05. dec 2016.

REM faza beskrupuloznog obmanjivanja javnosti

Foto: Jana Nikolić

Foto: Jana Nikolić

„Obaveštavamo vas da ne posedujemo ‘Izveštaj o nadzoru nad radom emitera tokom predizborne i izborne kampanje za parlamentarne izbore održane 24. aprila 2016. godine’ iz kog razloga nismo u mogućnosti da vam označeni dokument stavimo na uvid“, navodi se u odgovoru Regulatornog tela za elektronske medije (REM) dostavljenom NUNS-u 2. decembra.

Iako je o REM-u izgovoreno previše reči i napisano mnogo tekstova, čini se da o radu tog tela ništa ne govori toliko rečito i toliko jasno kao rečenica u kojoj to telo saopštava da ne poseduje izveštaj o praćenju elektronskih medija tokom predizborne kampanje.

Jer, nije više stvar u tome da REM ne radi svoj posao – a ne radi; nije stvar u tome da beskrupulozno krši zakone i sopstvene pravilnike – a krši; nije čak stvar ni u tome da je pod snažnim političkim uticajem – a jeste.

Stvar je, kao što pokazuje ta rečenica, u tome da REM više nema nikakvog obzira prema javnom interesu, prema poslu koji bi trebalo da obavlja, prema činjenici da mora da polaže račune građanima i građankama ove države.

Oslanjajući se na činjenicu da su i do sada nesmetano delovali po svom nahođenju i po nahođenju svojih nalogodavaca, kao i na činjenicu da su im glatko „prolazili“ slučajevi milionske korupcije, nepotizma, nestručnosti i političkih biznis dilova, nadležni u REM-u odlučili su da nas sve zajedno, sad i bez ikakve formalne oblande, proglase – budalama.

Zakon i kako ga ignorisati

Pre svega, jedan od poslova REM-a jeste upravo nadzor nad ponašanjem elektronskih medija u predizbornoj kampanji. Za razliku od niza nezavisnih tela koja partikularno prate kampanju u štampi, onlajn izdanjima i na radiju i televiziji, Regulatorno telo sistematski nadzire kako nacionalne, tako i regionalne emitere, o čemu na kraju obaveštava javnost. Na taj način, praćeni su svi izbori od 2003. godine (od kada postoji REM), a poslednji izveštaj objavljen je posle izbora 2014.

Pre dva meseca, u razgovoru za Cenzolovku, izvor iz REM-a naveo je da je „izveštaj završen, ali da je friziran“, tj. da su nalazi korigovani, kako ne bi izgledalo da je izborna lista SNS-a imala neuporedivo veću medijsku zastupljenost nego ostali učesnici na izborima

Praćenje elektronskih medija u vreme predizborne kampanje zakonski je propisana obaveza REM-a: dok tačka 5 člana 47 Zakona o elektronskim medijima svim učesnicima u kampanji garantuje medijsku zastupljenost „bez diskriminacije“, članom 22 jasno se propisuje niz zaduženja Regulatora u koja pre svega spada da „kontroliše rad pružalaca medijskih usluga i stara se o doslednoj primeni odredaba ovog zakona“ (tačka 8, član 22).

Ukoliko, kao što kažu, u REM-u ne poseduju izveštaj o praćenju emitera u martu i aprilu 2016, a u kontekstu predizborne kampanje – svoj posao nisu obavili, pa bi o tome trebalo da se izjasni Skupština Srbije.

S druge strane, da je u pitanju samo neobavljanje posla, bila bi to već mnogo puta viđena situacija, ništa novo. REM se, kao što je poznato, poslovično ne oglašava niti diskutuje o raznim temama koje spadaju u njegov domen: ni o govoru mržnje, ni o progonu ljudi s ekrana TV Pink, ni o zloupotrebi nacionalne frekvencije u privatne svrhe (opet TV Pink), ni o pojavljivanju žrtava nasilja u udarnim terminima (treba li reći – opet TV Pink), ni o nizu drugih nelegalnih pojava u srpskom etru.

Na sve upite, ova institucija odgovara cirkularnim, šablonskim odgovorima, pa je više niko ništa i ne pita. Ovde, međutim, više nije u pitanju samo nerad ili samo ćutanje. Ovde je problematičan stav: mi izveštaj nemamo, a vi nam ništa ne možete, kao ni do sada.

Viđeno, ali ne postoji

Slučaj izveštaja o praćenju predizborne kampanje mnogo je grđi od nebrojenih slučajeva u kojima REM nije radio svoj posao ili ga je radio tako da bi bolje bilo da ništa uradio nije. Jer, u tu priču sada je uključena beskrupulozna laž – laž koja se čak i ne objašnjava i ne opravdava.

Izveštaj, naime, postoji.

Slučaj izveštaja o praćenju predizborne kampanje mnogo je grđi od nebrojenih slučajeva u kojima REM nije radio svoj posao ili ga je radio tako da bi bolje bilo da ništa uradio nije. Jer, u tu priču sada je uključena beskrupulozna laž – laž koja se čak i ne objašnjava i ne opravdava

Pre dva meseca, u razgovoru za Cenzolovku, izvor iz REM-a naveo je da je „izveštaj završen, ali da je friziran“, tj. da su nalazi korigovani, kako ne bi izgledalo da je izborna lista SNS-a imala neuporedivo veću medijsku zastupljenost nego ostali učesnici na izborima.

„Izveštaj postoji i on je u delovima ili u celini napravljen. Što se tiče odgovora, činjenica je da je možda trebalo da bude napisan s više stila. Fali REM-u i malo gospodstva ponekad“, kaže za Cenzolovku druga osoba bliska REM-u.

Bivša članica Saveta REM-a Gordana Suša izjavila je za N1 da je prve nedelje kampanje videla „fantastičan izveštaj monitoring službe, u kome se već video trend koji je kasnije bio toliko jak“. Po njenim rečima, tada je doneta odluka da se izveštaji ipak ne objavljuju svake sedmice, nego jednom mesečno, kako se ne bi vršio pritisak na medije.

„Neke partije bukvalno nisu imale ni 30 sekundi, dok je vladajuća koalicija imala po 200-300 puta više prostora. Ja sad govorim napamet, ali to mi je ostalo u sećanju“, rekla je Suša.

I zapisnici sa sednica Saveta REM-a održanih u predizbornom periodu i neposredno nakon izbora jasno pokazuju da se o programu diskutovalo, tj. da su nekakvi izveštaji monitoringa sigurno postojali.

Misterije jednog odgovora

Pošto u svom odgovoru nisu objasnili da li poseduju nalaze monitoringa medija (a samo izveštaj nemaju) ili nemaju više ništa što se tiče predizborne kampanje, ostalo je nejasno u kojoj meri nadležni u REM-u nisu radili svoj posao, tj. u kojoj su ga meri prilagodili potrebama vladajuće garniture i njihovog pozitivnog imidža.

Gostujući u emisiji „Talasanje“ na Radio Beogradu, Stevica Smederevac, načelnik Službe za nadzor i analizu REM-a, još je 10. maja 2016. rekao da će izveštaja biti čim se završi pregled obimnog materijala. Smederevac je objasnio da REM od 2012. koristi izuzetno složen softver za monitoring, zbog čega izveštaji malo kasne:

„Te 2012. godine izveštaj je objavljen pet-šest meseci posle izbora. Mašineriju smo malo uhodali 2014. i izveštaj je bio nakon dva i po meseca. U suštini, očekujemo da sada to bude nešto kraće.“

REM se, kao što je poznato, poslovično ne oglašava niti diskutuje o raznim temama koje spadaju u njegov domen: ni o govoru mržnje, ni o progonu ljudi s ekrana TV Pink, ni o zloupotrebi nacionalne frekvencije u privatne svrhe (opet TV Pink), ni o pojavljivanju žrtava nasilja u udarnim terminima (treba li reći – opet TV Pink), ni o nizu drugih nelegalnih pojava u srpskom etru

On je još istakao da REM raspolaže ogromnim materijalom: praćenjem nacionalnih i regionalnih emitera, uz redovan nadzor pride, prikupljeno je više od 1.070 dana 24-časovnog programa, tj. materijal, čije je trajanje – ukoliko bi se posmatralo u punoj formi – duže od tri godine.

Šta se, dakle, dogodilo od maja 2016. i početka pregledanja tog silnog materijala? Da li je materijal pregledan, analiziran i (zbog nalaza koji nisu odgovarali naprednjacima) jednostavno ostavljen po strani? Ili je na neki čudesan način izgubljen, pa nije ni bilo šta da se analizira? Ili još uvek nije pregledan, pa ni izveštaja ne može da bude?

Ni na jedno od ovih pitanja odgovora zasad nema. Zapravo, i odgovor koji je dobijen (ako se teza o tome da REM „ne poseduje izveštaj“ uopšte može smatrati odgovorom jedne institucije koja pretenduje da bude ozbiljna), dobijen je „na mišiće“.

Nezavisno udruženje novinara Srbije je na svojoj skupštini održanoj 28. maja najavilo da će zatražiti izveštaj – inače, Gordana Suša je još tada rekla da REM sporni dokument krije „kao zmija noge“.

Zahtev je REM-u upućen 29. avgusta, na šta je to telo bilo dužno da odgovori najkasnije u roku od 15 dana. Pošto se to nije dogodilo, u čitavu stvar umešao se i poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić, što je konačno dovelo do odgovora do kojeg je dovelo.

NUNS je posle svega tražio objašnjenje zbog čega izveštaj nije urađen, ali sva je prilika da se radi o retoričkom pitanju. Poučen ranijim iskustvima, vrlo je verovatno da NUNS ne očekuje da dobije bilo kakav odgovor, a još verovatnije da nadležni u REM-u nisu baš potrčali da ga pripreme.

U međuvremenu, Odbor za kulturu i informisanje odabrao je po dvoje kandidata za Savet REM-a koje predlažu univerzitet i organizacije koje se bave pravima dece. Imena su, u najmanju ruku – sporna. Predstavnici nevladinih organizacija čiji kandidati nisu izabrani u prethodnom krugu glasanja žalili su se Upravnom sudu, ali Odbor nije našao za shodno da sačeka ishod tog postupka.

Saga bezakonja i bezobrazluka se, dakle, nastavlja. A ulazimo u izborno doba, kada će ravnopravna zastupljenost i način predstavljanja učesnika na izborima biti od ključnog značaja za konačni rezultat.

1 komentar za: “REM faza beskrupuloznog obmanjivanja javnosti

  1. MILOSAV BRANKOVIC

    TREBALO BI OBJAVITI IMENA CLANOVA REMA,JAVNO, UZ KRACU BIOGRAFIJU,NJIHOV KREDIBILITET.

    06. dec 2016. at 10:32

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend