Foto: Cenzolovka
Medijske scene u šest zemalja Jugoistočne Evrope – Srbiji, Hrvatskoj, Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini, Makedoniji i Rumuniji – u značajnoj meri su kontrolisane od strane političkih, privrednih i finansijskih grupa.
U tim državama se, takođe, ne pokazuje dovoljno spremnosti da se označi a potom i spreči klijentelizam u medijima, kao pojava koja nastaje usled razmene „pogodnosti i usluga“ između politike, ekonomskih centara moći i samih medija.
Ovo su ključni nalazi u analizi Indeksa klijentelizma u medijima u 2015. godini u šest zemalja Jugoistočne Evrope, u kojima je tokom jednogodišnjeg istraživanja mereno koliko se i kako u navedenim državama nose sa klijentelizmom, odnosno koliko su u stanju da ga sprečavaju.
Jedan od najvažnijih načina na koji klijentelizam utiče na medije jeste onaj kroz proces u kom vlasnici i oni koji ih finansiraju stavljaju medije pod kontrolu kako bi ostvarili svoje interese, navedeno je u analizi Indeksa klijentelizma u medijima koji je juče istovremeno predstavljen u svih šest država obuhvaćenih istraživanjem.
Nijedna država se ne odupire klijentelizmu
U odnosu na istraživanje iz 2014. godine, indeks klijentelizma u medijima pogoršan je u svim navedenim državama, dok je taj pad najznačajniji u Srbiji i Rumuniji.
Na drastičan pad indeksa klijentelizma u Srbiji u 2015. godini uticala je pre svega sporna implementacija medijskih zakona, čije se usvajanje u 2014. godini, s druge strane, pozitivno odrazilo na rejting Srbije u prvom istraživanju za 2014. godinu, kazala je na predstavljanju izveštaja u Novom Sadu Smiljana Milinkov iz Nezavisnog društva novinara Vojvodine, jedne od osam organizacija koje su učestvovale u projektu koji je finansirala Evropska unija.
Problemi implementacije medijskih zakona u Srbiji, navela je Smiljana Milinkov, izraženi su tokom konkursnog finansiranja, u vođenju Registra medija, te prilikom privatizacije medija.
Medijsko tržište, način dodele budžetskog novca za medije i oglašavanje u medijima u istraživanju su ocenjeni kao oblasti gde u svim zemljama postoji najveći rizik od pojave klijentelizma
U istraživanju je analiziran zakonodavni i institucionalni okvir, vlasništvo nad medijima i njihova transparentnost, medijsko tržište, te medijske slobode.
Nijedna država obuhvaćena istraživanjem nije pokazala spremnost i sposobnost da se odupre klijentelizmu, rekla je Smiljana Milinkov. U Srbiji naročitu pogodnost za klijentelizam, dodala je ona, predstavlja veliki prostor između usvojenih zakona i njihove primene, i u tom smislu država ništa ne čini da to promeni – zapravo, čini se da joj ovakva situacija u potpunosti odgovara.
Medijsko tržište, način dodele budžetskog novca za medije i oglašavanje u medijima u istraživanju su ocenjeni kao oblasti gde u svim zemljama postoji najveći rizik od pojave klijentelizma.
Državna pomoć medijima, pokazuje istraživanje, najviše je rasprostranjena u Srbiji, gde je prošle godine oko 800 medija dobilo takvu pomoć kroz tzv. konkursno finansiranje, dok je u Hrvatskoj taj broj četiri puta manji. Uprkos takvoj razlici, iznos pomoći koju su te države izdvojile gotovo je jednak: u Hrvatskoj 10,9 miliona evra, u Srbiji 11,1 milion evra. U Bosni i Hercegovini je za medije izdvojeno blizu tri miliona evra, ali nije poznat tačan broj medija koji su primili tu pomoć.
Posebnu sumnju bude popularna budžetska izdvajanja za usluge „promocije i objavljivanja“. U Hrvatskoj je, tako, prošle godine za te namene medijima plaćeno 31,5 miliona evra, u BiH 3,9, a u Srbiji skoro 11 miliona evra. Podaci za Makedoniju, Crnu Goru i Rumuniju nisu bili dostupni istraživačima.
Državna davanja i disciplinovanje medija
Predsednik NDNV Nedim Sejdinović nazvao je državna davanja za medije u Srbiji mehanizmom za disciplinovanje medija, ocenivši da na taj novac ne mogu da računaju mediji „koji su kritički nastrojeni prema vlasti“.
„Tu se čak može govoriti o korumpiranju i medija i novinara. Naravno, ne svih medija i ne svih novinara, ali tih potonjih je sve manje“, naveo je Sejdinović na novosadskoj promociji Indeksa klijentelizma u medijima u 2015. godini.
Sejdinović je ukazao i na podatke o brojnim napadima na novinare i o pretnjama koje im se upućuju, konstatujući da loš materijalni položaj i uskraćivanje osnovnih prava čine novinare „podložnijim pritiscima i uticajima“. On je dodao da problem predstavljaju i pasivni novinarski sindikati.
Marija Vukasović iz Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) dopunila je nalaze istraživanja podacima iz novog registra napada na novinare, koji je sačinilo to udruženje i koji je dostupan na adresi safejournalists.net, a on beleži više od 100 napada samo u Srbiji.
SEJDINOVIĆ: REM, ALATKA ZA POLITIČKE PRITISKE
Govoreći o diskrepanciji između usvojenih zakona i njihove primene, predsednik NDNV je kazao da se Regulatorno telo za elektronske medije (REM) pretvorilo u „apsolutnu suprotnost“ onome što stoji u propisima, te da je to telo postalo „alatka za političke pritiske“.
Problem s popunjavanjem sastava REM članom kojeg predlaže nevladin sektor pokazuje da vlast ne želi da u tom telu sedi neko s integritetom, jer u tom slučaju ne da ne bi dobili poslušnika, već bi postojala „opasnost“ i da to telo konačno počne da funkcioniše, rekao je Sejdinović.
Reporteri bez granica: Da su kineski mediji slobodni, rizik od pandemije bio bi mnogo manji
Iživljavanje nad novinarima u prisustvu policije (FOTO)
Političari i krizna komunikacija tokom pandemije: Ne treba nam besna glava kuće nego strogi porodični lekar
Pre dve godine skoro svi mediji iz „unutrasnjosti“ to jest van Beograda su bili protiv mediske strategije kja je dovela do privatizacije lokalnih medija. Jedan od glavnih argumenata je bio upravo taj da ce se povecati uticaj na medije u koliko dodje do takvog vida finansiranja medija. Na žalost skoro sva mediska udruženja su su sdušno podržala i progurala tadašnju medijsku strategiju (sve u nadi da će se ogrebati o parče kolača koje lokalne samouprave izdvajaju za medije). Da se ne lazemo to je bio jedini razlog zbog kog je ta strategija prošla. Ako hoćemo pošteno da govorimo na tu temu nije bilo realno (kada je ova zemlja u pitanje) za očekivati da ce te pare biti pošteno dodeljene projektima koji to stvarmo i zaslužuju. Jednostavno nismo mi ta zemlja, niti će mo biti u skorije vreme. U svakom slučaju epilig donošenja mediske strategije je: jos veći uticaj na medije (pogotovo lokalne). Sto je bilo i za očekivati (bar što se nas koji radimo van Beograda tiče). Katastrofalna privatizacija medija ( sto je dovelo do toga da recimo TV Kragujevac koja je uspela da radi i u Miloševićevo vreme sada bude pred gašenjem, da platu nismo primili 6 meseci a da ova banana država to jest političari koji je vode ne postuju ni zakone koje su doneli). Iskren da budem ja nisam ni očekivao da će političari u ovoj zemlji deugačije da rade od ovog sto sada rade (pamćenje me služi dobro a na TV-u radim od 96. god.). Stanje u medijima nikad gore ali ako će mo pošteno da pričamo na tu temu „kolege“ (ako ih tako mogu nazvati) su u najvećoj meri krivi za ovu situaciju.Jednostavno svi smo pustili da takve stvari počnu da se desavaju i nismo od starta reagovali (a trebalo je jednostavno saseći u korenu). To svakako ne znaci da se sada ne treba boriti (mada su malobrojne redakcije koje to rade) da svi konkursi budu javni, transparentni i da sredstva budu dodeljena najboljim projektima. Jednostavno treba istinom naterati političare da se ponasaju u skladu sa zakonom. Potrebno je za lopova reci javno da je lopov, za prevaranta da je prevarant i mozda stvari počnu da dolaze na svoje mesto. Neophodno je da za one „kolege“ koji rade kao stranački PR Menadzeri javno kažemo da nisu Novinari (kao sto nisu), već da su to što jesu.