03. nov 2020.

Umesto dece, REM zaštitio Pink i Hepi i rijalitije pune nasilja

REM se opredelio da zaštiti emitere na štetu građana, da krši zakon i zanemaruje javna ovlašćenja i obaveze umesto da zaštiti interes javnosti, kaže za Cenzolovku Judita Popović, članica Saveta REM-a, koja najavljuje da će se i dalje boriti da se rijaliti programi prebace u noćni termin i za to traži podršku u civilnom sektoru

Flickr, Cenzolovka

I pored toga što je na sednici Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM) 21. septembra, sa pet glasova podržan predlog za izradu nacrta pravilnika o vremenu emitovanja rijalitija „prisilnog okruženja“ u programima pružalaca medijskih usluga, taj dokument, koji je izradila stručna služba REM-a, ipak nije usvojen na jučerašnjoj sednici Saveta. Samo četvoro članova Saveta podržalo je nacrt, pa je ostalo nejasno kako je došlo do takvog preokreta.

Naše sagovornice – Maju Divac, ekspertkinju za medijsku regulativu, i Višnju Aranđelović, članicu Saveta REM-a – ta odluka nije iznenadila. Podsećaju da ni raniji sastavi Saveta REM-a nisu uspevali da reše emitovanje neprimerenih sadržaja u rijalitijima.

„Odluka je očekivana imajući u vidu dugogodišnju sramnu praksu ovog tela da ne radi u interesu građana već moćnih interesnih grupa, koje preko REM-a brane svoje uske ekonomske i političke interese. Očigledno je da su u Savetu Regulatornog tela još uvek jače snage koje su tu postavljene po političkoj volji aktuelnog režima i da nekoliko ‘novih’ članova, koji su spremni da rade u skladu sa zakonom i pravilnicima samog REM-a, još ne može da se izbori sa razrađenim mehanizmom, koji funkcioniše ne samo zahvaljujući pojedinim članovima REM-a već i pravnoj službi koja očigledno daje neadekvatna tumačenja propisa“, smatra Maja Divac.

Jedna od inicijatorki donošenja novog pravilnika, Judita Popović, očekivala je da Savet juče raspravlja o tekstu tog dokumenta, a ne o tome da li je on potreban ili ne, pošto je na prethodnoj redovnoj sednici jednoglasno doneta odluka da se on izradi.

Višnja Aranđelović kaže za Cenzolovku da je sve vreme bila skeptična da će nacrt biti usvojen:

„Više me je iznenadila prethodna odluka da većina podrži predlog da se oblast rijaliti programa uredi nego ishod jučerašnjeg sastanka.“

Aranđelović misli da su, posle svega, televizije koje emituju rijalitije sigurno ohrabrene odlukom da REM ne promeni pravilnik, dok Judita Popović dodaje da se REM opredelio da zaštiti televizije na štetu građana, da krši zakon i zanemaruje javna ovlašćenja i obaveze umesto da zaštiti interes javnosti.

Promena mišljenja između dve sednice

Predlog za izradu pravilnika, i pored negativne ocene pravne službe koja je uradila analizu zakonskih mogućnosti za donošenje tog dokumenta, ipak je usvojen na prethodnoj sednici Saveta, i to sa pet glasova. Glas v. d. predsednika REM-a Gorana Petrovića bio je tada odlučujući, ali nepunih mesec i po dana kasnije Petrović je odjednom bio protiv usvajanja nacrta.

Odluka je očekivana imajući u vidu dugogodišnju sramnu praksu ovog tela da ne radi u interesu građana već moćnih interesnih grupa, koje preko REM-a brane svoje uske ekonomske i političke interese.

On je objasnio da je na prethodnoj sednici glasao „za“ i pored toga što je smatrao da je dokument pravno neutemeljen, zato što je „želeo da se dijalog nastavi“ i kako bi se članovima Saveta REM-a koji nisu prisustvovali prošloj sednici omogućilo da iznesu svoje mišljenje.

Petrović smatra da bi takav akt pao prilikom ocene ustavnosti i zakonitosti. On ističe da je za njega osnovni problem da li je odluka da Regulator uređuje program suprotna evropskoj direktivi.

Naša sagovornica Maja Divac pak smatra da se ovde ne može govoriti o pravnoj neutemeljenosti, pogotovo što je REM taj koji donosi podzakonske propise i što prvenstveno on utiče na „pravnu utemeljenost“ nekog akta.

U izveštaju o oceni zakonitosti pravilnika, pravna služba REM-a je zaključila da je nesporno da su rijalitiji programi ti u kojima najčešće dolazi do prikazivanja sadržaja koji mogu škoditi razvoju maloletnika.

„Međutim, nijedan programski sadržaj se, sam po sebi, ne može smatrati škodljivim po razvoj maloletnika, već se svaka konkretna emisija tog sadržaja mora posebno kategorizovati u skladu sa odredbama Pravilnika o zaštiti maloletnika“, zaključak je pravne službe.

Dodaje se i da Regulator nije ovlašćen da obavezujućim opštim aktom a priori utvrdi vreme prikazivanja određenog televizijskog formata i da je pitanje vremena emitovanja rijalitija „prisilnog okruženja“ uređeno preporukom.

