14. avg 2019.

Nisam osoba koja trpi pritiske

Milan Marinović, poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, u prvom intervjuu za Danas

Iskreno se nadam i očekujem da ću moći da izbegnem mešanje politike u moj rad i u rad službe Poverenika i da, sa bilo koje strane, neće biti pritisaka sa ciljem da se utiče na moje obavljanje posla Poverenika.

Uostalom, na mene nisu vršeni bilo kakvi pritisci ni dok sam obavljao veoma zahtevnu funkciju predsednika Prekršajnog suda u Beogradu skoro deset godina.

U svakom slučaju, ja nisam osoba koja trpi pritiske i verujem da je to jedna od osobina koja me je i preporučila kao kandidata za obavljanje ovog, posebno osetljivog i veoma odgovornog posla – ističe u prvom intervjuu za Danas Milan Marinović, novi poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti na naše pitanje da li misli da će moći da izbegne mešanje politike i moguće pritiske, odnosno donošenje „podobnih“ odluka.

* Izjavili ste da će vam jedan od ciljeva biti da javnosti približite rad službe Poverenika. Kako ćete to izvesti?

– Uprkos velikom trudu koji je prethodnih godina uložen u što jasnije predstavljanje javnosti nadležnosti i rada Poverenika i njegove službe, još uvek postoje velike nedoumice među građanima šta zaista predstavlja oblast rada Poverenika. Iz tog razloga, učinićemo dodatne napore da javnost bliže upoznamo sa oblašću ljudskih prava koje štiti Poverenik i u vezi zaštite kojih prava i na koji način građani i ostali pripadnici javnosti mogu, na zakonima propisan način, komunicirati sa Poverenikom i njegovom službom. U tu svrhu planira se ažuriranje sajta Poverenika sa ciljem da se učini još preglednijim i da se na jednostavan način građanima omogući da se što detaljnije informišu o najvažnijim pitanjima od značaja za ostvarivanje njihovih prava. Pored toga, u svetlu činjenica da je na snagu stupio novi Zakon o zaštiti podataka o ličnosti a da se mogu očekivati i izmene i dopune Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, biće neophodno da se što veći broj zainteresovanih predstavnika javnosti iz cele Srbije dodatno informiše o novinama koje donosi izmena navedenih propisa i to putem održavanja predavanja, tribina, okruglih stolova i na drugi prikladan način.

* Tražili ste odlaganje primene novog Zakona o zaštiti podataka o ličnosti da biste ga učinili, kako ste rekli, transparentnijim i jasnijim. Šta sve to podrazumeva?

– Tražio sam odlaganje do 1. septembra 2020. godine, što znači nešto više od godinu dana u odnosu na propisani početak primene Zakona o zaštiti podataka o ličnosti (21. avgust 2019. godine) i to ne samo da bi novi zakon učinili transparentnijim i jasnijim već, i to pre svega, da bi se mnogi subjekti kojima novi zakon nameće obimne obaveze od značaja za zaštitu podataka o ličnosti mogli na valjan način pripremiti za početak primene zakona. Između ostalog, neophodno je da veliki broj obveznika zakona (najmanje 12.000 organa vlasti, privrednih društava, preduzetnika…) angažuje lice za zaštitu podataka o ličnosti a lica koja ispunjavaju sve uslove, posebno u pogledu specifične stručnosti i iskustva u obavljanju te vrste posla, da taj posao obavljaju na zakonom propisan način u Srbiji, nema dovoljno. Posebno treba imati u vidu da navedeni obveznici zakona moraju imati i odgovarajuću informacionu tehnologiju kako bi uspešno primenili zakon a to iziskuje velike materijalne troškove i mnogi od njih još uvek nisu spremni za planirani početak primene zakona. Takođe, ni služba Poverenika nema dovoljno kapaciteta, pri čemu pre svega mislim na dovoljan broj izvršilaca, da u punoj meri odgovori novim ovlašćenjima i odgovornostima koje im nameće novi zakon.

* Prethodni poverenik Rodoljub Šabić konstantno je apelovao da je novi Zakon o zaštiti podataka o ličnosti konfuzan i neprimenljiv, ali pre svega da je neusklađen sa Ustavom Srbije i EU propisima. Šta vi mislite?

– I moja je procena da novi Zakon o zaštiti podataka o ličnosti nije jasan i razumljiv u onoj meri u kojoj bi trebao biti s obzirom na njegov značaj i činjenicu da korisnici prava iz tog zakona ne moraju biti, i najčešće nisu, pravno obrazovana lica. Da li je primenljiv ili ne to bi se najbolje pokazalo u prvim danima i mesecima po početku njegove primene ali, ako nisu, a nisu, ispunjeni svi uslovi za početak primene zakona, utoliko će teže biti primenljiv. Što se tiče usklađenosti ovog zakona sa EU propisima činjenica je da je on pisan na bazi Opšte uredbe o zaštiti podataka Evropske unije a u odnosu na njegovu neusklađenost sa Ustavom Srbije o tome će se izjasniti Ustavni sud prilikom odlučivanja po predlogu za utvrđivanje (ne)ustavnosti člana 40. novog zakona, koji predlog je Ustavnom sudu Poverenik uputio 12. aprila 2019. godine.

* Da li ćete menjati sistem rada u kancelariji Poverenika, na primer, broj zaposlenih, način na koji su pisani godišnji izveštaji i slično…?

– Uslovima rada koje sam zatekao u službi Poverenika sam veoma zadovoljan i ne planiram da menjam sistem rada osim u onoj meri u kojoj to bude bilo neophodno ako se, usled stupanja na snagu novog Zakona o zaštiti podataka o ličnosti i mnogobrojnih novih obaveza koje taj zakon nameće Povereniku, u znatnoj meri poveća broj zaposlenih u službi. To bi iziskivalo i da se razmišlja o proširenju prostornih kapaciteta službe Poverenika pošto prostor koji sada koristimo odgovara trenutno sistematizovanom broju zaposlenih, ali u slučaju osetnog povećanja ne bi bio dovoljan za potpuno uspešno, nesmetano i kvalitetno obavljanje poslova iz nadležnosti Poverenika.

Dočekalo me 2.907 žalbi

* Koliko vas je žalbi Povereniku zateklo kada ste došli na novi posao i na šta se najčešće odnose?

– Broj žalbi u oblasti slobode pristupa informacijama koji su u radu je već nekoliko poslednjih godina isti i kreće se oko 3.000. Tačnije, dočekalo me je 2.907 žalbi iz oblasti pristupa informacijama odnosno ukupno 3.267 predmeta koji su u radu iz obe oblasti.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend