20. mar 2017.

Predizborne igre: REM kao zabranjuje Vučićev spot. SPS kao traži ostavke

Zabranom emitovanja spota „Vučiću, pederu!“, na dobitku su svi glavni akteri: Vučić je ispao siroti kandidat kojeg svi napadaju, a REM pošteno regulatorno telo koje odoleva političkim pritiscima. Članovi Saveta REM-a u međuvremenu su optuženi za podršku DOS-u, ali odoleće oni: obraza su se odavno odrekli, a javna je tajna čiji su, koga slušaju i ko im je gazda

Savet REM-a, foto: N1

Savet REM-a, screenshot: N1

Iako se do sada nikada nisu izjašnjavali o radu Regulatornog tela za elektronske medije, nadležni u Socijalističkoj partiji Srbije dokazali su svoju konstruktivnost i predložili rešenje kojim bi se u REM-u mnogo toga raščivijalo: ostavku svih članova tog tela.

Ovaj revolucionarni predlog socijalisti nisu izneli zbog niza skandala koji prate REM, zbog direktnog političkog uticaja na izbor članova Saveta, zbog nepotizma i političkih imenovanja, zbog upornog ćutanja na sve ono što se u srpskom etru dešava, zbog više priča o slučajevima milionske korupcije, pa čak ni zbog činjenice da je REM odlučio da slobodno interpretira Zakon o elektronskim medijima i saopšti da neće pratiti ove izbore.

Povezane priče

Nisu se socijalisti pobunili zbog činjenice da REM prošle godine nije objavio izveštaj o praćenju emitera tokom kampanje za parlamentarne izbore, a još manje zbog činjenice da su zaposleni u REM-u otvoreno slagali javnost i rekli kako nemaju softver za praćenje izbora.

Ne. Socijalisti su se silno potresli zbog činjenice da je Savet REM-a naložio emiterima da obustave emitovanje spota Aleksandra Vučića u kojem se čuje skandiranje „Vučiću, pederu!“.

Savet je saopštio da je „ovakvim sadržajem povređena odredba člana 6 stav 3 Zakona o oglašavanju“, u kome se precizira da „oglasna poruka ne sme da sadrži izjave ili vizuelno predstavljanje koje se može smatrati uvredljivim“, bez obzira na to što je u konkretnom slučaju, u spotu predsedničkog kandidata, skandiranje potpuno individualizovano.

Staljinizam i nadrealizam

Za razliku od ostalih storija o radu REM-a, u ovoj ništa nije crno-belo. Pre svega, odluka Saveta o obustavi emitovanja spota samo je na prvi pogled u korist LGBT organizacija koje su se žalile, pa i svih onih kojima je – iz ovog ili onog razloga – smetalo pogrdno skandiranje Vučiću.

Da je bila reč o LGBT pravima i želji da se iz programa emitera izbace diskriminacija i homofobija – isto bi tako bile ukinute silne emisije, a voditelji barem opomenuti zbog toga kako se ponašaju. Za takvo postupanje, pritom, ne bi im bile neophodne ni pritužbe: imaju dovoljno zakonskih ovlašćenja i da samostalno reaguju na svaku diskriminaciju, pre svega na osnovu Zakona o elektronskim medijima.

Osim toga, odluka je doneta u trenutku kada je taj spot i inače završio svoj „radni vek“: na društvenim mrežama prvi put je emitovan pre tri nedelje, a sledila su ga isto toliko bizarna predizborna video-ostvarenja s nepečenim hlebom i bibliotekom.

Kad bi sad članovi Saveta REM bili kao što nisu, trebalo bi da sami podnesu ostavke, a odmah zatim odu u prvu redakciju i otvore dušu. Zbog sebe i svog obraza, ako ni zbog čega drugog

Šteta za predsedničkog kandidata Vučića, dakle, nije nikakva: ono što je spotom hteo da prikaže, prikazao je. S druge strane, zalaganje protiv diskriminacije je u najmanju ruku lažno, iznuđeno i vrlo dobro politički iskorišćeno: Vučić je ispao kandidat kojeg, eto, sirotog kažnjava državno regulatorno telo, a REM je prikazao sebe kao instituciju koja pošteno radi svoj posao. Ovo drugo naročito je indikativno, imajući u vidu da je baš u danima kada je doneta ova odluka krenula kampanja zasipanja REM-a žalbama građana, i kada su analize rada REM-a i njegovog nepoštovanja zakona postale svakodnevna pojava. Kažete da ne radimo svoj posao? E pa, sad ćemo da vam pokažemo! Pa i po cenu da se na nas naljute oni koji nas kontrolišu.

I tu zapravo dolazimo do naročito nadrealnog momenta ove storije. Istog dana kada je REM saopštio svoju odluku, 17. marta 2017, javnosti su se saopštenjima obratili i SNS i SPS. Uz gomilu već poznatih floskula, naprednjaci su istakli da je odluka skandalozna i „da pokazuje da i dalje u REM-u sede oni koji podržavaju bivši dosovski režim po svaku cenu“.

Još maštovitiji bili su socijalisti, koji su REM uporedili sa „ideološkom komisijom iz vremena staljinističkih čistki“, a za članove REM-a (a verovatno su mislili na Savet REM-a) konstatovali kako su to „uglavnom dosovci koji drugačije i ne umeju da se ponašaju, nego kao komesari, koji se na ovaj način direktno mešaju u kampanju i to za račun svojih kandidata“.

Konačno, a neposredno pre poziva na ostavku svih članova REM-a, socijalisti kažu: „Oni bi da opet Srbiju vrate u vreme zabrana i moralno političke podobnosti“.

Svakome ko išta zna o radu REM-a u poslednjih nekoliko godina, teško je da ovakve teze prihvati bez ozbiljnog sedativa. Jer, tu nije reč o uobičajenim političkim frazetinama upućenim ovom ili onom konkurentu – pa ni o instituciji koju su socijalisti i naprednjaci „nasledili“ u „dosovskom“ obliku. Reč je o telu koje već godinama prate ozbiljni skandali, koje otvoreno radi u korist režima i njegovih medija i, konačno – telu koje je u potpunosti sastavljeno od kadrova odobrenih „s vrha“.

Biografije s težinom

U ovom trenutku, od ukupno devetoro članova Saveta, trojici ističe šestogodišnji mandat: Slobodanu Veljkoviću, Božidaru Nikoliću i Milošu Rajkoviću. Svi oni postali su članovi Saveta u maju 2011. i kao takvi realno su mogli biti „dosovski kadrovi“.

REM, uostalom, nikada nije bio „operisan od politike“ i njenih manje ili više direktnih uticaja. No, za jednog od te trojice čak ni to ne važi: Miloš Rajković je, naime, kandidat SNS-a za reizbor, a teško je pretpostaviti da bi sami naprednjaci kandidovali nekog „dosovca“.

Ali, da su i sva trojica „dosovci“, to svakako ne bi bilo dovoljno da se donese bilo kakva odluka suprotna volji bilo naprednjaka, bilo socijalista. Naime, čak i za najvažnije odluke Saveta neophodna je dvotrećinska većina glasova.

Nije poznato da li su sednici na kojoj je doneta odluka o prekidu emitovanja spota prisustvovali svi članovi Saveta – na sajtu regulatora poslednja prikazana sednica jeste ona koja je održana 25. januara, a poslednji zapisnik koji može da se nađe odnosi se na sednicu od 30. decembra.

Ipak, čak i ukoliko su bili prisutni svi članovi, samo tri glasa mogla su da budu „dosovska“ i samim tim preglasana. Pritom, da se ponovi, i ta tri su „dosovska“ samo u teoriji. Ako prenebregnemo činjenicu da je jednog od ta tri potencijalna „dosovca“ za novi mandat kandidovala upravo SNS.

Jednim udarcem ubijeno je 10 muva: REM je ispao hrabar i pošten, Vučić nemoćan protiv dosovskih sila, a ostali predsednički kandidati kao dovoljno podmukli da imaju svoje agenture čak i u REM-u

Sve ostale varijante – da je neko bio odsutan – podrazumevale su dvotrećinsku većinu onih koji nikako ne mogu da budu smatrani „dosovcima“.

Stvar je jednostavna. Uprkos onome što stoji u saopštenjima naprednjaka i socijalista, sve ostale članove Saveta birali su oni sami. Osim trojice kojima mandat upravo ističe, ostalih šestoro članova Saveta imenovani su ili reimenovani u periodu od 2015. do 2017, što znači da je za njih glasala ubedljiva naprednjačka većina u Skupštini Srbije.

Zamenik predsednika Goran Petrović reizabran je 27. decembra 2016, kada je u Savet ušao i Radoje Kujović.

Olivera Zekić postala je članica 24. jula 2015, a Aleksandra Janković 3. marta 2016. U oktobru 2016. svoj drugi mandat počeo je Goran Peković, a prvi put je član postao Đorđe Vozarević.

Izbor Gorana Pekovića pratio je skandal za skandalom, o čemu dovoljno govori činjenica da je neviđeni pritisak da se on kako-tako ugura u Savet trajao od decembra prethodne godine, tj. punih 11 meseci. Naprednjačka većina u Odboru za kulturu i informisanje, isto kao i većina u parlamentu, dala je bukvalno sve od sebe kako bi bio izabran baš on, pa bi bilo suludo pretpostaviti da čovek ima ikakve veze s prethodnom vlašću.

Zašto je Peković bio toliko neophodan u Savetu i dalje je predmet hipoteza, pa je istovremeni izbor Đorđa Vozarevića pao u drugi plan: prava šteta, zato što je u pitanju kum Gorana Karadžića, bivšeg predsednika Saveta, koji i dalje važi za sivu eminenciju tog tela

Zašto je i kome Peković bio toliko neophodan u Savetu i dalje je predmet hipoteza, pa je zahvaljujući svemu tome, istovremeni izbor Đorđa Vozarevića nekako pao u drugi plan: prava šteta, zato što je u pitanju kum Gorana Karadžića, bivšeg predsednika Saveta, koji i dalje važi za sivu eminenciju tog tela, i čoveka koji se o svemu i za sve pita, iako formalno nije u REM-u već godinu dana.

Prema navodima grupe zaposlenih u REM-u koja već duže vreme na odabrane adrese šalje vesti o dešavanjima u regulatornom telu, Karadžić je oduvek bio povezivan s ovom ili onom političkom opcijom, a „sada nastupa pod zastavom SNS-a, pozivajući se na autoritet Aleksandra Vučića lično“. „Karadžić širi priču kako je ‘od Šefa’ dobio zadatak da se pobrine za REM.“

O Aleksandri Janković suvišno je i trošiti reči: ova nacionalistkinja, desničarka i žena koja otvoreno zastupa homofobiju, manje je dosovski orijentisana od Aleksandra Vučića lično.

Posebna je priča Olivera Zekić. Pošto je na sajtu REM-a njena biografija svedena na jednu (1) rečenicu, neupućeni bi mogli da previde kako je reč o bivšoj novinarki koja se etablirala kao savetnica Branislava Baneta Ivkovića, nekadašnje udarne pesnice socijalista, a zatim i kao bliska saradnica Ivice Dačića – što je, po svim parametrima, čini kadrom SPS-a.

Ipak, džaba sakrivanja CV-ja: još uvek su živi oni koji pamte, a ti znaju da je Olivera Zekić sve, samo ne „dosovka“. I da je SPS poslednja partija koja bi tako nešto mogla da joj prebaci. Uostalom, nju je za članstvo u Savetu svojevremeno predložilo više poslaničkih grupa, među kojima SNS, SPS, PUPS, JS i drugi.

O kome je reč? O čemu se priča?

Na koga su onda socijalisti i naprednjaci mislili označivši članove Saveta kao pristalice prethodnog režima?

Kako je moguće da su upravo navodne pristalice tog režima bukvalno oćutale sve (do tada nezapamćene) prekršaje standarda izveštavanja u predizbornoj kampanji 2016? U čijem interesu ti ljudi rade ako odbijaju da prate ovu predizbornu kampanju?

Samo neko totalno neupućen ili totalno medijsko-politički nepismen, mogao bi da pomisli da ovih devetoro ljudi radi u interesu pokojnog DOS-a, odnosno nekih „svojih kandidata“ kako su to objasnili socijalisti.

Način na koji su izabrani neki od njih, vreme u kojem su izabrani, kao i unisonost parlamenta koji je za njih glasao, dovoljan su argument u prilog tezi da su oni partijski ljudi. S druge strane, njihovo ćutanje povodom svega o čemu su morali da se izjasne, kao i njihovo odbijanje da javnost obaveste o onome što im je zakonska dužnost, jasno pokazuje čiju zaštitu uživaju.

Da su ikada pokazali bilo kakve političke ambicije – parlament je imao mehanizam da ih s te funkcije skloni. Član 16 Zakona o elektronskim medijima, naime, navodi sve razloge zbog kojih Narodna skupština može (da na predlog 20 poslanika) razreši člana Saveta. Između ostalog, kaže se da u te razloge spada i „ako se utvrdi da je nesavesno i nepravilno radio, odnosno ako postoje razlozi za nedostojnost i ako zanemaruje i nesavesno ispunjava svoje obaveze, što može dovesti do većih smetnji u radu regulatora“.

Šteta za predsedničkog kandidata Vučića nije nikakva: ono što je spotom hteo da prikaže, prikazao je. S druge strane, zalaganje protiv diskriminacije je u najmanju ruku lažno, iznuđeno i vrlo dobro politički iskorišćeno: Vučić je ispao kandidat kojeg, eto, sirotog kažnjava državno regulatorno telo

Ipak, saopštenja SNS-a i SPS-a nisu ni namenjena specifičnoj ciljnoj grupi i odlično ciljaju svoju „metu“: namenjena su biračima koji su načuli da taj REM tamo nešto brlja i neće da izveštava, da tamo ljudi primaju (za Srbiju) astronomske plate, da imaju rodbinu i kumove na visokim pozicijama itd.

Tim i takvim biračima sada su zamazane oči – jer se taj i takav REM usudio da zabrani spot, i to ne bilo čiji, već Vučićev lično! I to zašto? Zbog nečega što većina Srbije i dalje, nažalost, smatra perifernim i prenaduvanim problemom, zbog tamo nekih „pedera“.

Kad se tome dodaju objašnjenja naprednjaka i socijalista, računica postaje kompletna, a jednim udarcem ubijeno je deset muva: REM je ispao hrabar i pošten, Vučić nemoćan protiv dosovskih sila, a ostali predsednički kandidati kao dovoljno podmukli da imaju svoje agenture čak i u REM-u.

Sasvim nalik drugim Vučićevim manipulacijama, i ova „šahovska partija“ vrlo je inteligentno koncipirana i vrlo konkretno pokazuje stepen nemorala onih koji su je osmislili. Ipak, ona je pre i iznad svega korisna za same članove REM-a: oni su (što je inače retkost) odlučili onako kako bi se u pristojnom svetu inače očekivalo, ali je njihova odluka politički obezvređena, a oni sami diskreditovani. Konačno, pomenuta je i inicijativa za njihovu smenu.

Kad bi sad oni bili kao što nisu, trebalo bi da sami podnesu ostavke, a odmah zatim odu u prvu redakciju i otvore dušu. Zbog sebe i svog obraza, ako ni zbog čega drugog.

No, pošto su se članovi Saveta obraza odavno odrekli, takav je scenario teško zamisliv. Mnogo je verovatniji onaj u kojem će u to telo ući još troje politički podobnih, a ova epizoda biti zaboravljena i oproštena. U međuvremenu, naočigled „dosovskog“ REM-a, domaći etar tonuće sve dublje u političku, moralnu i profesionalnu kaljugu iz koje više teško da ima izlaza.

OGLAŠAVANJE, A NE DISKRIMINACIJA

Centar za elektronske medije (CEM), koji okuplja stručnjake iz raznih oblasti i ljude ranije angažovane u REM-u, saopštio je da obrazloženje REM-a o spornom spotu uopšte nije u skladu sa zakonima i ovlašćenjima tog tela.

Navodi se da je REM zabranio sadržaj, a da prethodno nije kaznio nikoga ko je prekršio bilo kakav zakon, tj. da je „nešto zabranjeno, a da prethodno nije utvrđeno da je protivzakonito“. Osim toga, REM-u se zamera da se pozvao samo na Zakon o oglašavanju, ali ne i na diskriminaciju na koju se direktno odnose član 51 Zakona o elektronskim medijima i član 75 Zakona o javnom informisanju, pre svega.

1 komentar za: “Predizborne igre: REM kao zabranjuje Vučićev spot. SPS kao traži ostavke

  1. Sredoje

    moram da priznam, teška srca, da postoje ljudi koji se čak slikaju a za koje svi normalni veruju da su korumpirani, da njihov rad utiče na unižavanje i blaćenje nacionalnog bića Srbije i narušavanje sistema pravne države time što naopako, opako i trulo podstiču i usmeravaju medijsku scenu u mojoj otadžbini.

    22. mar 2017. at 18:39

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to friend