan ostao nerešen“, rekao je Milojević i istakao da jedino „efikasno i pravovremeno suđenje i zaštita uzbunjivača može vrati poverenje javnosti u sudstvo“.

Šef Delegacije Evropske unije u Srbiji Sem Fabrici naveo je da je „zaštita uzbunjivača jedan od prioriteta Srbije i ključni element poverenja građana u sistem, ali i procesa pridruživanja Srbije Evropskoj uniji“.

„Poglavlje 23, borba protiv korupcije, je nešto na čemu zajedno moraju da rade političari, institucije, nevladin sektor, ali i celo društvo. U Srbiji mora postojati nulta tolerancija na korupciju“, rekao je Fabrici i naglasio da su uzbunjivači ti koji imaju integritet da se suprotstave korupciji, a da novinari koji o tome izveštavaju moraju biti zaštićeni.

„Drago mi je da je Srbija na dobrom putu, Zakon o zaštiti uzbunjivača je odličan, a sada je ključna njegova primena. Pravosuđe ima u tome ključnu ulogu, kao i novinari koji o tome izveštavaju, a kojima se mora garantovati sloboda govora“, rekao je Fabrici.

Na konferenciji je govorio i bivši direktor Hitne pomoći u Beogradu, uzbunjivač Borko Josifovski, koji je naveo da je „smenjen čim je ukazao na nezakonit rad ove ustanove“.

„Ukazao sam na praksu da Hitna pomoć u saradnji sa privatnim pogrebnicima krši zakon. Ona ne čini sve da pomogne ljudima i spasi ih smrti, a nakon toga privatnim pogrebnicima daje adrese preminulih za određenu naknadu. I eksterna komisija koja je naknadno proveravala rad Hitne pomoći zaključila je da od 53 slučaja sa smrtnim ishodom, Hitna pomoć nije pokušala reanimaciju pacijenata u osam slučajeva“, ispričao je Josifovski.

On je naveo da „nijedan od ministara nije pokušao, nije hteo ili nije smeo da se uhvati u koštac sa aferom ’Hitna pomoć’“.

„Uz pomoć Pištaljke odlučio sam da tužim državu ne bi li svi odgovorni bili izvedeni pred lice pravde. Nažalost, u prvom stepenu sam izgubio, ali sam optimista. Predugi sudski procesi iscrpljuju uzbunjivače, ali neću odustati od borbe“, rekao je on.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić na konferenciji je naveo da je „svaka prijava krađe ili zloupotrebe javnih dobara dobra za društvo“.

„Društvo koje hoće pravdu, to mora da prepozna“, rekao je Vučić i dodao da je Srbija uvela „dobar običaj da jedna nevladina organizacija, u ovom slučaju Pištaljka, organizuje sertifikovane obuke za zaštitu uzbunjivača“.

Vučić je istakao da su „uzbunjivači počeli da dobijaju presude, da se sistem pokrenuo i da Srbija neće ići unazad“.

„Podržavamo rad Pištaljke. Država ima obavezu da zaštiti svoje građane“, rekao je Vučić i naveo da je „sramota države što više nije uradila u slučaju Josifovskog“, kao i da će „u okviru svojih nadležnosti i Ustava učiniti sve da se taj slučaj pokrene“.

On je istakao da se za zdravstvo iz budžeta izdvaja oko 20 odsto sredstava i da je zbog toga ova oblast, više od bilo koje, podložna korupciji.

Na konferenciji je govorio i uzbunjivač iz Sjedinjenih Američkih Država, vazduhoplovni maršal Robert Meklejn koji je ukazao na zloupotrebe sa budžetom za zaštitu aviona, nakon čega je otpušten.

Evropska komisija počela je raspravu o Direktivi o zaštiti uzbunjivača, nakon čega će sve države članice morati da usvoje ovakav zakon, rečeno je na konferenciji.

Ana Majers, direktorka Međunarodne mreže za uzbunjivanje govorila o je direktivi i navela da je ideja o tome nastala još 2013. godine, ali da države članice tada nisu imale sluha za potrebu donošenja takvog dokumenta.

„Sada shvataju značaj zaštite uzbunjivača, ali i zaštite novinara koji izveštavaju o korupciji. Naročito nakon ubistava novinarke Dafne Karuana Galicije na Malti i Jana Kučijaka u Slovačkoj. Iako će novom direktivom možda uzbunjivači i novinari biti zaštićeniji, koliko sam videla, biće zaštićenije i informacije koje će češće biti proglašavane tajnom. Mi to ne želimo, želimo zaštitu, ali i dostupne informacije“, rekla je Majers.

Ona je navela da ipak sve češće imamo primere prekograničnog uzbunjivanja, gde se uzbunjivanje desi u jednoj zemlji a posledice nepravilnosti se osećaju u drugoj.

Pravni direktor oranizacije Projekat za odgovornu vlast iz SAD-a Tom Divajn govorio je o praksi i iskustvima u zaštiti uzbunjivača u svojoj zemlji i istakao da su „u SAD-u uzbunjivači podignuti na pijedestal i da nema političara koji ne podržava uzbunjivače“.

„Mislim da smo pobedili u toj ‘kulturnoj revoluciji’. Ipak, iako 40 godina imamo zakon, mi još uvek nismo obučili sudije i tužioce da postupaju u skladu sa njim, kao vi u Srbiji“, istakao je on.

Vim Vandekerkhove sa Univeriteta Grinič iz Velike Britanije govorio je o praksama i procedurama u zaštiti uzbunjivača u zemljama Evrope i naveo da „uzbunjivanje nije jedna odluka, već proces koji tom odlukom samo počinje“.

„Uzbunjivanje počinje kada neko postavi teško pitanje ili neku bojazan, zbog čega neko drugi u tom licu vidi opasnost i nad njim počinje odmazdu“, rekao je on.

Pravni savetnik Evropskog centra za slobodu štampe i medija Flutura Kusari rekla je da „Evropski sud za ljudska prava smatra da zaštita člana 10 Evropske konvencije o ljudskim pravima obuhvata i zaštitu uzbunjivača“ i istakla da je od 2005. godine povećan broj slučajeva za zaštitu uzbunjivača pred ovim sudom. Ona je učesnicima konferencije objasnila koji su koraci i koji kriterijumi Evropskog suda kada odlučuje u slučajevima za zaštitu uzbunjivača.

Advokat Pištaljke Milan Pavlica na konferenciji je istakao da je uloga tužilaštva da istraži ono na šta uzbunjivači ukažu i da nastavi krivično gonjenje ukoliko za to ima elemenata.

O praksi u SAD-u o ulozi tužilaca govorio je federalni tužilac Amit Kabravala, dok je zamenik javnog tužioca Osnovnog javnog tužilaštva u Novom Sadu Radivoj Kaćanski govorio o primerima istraga koje su pokrenute na osnovu informacija koje su tužilaštvu dostavljali uzbunjivači.

„U najvećem broju slučajeva, na žalost, uzbunjivači žele da ostanu anonimni, što nam otežava rad. Nama olakšava kada od uzbunjivača, ljudi koji se nalaze tamo gde se dešavaju zloupotrebe, dobijemo informacije i uvek smo veoma raspoloženi da sa njima sarađujemo“, rekao je Kaćanski.

O svojim iskustvima u prijavljivanju zloupotreba i postupcima koje zbog toga vode govorili su i uzbunjivač iz Rače Tomislav Veljković koji je prijavio zloupotrebu sredstava za izgradnju fabrike za preradu otpadnih voda, doktorka Bojana Bokorov koja je prijavila nezakonitosti u vezi sa radom Instituta za onkologiju u Sremskoj Kamenici, kao i sudija Biljana Mraović iz Šapca koja trpi odmazdu zbog oslobađajuće presude u predmetu protiv gradonačelnika tog grada.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend