29. nov 2019.

Olivera Zekić: Još uvek ne znam hoću li se kandidovati za novi mandat

Odbor za kulturu i informisanje Narodne skupštine pokrenuo je proceduru za izbor tri nedostajuća člana Saveta REM-a. S obzirom da mandat sledeće godine ističe i sadašnjoj članici Oliveri Zekić, na Odboru je najavljeno pokretanje postupka i za to mesto.

Na sednici koja je u Skupštini održana u sredu, Odbor za kulturu i informisanje je obustavio prethodni postupak za predlaganje kandidata za izbor članova Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM), a zatim doneo odluku o pokretanju novog postupka. Tri člana Saveta REM-a biće predložena od strane samog Odbora, zatim udruženja filmskih, scenskih i dramskih umetnika i udruženja kompozitora u Republici Srbiji, kao i nacionalnih saveta nacionalnih manjina. Ukoliko se ispoštuju rokovi propisani Zakonom o elektronskim medijima, liste predloženih kandidata će biti objavljene sredinom decembra.

Savet REM-a još od 2017. godine radi u krnjem sastavu pa umesto devet članova ima šest. To je bila i jedna od tema dijaloga između vlasti i dela opozicije o izbornim uslovima koji se odigravao uz posredstvo evropskih parlamentaraca. Tada je i dogovoreno da se sastav REM-a dopuni po formuli 3+1.

Poslanica iz Stranke moderne Srbije (SMS) Tatjana Macura, postavila je pitanje na sednici šta znači to plus 1, odnosno na kog člana se to odnosi. Predsednik Odbora Mirko Krlić je odgovorio da ne zna tačno, ali da se verovatno odnosi na izbor koji će se u narednom periodu pokrenuti za mesto Olivere Zekić, kojoj mandat ističe u julu sledeće godine.

Komentarišući ovu informaciju, Olivera Zekić je za CINS izjavila da ima pravo da sama ponovo konkuriše za mesto člana Saveta.

„A da li ću ja da se smislim do jula da samu sebe predložim verujte mi to mi je mnogo daleko”, rekla je Zekić.

Sa druge strane, Milan Antonijević, direktor Fondacije za otvoreno društvo u Srbiji koji je učestvovao u dijalogu vlasti i opozicije, kaže da ono što je dogovoreno mora da bude urađeno do izbora na proleće sledeće godine.

„Ako se na tako nešto pristalo i ako postoji neka spremnost, ti rezultati se moraju videti u ovom periodu, u narednim mesecima”, objašnjava Antonijević.

Prema njegovom mišljenju, da bi se do četvrtog člana došlo u tom vremenskom periodu, mora doći do ostavke ili smene nekoga ko je u ovom trenutku član REM-a.

On smatra i da do ovakve sednice Odbora ne bi došlo da REM nije bio jedna od tema dijaloga.

Izbor članova REM-a pod lupom

Nekadašnja članica Saveta REM-a Gordana Suša kaže za CINS da je dobro da se posle tri godine biraju članovi REM-a koji nedostaju i da će se time omogućiti i da vršilac dužnosti predsednika REM-a to više ne bude. Međutim, Suša ne misli da će se nešto promeniti u radu ovog tela jer sa šest članova u Savetu postojeći sastav i dalje predstavlja većinu.

„Da su hteli nešto da rade i da se bavi svojim poslom, a ne da uništavaju ono što je prethodno stvoreno, oni bi nešto uradili. Prema tome oni će kao večina i dalje dominirati”, kaže Suša.

CINS je ranije pisao o problemima u radu REM-a: LINK.

Sa obzirom na probleme prilikom ranijeg izbora članova REM-a, postavlja se pitanje da li će pokrenuta procedura izbora članova biti izvedena tako da izbegne sumnje u njenu regularnost.

Milan Antonijević za CINS kaže da u ovom trenutku postoji povećana pažnja domaće javnosti i Evropskog parlamenta pa svaki pokušaj takve igre može biti protumačen kao još jedno odustajanje od suštinskih promena izbornih uslova.

„Nadam se da će to biti dovoljno jak signal da se ni ne pokuša na takav način uticati na izbor dovođenjem ljudi koji ili nemaju integritet ili neće uneti promenu u telo o kome se ovde radi”, kaže on.

Antonijević smatra i da bi bilo dobro da se napravi proces praćenja načina kandidovanja, biografija i svega onoga što može govoriti o integritetu onih koji će ući u to regulatorno telo.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend