26. maj 2017.

Odbrana evropskih standarda ili zatvaranje jedine nezavisne televizije?

Dok vlasnik novina po zakonu ne može da ima svoj kiosk, da ne bi favorizovao svoje novine, u Srbiji je kablovskim operaterima dozvoljeno da imaju svoje kanale. Ukoliko zakon bude izmenjen tako da kablovski distributeri ne samo da ne mogu da proizvode medijski sadržaj već i da medij i distributer ne mogu da imaju ni istog vlasnika, kao što se nezvanično sprema, to će potencijalno ugroziti opstanak Televizije N1 koja slovi za jedan od retkih kritičkih medija u Srbiji, a čiji vlasnik, američki KKR, istovremeno poseduje i SBB.

Foto: Cenzolovka

Foto: Cenzolovka

Zahvaljujući domaćoj zakonskoj regulativi koja trenutno dozvoljava da distributer proizvodi svoj sadržaj i ima svoje kanale, građani, koji, na primer, žele da gledaju najpopularnije sportske kanale, morali bi da imaju ugovore sa nekoliko kablovskih operatera – zato što svaki od njih favorizuje svoje.

„Da Telekom nije vlasnik TV Arene, na IPTV bi bio Sport klub. Ovako ga je Telekom izbacio jer mu je konkurent. Da SBB nije vlasnik Sport kluba, ne bi izbacio Arenu i SOS kanal. Svaki operater gura svoje kanale, a sve na štetu i po džepu nas građana. Sada, da bih gledao tri svoja omiljena sportska kanala, moram da uvedem tri kablovske televizije: SBB zbog Sport kluba, Telekomovu IPTV zbog Arene i KDS zbog SOS kanala“, objašnjava Igor Marković, čitalac Cenzolovke.

Istraživačica medija i doktorantkinja na FPN-u Bojana Barlovac ima sličnu poentu: kao što vlasnik gasa ne može posedovati gasovod, isto tako postoji jak razlog zašto vlasnik štampanog medija ne može imati kioske, ili kablovski operater svoju televiziju – da ne bi gurao svoje, a potiskivao tuđe.

Ona je u istraživanju iz 2014. godine pokazala da je te godine bila pripremljena verzija zakona kojom je bilo zabranjeno da distributeri imaju svoje kanale, ali su EBRD i KKR (koinvestitori United grupe, koju čine Telemach i SBB) lobirali u Briselu da ta verzija zakona ne prođe. To se i desilo, nakon čega je i počeo da radi N1, koji je takođe u vlasništvu američkog investicionog fonda.

Rezultat zakonske odredbe da isti vlasnik ne može da ima distribuciju i produkciju bilo bi gašenje N1 kao jedne nezavisne i nepristrasne televizije. I u zemljama sa mnogo većim medijskim slobodama takvo rešenje ne bi imalo uporište. (SBB)

Posledice takve regulative, kaže ona za Cenzolovku, pre svega nisu dobre za korisnike – ako ste korisnik SBB-a, nemate Arenu sport, jer su to Telekomovi kanali, isto kao što oni koji imaju Telekomov Open IPTV nemaju Sport klub kanale koji pripadaju SBB-u.

Takođe, sa pojavom N1 iz SBB kablovskog paketa, kaže ona, nestao je B92 Info, kao kanal sličnog profila, a „ostale zloupotrebe podrazumevaju i već viđene zamene redosleda kanala“.

„S druge strane, telekomunikacione kompanije u Srbiji finansijski su znatno jače i moćnije od medijskih, tako da, kao što smo videli u slučaju N1, mogu da menjaju i medijske zakone u Briselu. To nam ukazuje i opominje nas do koje mere ne postoje garancije da će ta njihova moć biti korišćena u interesu javnosti“, navodi ona.

Ugasiti „jedinu svetlu tačku u gustom medijskom mraku“?

Priča oko kablovskih operatera zahuktala se nedavno, nakon što je Televizija N1 objavila da Ministarstvo informisanja priprema izmene medijske strategije koje će onemogućiti distributerima i njihovim povezanim licima da proizvode i poseduju svoje kanale, što će „onemogućiti rad N1“.

Na to je Nino Brajović, državni sekretar u Ministarstvu, rekao da ne zna kakav će stav radna grupa za izradu strategije zauzeti, ali da nije ideja da se onemogući rad bilo kog medija. Istakao je, s druge strane, da model po kome su distributeri i mediji odvojeni jeste tržišno bolji zbog zaštite konkurencije i fer uslova na tržištu.

N1 je potom odgovorio da je ovakav stav licemeran, jer su u slučaju N1 i SBB distribucija i proizvodnja već razdvojeni, te da je njihova namera da se N1 odvoji od investitora koji je povezano lice. Naime, SBB i N1 su povezani utoliko što imaju istog vlasnika – KKR i EBRD.

Trenutno zakonsko rešenje, koje se odnosi i na N1, nije u suprotnosti sa evropskom regulativom, ali nije ni u skladu sa opštim principima industrijske politike. (Jovanka Matić)

Ukoliko se tako nešto desi, upozorili su iz te televizije, biće ugrožen ne samo N1 već i medijske slobode koje su u Srbiji ionako ugrožene.

„Rezultat zakonske odredbe da isti vlasnik ne može da ima distribuciju i produkciju bilo bi gašenje N1 kao jedne nezavisne i nepristrasne televizije. I u zemljama sa mnogo većim medijskim slobodama takvo rešenje ne bi imalo uporište“, navode za Cenzolovku iz kompanije SBB.

Televizija N1 danas predstavlja jedinu svetlu tačku u ovom gustom medijskom mraku i zaslužuje da svi stanemo u njenu zaštitu, smatra Maja Divac iz Produkcijske grupe Mreža.

Tim pre, dodaje, što je ova televizija 2014. godine pokrenuta u potpunosti u skladu sa zakonom.

„Duboko verujem da buduća rešenja u novoj medijskoj strategiji neće dovesti u pitanje rad TV N1. Ne možete vi jednim zakonom da nešto dozvolite, pa onda da se posle par godina predomislite i donesete nov zakon sa suprotnim odredbama koji ćete primenjivati retroaktivno“, kaže ona.

Drugo je pitanje, međutim, zašto je takva regulativa doneta i zašto je kablovskim distributerima ili nacionalnoj telekomunikacionoj kompaniji Telekom dozvoljeno ono što nije, na primer, RTS-u, iz koga je još 2009. godine izdvojen emisioni sektor i formirano posebno javno preduzeće Emisiona tehnika i veze (distributer).

Iako se TV N1 izdvaja kvalitetnim radom, reč je o srećnom sticaju okolnosti, kaže Maja Divac. Baš zato što je moglo da bude i sasvim suprotno, potreban je dodatni oprez kada se pišu medijski zakoni i odlučuje o osetljivim pitanjima koja mogu imati dalekosežne posledice.

Bojana Barlovac je, međutim, decidirana – ako se promeni medijska regulativa tako da distributer i medij budu potpuno odvojeni, to će biti znak povratka pravnoj državi, pa stoga Ministarstvo ne treba da žmuri da ne bi dovelo u problem N1.

„Moćni vlasnici su pokazali kako mogu da promene srpske medijske zakone u samoj Evropskoj komisiji. Na taj način je poništena volja zakonodavaca koje su izabrali građani Srbije, a otvoren je put jednom medijskom mogulu koji se širi Balkanom. Mediji kao jedan od stubova demokratskog društva treba da služe za primer u smislu postupanja u skladu sa zakonom i da ne podležu koruptivnim praksama o kojima oni prvi treba da budu ti koji izveštavaju“, kaže ona i dodaje da nema smisla da izveštavate o rušenju pravne države „ako ste i sami na neki način učestvovali u njenom rušenju“.

Ukoliko se N1 odvoji od investitora, upozorili su iz te televizije, biće ugrožen ne samo N1 već i medijske slobode koje su u Srbiji ionako ugrožene.

I dok iz SBB-a i N1 navode da su kod njih distribucija i proizvodnja već razdvojeni, te da je problem upravo u tome što će mogućim izmenama zakona biti onemogućeno kablovskim distributerima i njihovim povezanim licima da proizvode i poseduju sopstvene kanale, Bojana Barlovac smatra da nema suštinske razlike između ta dva modela.

Naime, kako kaže, iako su N1 i SBB odvojeni kao različita pravna lica, distribucija i proizvodnja nisu odvojene dokle god je isti vlasnik.

„Kako su oni to tehnički rešili potpuno je nevažno, jer je jedan vlasnik. Ta situacija je potpuno čista. Jedino što je nejasno jeste zašto vlast baš sad inicira te izmene – ako je uopšte istina da se ta stavka menja u strategiji i zakonima, kao i zašto je dozvolila da do toga uopšte dođe 2014. godine, kad je prihvatila nametnute i izlobirane izmene iz Brisela“, ističe Bojana Barlovac.

LEKIĆ: IDEJA JESTE DA SE UGASI JEDINA SLOBODNA TELEVIZIJA

Foto: Medija centar Beograd

I dok se sagovornici Cenzolovke uglavnom slažu s tim da valja razdvojiti distribuciju od proizvodnje, predsednik NUNS-a Slaviša Lekić kaže da je ovde indikativno to što Ministarstvo, prema saznanjima N1, namerava da razdvoji N1 od povezanih lica (investitora), a ne od distributera, jer su oni već razdvojeni – SBB ne proizvodi program TV N1.

Za razdvajanjem pravno povezanih lica, kaže Lekić, ne samo da nema potrebe već je iz te namere jasno da je reč o političkim pritiscima.

„I na medijskoj strategiji i na setu medijskih zakona radi se u tajnosti i bez učešća medijskih udruženja, što upućuje na to da je cilj da se uguši ili eliminiše jedina slobodna televizija, makar i kablovska, na ovim prostorima“, objašnjava on.

Nikako ne bi bilo dobro da publika ostane bez TV N1, ali država ide u „neku vrstu gerilske akcije“, kršeći pravila koja je sama propisala, kako u ovom slučaju, tako i u slučajevima Tanjuga, Novosti i Politike, zaključuje Lekić.

Foto: Medija centar Beograd

Kakva je, zapravo, evropska politika?

N1 i SBB navode da u Evropskoj uniji brojni distributeri imaju svoje kanale – u Velikoj Britaniji Sky UK Ltd. ima kanal Sky News, u Rumuniji RCS & RDS ima Digi 24 News, holandski distributer Ziggo ima svoje kanale, kao i danski YouSee, estonski STV AS, a američki Turner Broadcasting System ima CNN, „i niko nema problem s tim“.

Maja Divac ipak ističe da je zakonska odredba kojom se dozvoljava da distributeri proizvode program protivna evropskim standardima, koji podrazumevaju da se procesi proizvodnje distribucije i proizvodnje razdvajaju – kako u medijima, tako i, na primer, u sektoru energetike (razdvojene su proizvodnja i distribucija gasa).

Kao što vlasnik gasa ne može posedovati gasovod, isto tako postoji jak razlog zašto vlasnik štampanog medija ne može imati kioske, ili kablovski operater svoju televiziju – da ne bi gurao svoje, a potiskivao tuđe. (Bojana Barlovac)

Sa ovim se slaže i saradnica Instituta društvenih nauka Jovanka Matić. Ona objašnjava da se konkretna rešenja u EU još uvek donose na nacionalnom nivou i u skladu sa domaćim potrebama, ali da opšta industrijska politika Evrope zaista teži da razdvoji distribuciju i proizvodnju.

„Trenutno zakonsko rešenje, koje se odnosi i na N1, nije u suprotnosti sa evropskom regulativom, ali nije ni u skladu sa opštim principima industrijske politike. Loše strane tog rešenja vide se u kanalima Telekoma (Arena), gde se profiti veoma razvijenog operatera koriste za povećanje broja sportskih kanala i time se u veoma nepovoljan položaj dovode ostali proizvođači sportskih sadržaja, kao i javni interes. I Telekom i SBB tako stvaraju nelojalnu konkurenciju drugim proizvođačima medijskih sadržaja, što bi moglo da ima veoma negativne posledice po sve proizvođače“, objašnjava Jovanka Matić.

U čitavoj priči se, kaže ona, sukobljavaju različiti principi – ekonomski princip omogućuje kablovskoj industriji da poveća dobit na ovaj način, i u njoj se već primećuju opasnosti od koncentracije vlasništva. Drugi princip je pluralizam sadržaja koji je osnova za regulativu medijske industrije, a čiji je cilj da obezbedi što veću raznovrsnost za publiku.

Matićeva predlaže i rešenje – u domaćim uslovima bilo bi bolje da se ona vrste konvergencije spreči, a da N1 nađe druge investitore – koji nisu vlasnički povezani sa vlasnicima distributivne mreže.

Takođe, pre bilo kakvih izmena zakona, preporučuje Maja Divac, za jedan sto treba da sednu sve zainteresovane strane i da ovo pitanje zajedno analiziraju stručnjaci, predstavnici medijske industrije, ministarstva, radne grupe za izradu medijske strategije, ali i distributeri i proizvođači programa.

Iz kompanije SBB kažu da s njima dosad niko iz Ministarstva nije kontaktirao, kao ni sa bilo kim iz N1 ili United grupe, „iako je potpuno jasno da bi takvo zakonsko rešenje imalo najsnažnije konsekvence na našu grupu“.

Oni dodaju i da je N1 jedini informativni kanal koji bi bio pogođen ovakvim zakonskim rešenjem.

KOPERNIKUS: ZA NAS NEĆE BITI PROBLEMA

Pored SBB-a, razdvajanjem distribucije i proizvodnje pogođeni bi bio i Telekom, i njegovi kanali, ali i kablovski operater Kopernikus, koji u svom sastavu ima i TV KCN.

Vlasnik ove televizije Zvezdan Milovanović, koji je istovremeno i glavni poverenik SNS-a za Niš, kaže da je potpuno saglasan s time da treba da se razdvoje distributer i proizvođač sadržaja. Ako se to desi, objašnjava Milovanović, za njih neće biti problema da se prilagode.

„U ovom trenutku ja sam stoprocentni vlasnik televizije, a moj brat je sa 49 odsto vlasnik kablovske. Većinski vlasnik je inače strani investicioni fond. Ne znam kako će to ići sa povezanim licima, i sa povezanim licima po srodstvu, jedino bi to mogao da bude problem, jer sam u jednoj firmi ja vlasnik, a vlasnik polovine druge firme je moj brat. Ako ni to ne može, i to ćemo da rešimo, jer mislim da zaista ta dva treba odvojiti zbog slobodne konkurencije“, kaže on, ne precizirajući kako će to tačno rešiti.

5 komentara za: “Odbrana evropskih standarda ili zatvaranje jedine nezavisne televizije?

  1. Anastasija

    A zašto vlasnik SBB-a ne proda svoj kablovski kanal pa tako neće biti ugašena N1?

    26. maja 2017. at 17:00
  2. svetlanast

    Cinjenica da je strucnom analizom dokazano da je u vreme predizborne predsednicke kampanje Televizija N1 imala NAJURAVNOTEZENIJI program je na strani opstanka ove televizije.Ostale televizije su pod ociglednom kontrolom SNS vlasti. Sto se zakona tice, videli smo da SNS u Skupstini Srbije ne dozvoljava raspravu ni o jednom zakonskom predlogu opozicije, ma koliko bio u interesu gradjana. Nazalost, informisanje, ma koliko bilo lose u vreme Milosevica, ipak je bilo bolje nego ovo sada. Jedino, sto OVI jos uvek ne ubijaju novinare, samo ih izgladnjuju.

    27. maja 2017. at 07:29
    • Anastasija

      U pravu si da opozicija ne može da u dnevni red unese neki svoj predlog, ali ako pratiš skupštinska zasedanja od početka višestranačkog života u Srbiji odnos vladajuće većine (bilo koja je bila na vlasti) je isti, nema razlike ko je bio u tom trenutku, opozicija ni u jednom sazivu nikada nije mogla ništa da uradi.

      30. maja 2017. at 13:39
  3. Dejan R. Popovic, dipl. inz.

    Nisu mi jasne odredbe o zastiti mediskog pluralizma iz Glave VII (cl.45-47) Zakona o javnom informisanju i medijima, ako se imaju u vidu odredbe o sloboda preduzetništva iz clana clan 83 Ustava Republike Srbije koje glase:

    „Preduzetništvo je slobodno.

    Preduzetništvo se može ograničiti zakonom, radi zaštite zdravlja ljudi, životne sredine i prirodnih bogatstava i radi bezbednosti Republike Srbije.“

    Cudno je da autor ovog obimnog i korisnog teksta nije nasla za shodno da u njemu pomene i slucaj cudnog partnerstva u okviru privrednog subjekta „mts Antena TV“?

    Jos cudnija je analogija s pocetka ovog teksta koja glasi: „Dok vlasnik novina po zakonu ne može da ima svoj kiosk, da ne bi favorizovao svoje novine, u Srbiji je kablovskim operaterima dozvoljeno da imaju svoje kanale.“

    27. maja 2017. at 15:06
  4. Dejan R. Popovic, dipl. inz.

    Slicno kao u slucaju osnivanja privrednog društva „mts Antena TV’, koje je nastalo koncentracijom (“zajedničkim poslovnim poduhvatom”), dva drustva, Telekom Srbija (MTS) i Javnog preduzeća „Emisiona tehnika i veze“ (JP ETV), tako je u slucaju spajanja operatora SBB i pruzaoca audio-vizuelnih medijskih usluga „N1“, Regulatorno telo za elektronske medije trebalo, prema clanu 22. stav 1. tacka 16. Zakona o elektronskim medijima, da izvrši analizu relevantnog medijskog tržišta, u saradnji sa Komisijom za zastiti konkurencije, u skladu sa metodologijom propisanom aktom koji donosi Regulator, i da donese resenje slicno resenju Komisije: http://www.kzk.gov.rs/kzk/wp-content/uploads/2016/06/Telekom-Srbija-ad-JP-Emisiona-tehnika-i-veze-MTS-AntenaTV-doo.pde

    Da li u ovom slucaju postoji(ne)dozvoljenost koncentracije na medijskom trzistu?

    29. maja 2017. at 10:46

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend