06. dec 2019.

Poverenik: Institucije ne daju informacije zbog sujete, nerazumevanja zakona… (VIDEO)

"Godinama postoji otklon prema zakonu o slobodnom pristupu informacijama, ne postupaju svi isto, za prvih 11 meseci ove godine broj žalbi na odluke organa vlasti po zakonu o slobodnom pristupu je za 1.500 veći nego cele prošle godine", kaže poverenik Milan Marinović.

Poverenik za N1 kaže da to pože biti posledica dva uzroka.

„Jedno je da su organi vlasti postali zatvoreniji i da ne daju informacije, pored toga, može se reći da ima više žalbi jer ima više tražilaca, više se informacija traži. Mislim da uzrok povećanog broja leži na obe strane“, navodi poverenik.

Što se tiče razloga zatvorenosti institucija, Marinović objašnjava da mogu da budu različiti.

„Ima tu puno sujete, nerazumevanja zakona, neshvatanja da ne treba da krijete sve. Nekada se kriju informacije koji bi trebalo da budu istaknute na sajtu – koliko imate zaposlenih, da li imate zaposlene invalide. Te informacije građani treba da znaju jer organi vlasti troše pare iz budžeta. Ne samo da građani budu odbijeni za informaciju, što može da se shvati, nego se ignorišu i to mi jako smeta. Ako je neko traži informaciju, postoji rok od 15 dana da mu odgovorite, kako ćete da mu odgovoritze to je drugo pitanje. Ispoštujte tražioca, to je ne samo pravilo zakona, već kulture. Postoji mnogo zahteva na koje nije odgovoreno i zato nam se tražioci javljaju“, navodi Marinović.

Na pitanje da li penali mogu da utiču na promenu ponašanja državnih institucija, Marinović kaže da mogu, ali ne u svakoj situaciji.

„Penali su uvek na kraju priče, sankcije su ograničene minimumom i maksimumom. Ministarstvo se zalaže da se kazne nešto povećaju, poenta nije u visini, već da ona bude i plaćena. Kod nekoga ostvari efekat, kod nekoga i ne, ako neko ne želi da vam da informaciju tu ni kazna ne može da pomogne. To nije dobro“, rekao je Marinović.

Govoreći o postavljanju kamera za prepoznavanje, Marinović navodi da iako je prethodni poverenik to predlagao, ta oblast nije regulisana. Naglašava da oblast video nadzora treba da bude regulisana posebnim zakonom.

„Mi smo dobili pre mesec dana procenu uticaja uvođenja nadzora, koju je učinio MUP, mi smo dali svoje mišljenje i konstatovali da nije usaglašen sa zakonom. Nisu u pitanju samo kamere, već i tehnologija koja stoji iza toga, jer softver prepoznaje. MUP je rekao da će razmotriti moje sugestije i da će ih verovatno prihvatiti, to je osetljiva tema jer postoji mogućnost zloupotrebe. I ako se pređe na tu tehnologiju moraju se znati pravila igre. Šta će biti snimljeno, kako će biti čuvano, ko će imati pristup, kako će se arhivirati, brisati, na zahtev lica koje je snimano kako ono može da vidi kako se obrađuju podaci“, kaže on.

Što se tiče slučaja uzbunjivača Aleksandra Obradovića, koji se i dalje nalazi u kućnom pritvoru, Marinović je rekao da je Tužilaštvo u saopštenju navelo da je počelo da prikuplja činjenice, kao i da je jedna stvar koliko će to brzo uraditi, a druga koliko će kvalitetno uraditi.

„Nisam skeptik, verujem u Tužilaštvo, tamo radi mnogo čestitih ljudi, šta god da otkriju izneće činjenice. Ni Obradović nije ispoštovao sve kanale uzbunjivanja, pa je sebe uskratio za odeđene mogućnosti zaštite. Treba ispitati nhjegove navode, ali i ispitati da li je on učinio delo odavanja poslovne taje. I da mu je priznat status uzbunjivača ne bi ga zaštito od krivičnog dela“.

U dopisima advokata GIM-a navodi se da se pisanjem o poslovanju te firme krše međunarodni i domaći zakoni, odaju poslovne tajne firme i ugrožava bezbednost zemlje.

„Advokati jedne firme mogu da zahtevaju razne stvari, pa i ćutanje medija, ukoliko oni smatraju da je zaista tako i da je nastala šteta imaju pravo da tuže medije. Ali, ovo je neuobičajeno, čak i kontraproduktivno. Ta firma se bavi prometom naoružanja koji ima veze sa bezbednošću zemlje, kao i s ekonomskim položajem subjekata koji proizvode naoružanje“, navodi poverenik.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend