11. maj 2018.

RTS za emitovanje programa u inostranstvu traži više novca

Radio-televizija Srbije (RTS), za emitovanje svojih programa u inostranstvu, od distributera traži višestruko više novca nego do sada - skoro sto puta više nego što, na primer, United Group plaća za emitovanje BBC-a. Rizikuje li time Javni servis Srbije da postane nevidljiv Srbima u dijaspori? Direktor RTS-a nije želeo da govori za N1.

Foto: Cenzolovka

Da bi Srbi u Crnoj gori i Bosni i Hrecegovini imali pravo da gledaju medijski javni servis Srbije, RTS od operatora traži 0,09 evra po korisniku. U ostalim zemljama čak pola evra, što je 27 puta veća cena od one koju javni servisi prosečno naplaćuju za emitovanje svojih programa u inostranstvu.

Hrvatski HRT, italijanski RAI ili grčki ERT-a, to čine posredstvom Evropske radiodifuzne unije, iz koje je javni servis Srbije istupio i u Sloveniji, i u Crnoj Gori i u Bosni i Hercegovini. Posao naplate naknada RTS namerava da poveri privatnoj firmi.

„Na sastanku sa rukovodstvom RTS-a, predstavnicima United Group rečeno je da javni medijski servis Srbije ima predlog ugovora sa privatnom firmom koja će u ime RTS-a naplaćivati naknadu za emitovanje programa Javnog servisa. Taj predlog ugovora je, kako nam je rekao Dragan Bujošević, poslat Regulatornom telu za elektronske medije i Komisiji za zaštitu konkurencije, čije mišljenje očekuje“, objašnjava potpredsednica United Group Dragica Pilipović Chaffey.

Za N1 u Komisiji za zaštitu konkurencije kažu da taj predlog ugovora iz RTS nisu dobili. U međuvremenu, United Group koja distribuira programe RTS -a u zemljama regiona i širom sveta, saopštava da je novi cenovnik Javnog servisa Srbije neprihvatljiv.

Poređenja radi, za emitovanje BBC-a United Group plaća 0,0052 evra po pretplatniku, što je 96 puta manje od cene koju traži RTS.

„Naše razumevanje je da su naknade za javne medijske servise koncipirane po principu najveće moguće dostupnosti kako bi što veći broj pripadnika konkretne nacionalne zajednice‚ na koje je usmeren Javni servis, imao mogućnost da se informiše o najbitnijim događajima matičnih država svog porekla. Isto tako, mišljenja smo da naknade koje naplaćuje RTS treba da budu koncipirane po istom principu“, smatra Pilipović Chaffey.

U suprotnom, RTS bi mogao da nestane iz ponude pojedinih operatora. U Hrvatskoj se to već dogodilo, a predsedniku Srpskog nacionalnog Vijeća Miloradu Pupovcu direktor RTS-a ponudio je alternativu – servis RTS planet, koji je za sada u probnom periodu.

„Sasvim je sigurno da je to jedna vrsta uskrate koja predstavlja problem za Srbe u delovima Hrvatske, a kako će se i na koji način oni prilagoditi ovom modelu RTS planeta to još ne možemo procenjivati“, kaže Pupovac.

I za građane Bosne i Hercegovine značajan je program RTS-a.

N1: Mislite li da je RTS potrebno da se vidi u Republici Srpskoj, u Banjaluci?

„Naravno kao i svaka druga televizija“.

„Što se god ukida nije dobro, bez obzira čija izdavačka kuća bila, čija televizija bila“.

„Pa bilo bi loše sigurno“.

Ne samo za inostranstvo – RTS traži dodatnu naknadu i za nestandardne usluge u Srbiji, tako da bi odloženo gledanje programa Javnog servisa ili gledanje na mobilnim telefonima moglo da postane prošlost jer za te usluge operatori moraju dodatno da plate Javnom servisu.

O motivima ovih odluka, direktor RTS-a nije želeo da govori za N1. Samo je kratko odgovorio da isti cenovnik važi za sve distibutere RTS-ovih proograma.


Video prilog televizije N1 pogledajte ovde.

1 komentar za: “RTS za emitovanje programa u inostranstvu traži više novca

  1. willy

    ja ne vidim u cemu je problem. ta junajted grupa moze da ubaci rts u neki paket, odnosno zakljuca ga (narodski receno ‘skrembluje’) pa ko hoce da gleda doplati junajted grupi?
    nije mi jasno ni zasto bi se rts poredio bas sa bbc kanalom? nekako mi deluju poprilicno razliciti. kakve su cene ostalih kanala po korisniku?
    zasto korisnici ne bi sami birali koje kanale ce gledati, i u kakvom kvalitetu?

    19. maja 2018. at 00:01

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend