Slaba primena medijskih zakona

Srbija ima solidan pravni okvir u medijskoj oblasti, ali najveći problem je primena propisa, ocenjeno je u najnovijem izveštaju Centra za medijski pluralizam i medijske slobode iz Firence, u kojem se domaće institucije pozivaju da hitno primene regulatorni okvir.

Izveštaj o Monitoringu Medijskog Pluralizma za Srbiju u 2017. urađen je u okviru istraživanja stanja u 28 članica Evropske unije, ali i zemalja kandidata: Srbije, Turske i Makedonije.

U delu o Osnovnoj zaštiti ističe se da bi Srbija trebalo efikasnije da primeni medijske zakone kako bi odgovorni za napade na novinare bili kažnjeni i kako bi se pojačala prevencija.

Regulatorno telo za elektronske medije trebalo bi da postane efikasnije i transparentnije u radu, a podaci o pluralizmu na tržištu medija da se redovno sakupljaju i stavljaju na uvid javnosti. Nadležne institucije trebalo bi da reaguju na slučajeve povećane horizontalne koncentracije vlasništva u medijima, dok bi državno kofinansiranje medija moralo da bude transparentno i po jasnim kriterijumima, utvrđeno je u zaključcima izveštaja.

U Izveštaju o Monitoringu Medijskog Pluralizma za Srbiju u 2017. navodi se i da u Srbiji postoji visok rizik u pogledu političke nezavisnosti medija, a savetuje se i da se zakonom spreče slučajevi sukoba interesa. Potrebno je, kako se navodi u Izveštaju, da se pronađe rešenje za Novinsku agenciju Tanjug za koju se konstatuje da je, prema postojećem pravnom okviru, prestala da postoji, ali da u praksi i dalje radi.

Preporučuje se i da svi politički akteri imaju isti tretman u medijima u izbornoj kampanji i da svima njima bude dostupan politički marketing pod istim uslovima. U izveštaju se predlaže i da se javni servisi finansiraju od takse, a ne iz budžeta i konstatuje se i da manjine često nemaju pristup medijima, pa čak ni javnim servisima. Autorka izveštaja za Srbiju je profesorka Jelena Surčulija Milojević sa Fakulteta političkih nauka u Beogradu.