Mora li se još 50 dinara baciti u bunar zvani Medijski javni servis Srbije?

Jer ako RTS bude primao više para od građana, kojima prema nekim demokratskim principima i treba da služi, on će biti nezavistan od državnog budžeta i neće morati više da igra kako vlast svira.

Tako bi to bilo u idealnom svetu, ali ovde se sa RTS-om ništa neće promeniti pa sve i da je pretplata 1.500 dinara i da je bez izuzetka plaćaju svi građani.

Vučić je davno uvideo moć medija uzeo ih pod svoje i nema šanse da će sada javni servis ispustiti iz ruku.

Tako da ovo povećanje pretplate svi zajedno možemo da okačimo mačku o rep.

Možemo to da protumačimo i kao još jedno izbijanje para iz džepa narodu. To je još 50 dinara bačeno u bunar koji se zove „televizija u kandžama vlasti“.

Pojedini predstavnici opozicije su se sa pravom pobunili zbog ovog povećanja, a neki su predlagali i ukidanje pretplate.

Međutim, pretplata treba da postoji, to je neminovno. Tako je najbolje obezbediti nezavisnost nekog medija, ali, opet kažem u idealnom svetu.

Građani treba da plaćaju pretplatu samo onda kada je objektivnost medija zagarantovana i kada i laik može da proceni da javni servis neporecivo radi u interesu građana.

Najbolje bi bilo kada bi građani sami donirali novac medijima kojima veruju, dakle da im plaćaju neku vrstu pretplate.

Da raščistimo, nezavisni i potpuno objektivni mediji ne postoje, to je samo ideal kome treba težiti, a RTS ne samo da ne teži tom idealu već i beži od njega, što bi naš narod reko „ko đavo od krsta“.

Ali, opet mislim da pretplata treba da postoji iako se njome finansira RTS koji nije u službi građana već vlasti – jer kad pretplata postoji onda imamo pravo da kažemo RTS-u: „Mi vas plaćamo, radite svoj posao kako treba“.

Ako se ukine pretplata, šta onda da kažemo?

Sad, povećanje za tih 50 dinara jeste na neki način pljačka.