U odgovoru na izveštaj, Judita Popović je, između ostalog, podsetila REM na članove Zakona o elektronskim medijima, prema kojima je to telo ovlašćeno da zaštiti interes javnosti u oblasti elektronskih medija i obavezno da kontroliše rad pružalaca medijskih usluga.

Takođe, Zakon o elektronskim medijima reguliše zaštitu maloletnih lica, a to čine i Pravilnik o zaštiti maloletnika u oblasti pružanja medijskih usluga iz 2015. godine, kao i Preporuka o vremenu emitovanja rijalitija „prisilnog okruženja“ u programima pružalaca medijskih usluga iz 2015. godine.

Oni se, međutim, navodi Popović – ne poštuju.

Posebno je neutemeljena tvrdnja da se „svaka konkretna emisija tog sadržaja mora posebno kategorizovati“. To je nemoguće pošto se, kako Judita Popović navodi, radi o posebnoj formi medijskog sadržaja koja se emituje uživo.

Nasilje se sa TV preliva u realan život

Odluka da se rijaliti programi ne proteraju u noćnu smenu omogućiće televizijama da i dalje tokom celog dana emituju scene nasilja, seksa, uvreda, pretnji smrću… koje zasigurno – kada su dostupni u dužem periodu – imaju posledice po mišljenje, ponašanje, stavove, vrednosti čitave populacije, pa i maloletnika. Upravo takva studija programskog sadržaja koja bi sadržala efekte takvog programa na društvo, sa psihološkog i sociološkog stanovišta, potrebna je Srbiji, smatra Zoran Gavrilović, predstavnik Biroa za društvena istraživanja (BIRODI).

„Osim monitoringa koji REM svakako treba da radi, treba da se izriču i mere, ali je važno imati i ovakvu analizu uticaja rijaliti programa na ponašanje ljudi, koja je bitna za dalje korake. Pitanje je, na primer, da li smo postali agresivniji gledajući programe koji promovišu nasilje, uvrede, psovke i slično“, navodi Gavrilović za Cenzolovku.

„Nijedan programski sadržaj se, sam po sebi, ne može smatrati škodljivim po razvoj maloletnika“ (Pravna služba REM-a)

Baš u nevladinim organizacijama i civilnom društvu Judita Popović vidi saveznike za dalju borbu u rešavanju pitanja rijalitija. Ona kaže da će se njen kolega Slobodan Cvejić i ona sada još detaljnije baviti monitoringom rijalitija i zalagati se da se prekršaji sankcionišu.

Višnja Aranđelović dodaje da se svi članovi Saveta slažu da rijalitijima nije mesto u dnevnim terminima, ali da se razilaze u mišljenju kako do tog cilja doći.

Da donošenje pravilnika kojim bi se ograničilo vreme emitovanja rijaliti programa ne bi bilo idealno rešenje smatra i Maja Divac, koja objašnjava da bi bilo bolje da REM u svoj pravilnik o zaštiti maloletnika doda odredbu da programi sa oznakom „12“ ne mogu da se prikazuju pre 21 sat, što bi automatski gurnulo domaće rijaliti programe u večernji termin.

Savet REM-a je i 2016. godine predložio donošenje obavezujućeg uputstva koje bi emitere primoralo da rijaliti programe prikazuju posle 23 sata, ali je odustao od njegovog usvajanja, sa sličnim obrazloženjem – pravdajući se da bi to bila cenzura.

ANALIZA FONDACIJE ĆURUVIJA: REM NE ŠTITI INTERES GLEDALACA

Nedavno objavljena analiza Slavko Ćuruvija fondacije (SĆF) o efektima rada REM-a od 2017. do 2020. godine pokazala je da se u nadzoru nad radom emitera Regulator najmanje bavi zaštitom interesa gledalaca i slušalaca.

Podaci pokazuju da sve do septembra 2020. godine Regulator nije podneo nijednu krivičnu prijavu protiv pružalaca medijskih usluga zbog diskriminatornog govora, zaštite maloletnika i govora mržnje u elektronskim medijima, iako to spada u delokrug njegovih nadležnosti i uz evidentno svakodnevno emitovanje takvih sadržaja u različitim programima.

„Potpuni kolaps kvaliteta programa na sceni je u 2018. i 2019. godini, kada je udeo informativnog i rijaliti sadržaja na televizijama Pink i Happy bio 65,97 odsto, odnosno 74,86 odsto“, navodi se u analizi i dodaje da su ovi programi najzastupljeniji, dok nauke, kulture, obrazovanja i dečjeg programa uglavnom nema ni u tragovima.

Slavko Ćuruvija fondacija navodi da je u Izveštaju o radu REM-a za 2019. godinu navedeno da se nad rijaliti programima sprovodio kontinuiran vanredni nadzor u cilju beleženja potencijalno spornih sadržaja i blagovremenog izveštavanja Saveta Regulatora o svim potencijalno incidentnim slučajevima, tako da je očigledno da REM ima sasvim dovoljno podataka o ovim spornim programima.

„Rijaliti programi (…) proizvode i brojne reakcije građana i udruženja: najveći broj pritužbi građana  odnosi se na sadržaje u rijaliti programima, udruženja građana su prikupila preko 130.000 potpisa za ograničavanje rijalitija i uvođenje polusatnog dnevnog programa iz kulture za decu“, kaže se u analizi SĆF.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend