GrađaNIN Stefanović

Tako da vas ne iznenadi ako se na ekranu vašeg TV prijemnika pojavi kajron: „Kako Pink saznaje, MUP Srbije pronašao je Jetija. U toku je njegova ekstradicija sa Himalaja u Srbiju. Povodom pronalaska Jetija, javnosti će se obratiti ministar Stefanović na konferenciji za štampu koju će direktno & paralelno prenositi RTS, Pink i Studio B“. Uključujući Discovery & National Geographic.

– Gospodine Stefanoviću, za šta je tačno osumnjičen Jeti? – pitaće ga novinari.

– Nizašta! Prosto, mi smo čuli da niko već vekovima ne može da nađe Jetija, pa smo to učinili u naučno-istraživačke svrhe – kazaće ministar Stefanović, naučno-fantastični radnik.

Koji možda može da uhvati svakog ko pobegne na Himalaje, ali mu teže idu vatanja kad neko pobegne iz Hercegovačke u pravcu Karađorđeve. Pa oko te okolnosti u poslednje vreme ima izvesnih problema.

Nino, nino, nino, nino… – zvuk policijske sirene godinama odjekuje u glavi doktora Stefanovića, ali on u tome uživa jerbo mu je to u opisu radnog mesta.

Zato što je doktor Stefanović ministar unutrašnjih poslova pa mu se sve stvari dešavaju iznutra, takoreći na unutrašnjem planu.

Taj reski zvuk policijske sirene: „Nino, nino, nino, nino“, međutim – kako je primetio doktor Nebojša Stefanović lično – u poslednje vreme dobio je čudnovate devijacije.

– Šefe, znate ono „nino, nino, nino, nino“ koje mi stalno odjekuje u glavi? – poverio se jednog dana svom šefu, ministru svih ovozemaljskih i onozemaljskih poslova.

– Znam! Policijska sirena! – rekao je šef.

– E to! Sada osećam da mi je taj zvuk malko čudan. Nije više „nino, nino, nino, nino…“, nego se čuje ovako: „NINo, NINo, NINo, NINo…“ – objasnio je Stefanović šta čuje i šta mu se dešava.

– Kako, kako? – pitao je šef.

– NINo, NINo, NINo, NINo… – odgovorio je Stefanović, resko.

– Auuu, velikim slovima se čuje zvuk? – pitao je šef.

– Jeste šefe, velikim!

Šef je stavio prst na čelo.

– Pa ti si Stefanoviću ozbiljno bolestan! Kad se „nino, nino, nino, nino“ čuje sa velikim slovima, recimo „NINo, NINo, NINo, NINo“, to je već dijagnoza! Odmah trči kod doktora! – rekao mu je šef.

– Ali ja sam doktor! – uzvratio je Stefanović.

– Kod pravog doktora… – rekao je šef.

– Ali ja sam pravi doktor! To što oni pričaju da nisam pravi doktor…

– Mislim, kod lekara, Stefanoviću!!! – presekao je šef mučnu raspravu na ivici harakirija koja se uvek razvije kad ministru Stefanoviću pomenete da treba da ide kod pravog doktora, a ne kod doktora nauka.

Pravi doktor sedeo je u ordinaciji i prisećao se kada ga je ono jednom voditelj “Beogradske hronike” Bane Vukašinović pitao: “Doktore, kako je to biti majka?”.

– Doktore, kako je to biti dr Neša Stefanović? – zamišljao je kako gostuje u „Teškoj reči“ a šarmantni voditelj ga upravo to pita u nedostatku boljih pitanja.

Onda je čuo kucanje na vratima.

– Doktore, ovde me nešto boli! – rekao je doktor Neša Stefanović čim je kročio u ordinaciju.

– Doktore, gde vas tačno boli? – pitao je pravi doktor doktora Nebojšu Stefanovića.

– Tu negde, ispod temena… Umesto „nino, nino, nino, nino…“, čujem: „NINo, NINo, NINo, NINo…“

– Doktore Stefanoviću, znam sve! Duševna bol! Dijagnoza: NIN! – rekao je pravi doktor dr Neši Stefanoviću.

– Šta preporučujete kao terapiju? -pitao je dr Nebojša Steafnović.

– Tužite NIN kao građaNIN! – objasnio je pravi doktor.

Ispred Višeg suda bila je gužva. Bio je tu NIN, a bio je tu i građaNIN.

– Izvin’te, jeste vi đeneral Milan Nedić? – pitao je doktora Stefanovića jedan preostao od juče kada se u istom Višem sudu vodio biblijski proces za rehabilitaciju đenerala Milana Nedića.

I onda je napravio selfi sa doktorom Stefanovićem. Na fejsu je napisao: „Ja i Milan Nedić, upravo sada“.

Tu je bio i gradski menadžer Beograda Goran Vesić.

– Ovde sam da pružim podršku ideji da se na Slaviji igradi muzička fontana u obliku doktora Stefanovića kako čita Informer i peva! – objasnio je Vesić.

Zatim, tu su bili neki naprednjaci iz opštine Rakovica.

– Slučajno smo prolazili ovuda organizovano autobusom, pa videsmo neka gužva! – objasnili su novinarima naprednjaci iz opštine Rakovica motiv dužeg zadržavanja ispred zgrade suda.

Sudija je udarila čekićem po stolu i rekla: “Ime?”

– Nebojša! – rekao je dr Nebojša.

– Stručna sprema? – pitala je sudija.

– Visoka stručna sprema! – objasnio je dr Nebojša.

– To znači? – pitala je sudija.

– To znači, otprilike: visoki stručnjak na sve spreman! – odgovorio je dr Nebojša.

– Šta ste završili?

– Završili smo dve istrage u Vojvodini…

– Od škola šta ste završili… – pojasnila je sudija pitanje.

– Završili smo nekoliko toaleta u okviru akcije „Toalet u svaku školu“, plus doktorat…

– Dobro, Stefanoviću: sad nam recite – gde ste bili u noći između 24. i 25. aprila?

– A koje godine?

– Ove godine!

– Bio sam na televiziji. Dakle, imam alibi!

Onda se sudija okrenula ka optuženičkoj klupi.

– A vi gde ste bili u noći između 24. i 25. aprila?

– Mi nismo bili na televiziji! – rekli su oni iz NIN-a, šćućureni na optuženičkoj klupi.

– Dakle, nemate alibi?! – iznenadila se sudija.

– Nemamo! Zato što nas ne puštaju na televiziju…

– To nije opravdanje. Dakle, ove što nisu bili na televiziji uhapsite, a ovog što je bio na televiziji pustite! Ima alibi!