28. okt 2019.

Maksić o Medijskoj strategiji: Radili na otklanjanju zamerki, usvojene preporuke (VIDEO)

"Radili smo na otklanjanu zamerki, razmatrali smo komentare i preporuke koje su pristigle od profesora Frančeska Šakitana, koji je bio zadužen da pregleda nacrt. Radili smo na merama koje se tiču položaja REM-a i javnih servisa, dela strategije koji se odnosi na informisanje u medijima nacionalnih manjina. Nismo dirali analizu stanja, radili smo na merama. Većina članova radne grupe su saglasni da su ove mere nešto iza čega Radna grupa može da stane", kaže članica Radne grupe i novinarka BIRN-a Tanja Maksić.

Maksić kaže da bi trebalo temeljno pretresti sve kriterijume kako se biraju članovi REM-a i da je Radna grupa to mapirala kao jedan od ključnih problema.

„Obezbediti da u tom Savetu budu ljudi koji imaju znanja i moralni integritet. Videti ko su predlagači koji bi delegirali ljude u Savet REM-a. Načelno opredeljenje u ovoj strategiji je da to moraju da budu udruženja građana ili institucije koje ispunjavaju određene kriteriijume. Želeli smo da minimalizujemo politički i svaki drugi pritisak prilikom izbora Saveta REM-a“, kaže Maksić.

Predsednik Komisije za izradu Medijske strategije u ime Ministarstva kulture i informisanja, Dejan Stojanović kaže da su se zamerke ticale decidnijeg navođenja šta treba učiniti kada je REM u pitanju.

„Dokument iz decembra sadržao je dve opcije, jedna je bila alternativna i jedna detaljnije uređena. Vlada se opredelila za uopšteniju varijantu, a udruženja su bila za to da se decidnije kaže i vlada je prihvaztila tu sugestiju koja se poklopila sa analizom evropskog eksperta. Da se obezbedi veća samostalnost regulatornog tela u odnou na zakonodavnu i izvršnu vlast, da se iz postupka predlaganja članova izbaci obor Skupštine“, rekao je Stojanović.

On dodaje da je predloženo da statut i podzakonska akta usvaja Savet, a da saglasnost na finansijski plan daje Skupština.

„Plenarno zasedanje će biti mesto gde će se birati članovi, a Skupština će imati mogućnost da se izjasni i izabere između više preloženih članova“, rekao je Stojanović.

Na pitanje koliko su komentari bili korisni, Tanja Maksić je rekla da je usvojena većina preporuka kao i da su one išle u sličnom smeru u kome je i Radna grupa razmišljala.

„Nezavisno regulatorno telo je jedan od važnih garanata nezavisne medijske scene, naše mere su vrlo u skladu s onim što je došlo od profesora Šakitana“, istakla je.

Osim što je proces izrade bio spor, bio je i veoma inkluzivan, poručuje Maksić i dodaje da su se potrudili da daju realnu sliku stanja medijskog sektora, a ne da se kriju problemi.

„Da ponudimo najbolja rešenja i da razgovaramo o medijima u 21. veku, a da Strategija živi bar pet godina. Naš posao tek predstoji, kada Strategija bude usvojena imaćemo veliki posao oko usaglašavanja zakona i monitornga da li se sve poštuje“, kaže ona i dodaje da su se potrudili da daju čitav set mera i predloga kako bi stvari mogle da se poprave.

„Jedan deo se odnosi na položaj novinara, dugi na medijsko tržište, treći na nezavisne institucije i njihovo jačanje, četvrti na pluralizam medijskog sadržaja i peti gde smo mi tu u 21. veku, gde su digitalne tehnologije. Obuhvatili smo puno elemenata i temeljno smo analizirali medijski sektor. Najveća neslaganja smo imali u delu – da li država treba da bude u medijskom sektoru“, rekla je ona.

Dejan Stojanović je naveo da očekuje brzu reakciju Evropske komisije i da Srbiji ide u prilog da se Strategija što pre usvoji.

„Za Poglavlje 23 jedna od bitinijih stvari je rad na izradi strateškog dokumenta. Nakon dobijanja mišljenja od strane EK, ući će u redovnu proceduru, uputiće se na mišljenje svim ministarstvima, nakon čega će biti dat na usvajanje“.

Ukoliko pojedini javni funkcioneri odbijaju da gostuju ili daju izjve određenim medijima, to se može smatrati diskriminacijom, kaže on.

„Pošto ste vi kao javni funkcioner u obavezi da pružite informacije, selektiranje medija nije u redu, bez obzira koliko imate negativan stav ili ne podržavate uređivačku politiku to ne treba da bude razlog da se ne pojavite. Takođe, bili smo fokusirani i na prisustvo novinara sednicama lokalne samouprave, pošto se dešava da im se zabranjuje“, kaže Stojanović.

Maksić zaključuje da Strategija može da da pravac i da je neka vrsta mape puta koja je ponuđena donosiocima odluka.

„Konsultovali smo više od 50-60 aktera sa medijske scene, što nam je omogućilo da dobro sagledamo gde je problem. Sad da vidimo kako dalje, da li će se pretočiti u neku praksu, da medijski radnici osete boljitak“, navela je.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend