27. okt 2021.

Pokrenuta procedura za izbor novih članova Saveta REM-a. Uz ponovno kršenje zakonskog roka

Umesto u junu, odnosno u septembru, kako nalaže Zakon o elektronskim medijima, nadležni skupštinski odbor je tek juče pokrenuo proceduru za izbor novih članova Saveta REM-a. Za poslednjih godinu i po dana izabrana su četiri nova člana Saveta, a Odbor za kulturu i informisanje Narodne skupštine nijednom nije ispoštovao rokove definisane zakonom. Predsednica tog odbora Sandra Božić je, međutim, na jučerašnjoj sednici konstatovala kako je to skupštinsko telo revnosno i da radi u skladu sa zakonom.

Sandra Božić, predsednica Odbora za kulturu i informisanje tvrdi da je taj odbor revnosan i da radi u skladu sa zakonom (foto: snimak ekrana RTS)

Sa četiri, odnosno mesec dana zakašnjenja Odbor za kulturu i informisanje Skupštine Srbije na jučerašnjoj sednici konačno je pokrenuo proceduru za predlaganje kandidata za dva člana Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM).

Naime, 27. decembra ove godine ističe mandat članu Saveta Radoju Kujoviću, dok se Goranu Petroviću mandat okončava 31. marta iduće godine. Skupštinska služba bila je dužna da u skladu sa članom 10 Zakona o elektronskim medijima (ZEM), šest meseci pre prestanka mandata člana Saveta objavi poziv za predlaganje novog kandidata. To znači da je Odbor za kulturu i informisanje morao da raspiše javni poziv u junu, odnosno u septembru. Zbog čega se kasnilo sa procedurom nismo uspeli da saznamo jer nam iz nadležnog skupštinskog odbora nisu odgovorili.

Ipak, na jučerašnjoj sednici Odbora njegova predsednica Sandra Božić konstatovala je da je to telo revnosno i da radi u skladu sa zakonom.

Vlast vidi regulatorna tela kao svoje službe koje treba da joj pomognu u podršci izvršnoj vlasti. S druge strane, Savet REM-a je pod političkim uticajem i oni se trude da budu nevidljivi i da ne obavljaju svoju funkciju (Zoran Gavrilović, BIRODI)

Prema ZEM-u, mandat članovima Saveta Regulatora traje pet godina, i u to telo mogu da budu birani najviše dva puta. Goranu Petroviću je ovo drugi mandat – prvi put je izabran za člana Saveta tada Republičke radiodifuzne agencije 2011. godine, a reizabran je 27. decembra 2016, na predlog univerziteta akreditovanih u Republici Srbiji.

Drugi mandat je Petroviću zvanično počeo poslednjeg dana marta 2017. godine, jer mu je tada istekao prethodni šestogodišnji mandat, propisan tada važećim Zakonom o radiodifuziji. Republička radiodifuzna agencija (RRA) promenila je ime u Regulatorno telo za elektronske medije (REM) 2014. godine, kada je donet i novi Zakon o elektronskim medijima, koji predviđa da „mandat lica imenovanog ili izabranog na osnovu Zakona o radiodifuziji… prestaje istekom vremena za koje je lice imenovano, odnosno izabrano”.

Drugi član Saveta kojem ističe mandat, Radoje Kujović, izabran je u to telo na istoj sednici kada i Petrović, 27. decembra 2016, i njemu je od tada počeo da teče petogodišnji mandate. Budući da mu je to prvi mandat, ima pravo da se još jednom kandiduje. Na to mesto došao je kao kandidat udruženja čiji su ciljevi ostvarivanje slobode izražavanja i zaštita dece.

Kremenjak: Urušavanje nezavisne regulacije

Za poslednjih godinu i po dana izabrana su četiri nova člana Saveta REM-a. Međutim, Odbor za kulturu i informisanje Narodne skupštine Srbije nijednom nije ispoštovao rokove definisane Zakonom o elektronskim medijima, pa je svaki put procedura započinjana sa zakašnjenjem, u rasponu od mesec dana do osam meseci. Najduže se čekalo na raspisivanje javnog poziva kada je Oliveri Zekić istekao mandat u julu prošle godine. Umesto u januaru, kako predviđa zakon, Odbor je započeo proceduru tek u novembru te godine, a Olivera Zekić je u decembru ponovo izabrana za članicu Saveta.

Advokat za medijsko pravo Slobodan Kremenjak kaže za Cenzolovku da ne zna koji su razlozi za kašnjenje u započinjanju procedure za izbor članova Saveta REM-a, te da su Skupština, pa i skupštinski odbori, po pravilu, tela sa specifičnom dinamikom, kojoj zna da manjka i brzina i operativnost.

U svakom slučaju, ponovljeno propuštanje rokova samo govori o tome da se u našoj parlamentarnoj praksi nezavisna regulatorna tela slabo vrednuju i ne smatraju se prioritetima (Slobodan Kremenjak, advokat)

„U svakom slučaju, ponovljeno propuštanje rokova samo govori o tome da se u našoj parlamentarnoj praksi nezavisna regulatorna tela slabo vrednuju i ne smatraju se prioritetima”, ocenjuje Kremenjak.

On napominje da su posledice ovakve prakse dalje urušavanje ideje nezavisne regulacije u Srbiji i dodaje da Savet REM-a može da funkcioniše i u krnjem sastavu, ali da to nije dobro za medijski sektor i za nezavisnu regulaciju. Postavlja i pitanje: Ako je skupštinski odbor neprofesionalan i kasni čak i kad samo treba raspisati javni poziv i izabrati članove Saveta REM-a, zašto bi onda REM bio ažuran, profesionalan i odgovoran prema javnosti?

Što u praksi jeste tako. Najveća posledice ovako loše prakse jeste kašnjenje sa izborom članova upravnih odbora javnih medijskih servisa zbog nedostatka kvoruma jer je Savet radio u krnjem sastavu, sa sedam članova. Dva člana su na više sednica bila odsutna, tako da sa pet članova Savet nije mogao da donese odluku za koju je potrebna dvotrećinska većina, što je za posledicu imalo to da su RTS i RTV radili tri meseca bez upravnih odbora.

Gavrilović: REM u službi vlasti

Ima li skupštinski odbor nešto protiv REM-a ili se i ovo uklapa u manir vlasti da ne haje mnogo za poštovanje zakona? Zoran Gavrilović iz BIRODI-ja kaže za Cenzolovku da je posledica nefunkcionalnosti rada REM-a plod odnosa zakonodavne vlasti prema Regulatoru.

„Vlast vidi regulatorna tela kao svoje službe koje treba da joj pomognu u podršci izvršnoj vlasti. S druge strane, Savet REM-a je pod političkim uticajem i oni se trude da budu nevidljivi i da ne obavljaju svoju funkciju”, kaže Gavrilović.

Ni novi članovi neće bitno promeniti rad Saveta REM-a, smatra Slobodan Kremenjak. Na pitanje da li očekuje da će izmenama Zakona o elektronskim medijima, koje su shodno Akcionom planu za Medijsku strategiju planirane za drugi kvartal 2022. godine, biti prihvaćeno da se iz procesa predlaganja kandidata za članove Saveta REM-a isključi nadležni odbor zakonodavne vlasti i preispita broj i status ostalih ovlašćenih predlagača za članove Saveta REM-a, Kremenjak odgovara da će doći do nekih izmena pomenutog zakona, a da će se neke od njih ticati i uloge nadležnog skupštinskog odbora u procesu izbora članova REM-a.

„Ako je pitanje da li će to biti dovoljno da dobijemo REM čija će nezavisnost, profesionalnost i odgovornost prema javnosti biti unapređeni, ja lično nisam preveliki optimista”, zaključuje Kremenjak.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend