Mirković: U izveštaju EK vidljive rezerve u domenu legalizacije povratka države u vlasničku strukturu medija

Godišnji izveštaj Evropske komisije predstavlja realnu sliku stanja ovdašnje medijske scene i detetkuje ključne izazove i nerešene probleme koji se iz godine u godinu multiplikuju, ocenjuje u razgovoru za N1 Saša Mirković iz Asocijacije nezavisnih elektronskih medija (ANEM).

Sagovornik N1 naglašava da je „jasno da se ocena o ograničenom napretku u domenu slobode izražavanja temelji na činjenici da su neposredno pred objavljivanje ovog izveštaja usvojeni Zakon o javnom informisanju i medijima i Zakon o elektronskim medijima“.

„Formulacija iz izveštaja o ‘užurbanim konsultacijama sa Evropskom komisijom’ o amandmanima pred usvajanje ova dva medijska zakona, više nego dovoljno govori u kojoj meri je njihovo usvajanje bilo značajno Beogradu i Briselu, čime bi se opravdala ocena o ograničenom napretku u ovoj sferi“, smatra Mirković.

Kako kaže, vidljivo je da izveštaj sadrži rezerve u pogledu zakonom predviđenih zaštitnih mera u domenu legalizacije povratka države u vlasničku strukturu medija, dodajući da Evropska komisija očekuje uspostavljanje i praktičnu primenu dodatnih pravila na tom polju.

„Najveća zamerka Evropske komisije se suštinski svodi na brojne aspekte selektivne i zakasnele primene važeće Medijske strategije. Zato kroz celokupan izveštaj u sferi slobode izražavanja konstantno provejava isticanje nužnosti dosledne implementacije tog Vladinog strateškog dokumenta“, zaključuje Mirković.

Podsetimo, Evropska komisija je u godišnjem izveštaju o napretku zemalja kandidata za članstvo u Evropskoj uniji, koji je predstavljen u sredu, između ostalog navela da je Srbija nastavila da sprovodi akcioni plan Medijske strategije, te podsetila na usvajanje medijskih zakona, uprkos velikim kašnjenjima pri njihovoj izradi.

Vlasništvo medija od strane preduzeća koje je osnovala država bila je veoma razmatrana tema, navodi se u izveštaju. Kako je dalje navedeno, učinjen je važan korak u pogledu primena EU kriterijuma na procenu državne pomoći, međutim – ono što bi trebalo da se poboljša su antimonopolska pravila i pravila kontrole spajanja kompanija, na način da se štiti medijski pluralizam i uređivačka nezavisnost.