Novinarku i snimatelja portala FAR izvređao direktor RTV Caribrod
RTS i Tanjug izmenili vest o doktoratu Siniše Malog. CINS odbio isti predlog iz kabineta ministra
Ilustrovana politika ponovo crta mete novinarima; Ministarstvo žali što naslovna strana nije po merilima dobrog ukusa
Jovanović i Matorčević: Simonović je i dalje vladar u Grockoj, zapanjeni smo njegovom bahatošću
Prelistavanje Smajlovićke
Svako ko prati rad medija u Srbiji i voljan je da rasuđuje objektivno zna da je sa dolaskom novih vlasti 2012. počelo stvaranje drugačije klime u medijskom prostoru.
Iako uočava da televizije sa nacionalnom frekvencijom emituju program koji šteti maloletnicima, REM propušta da ih kazni. Softver regulatora zabeležio je za tri godine najmanje 1000 prekršaja televizija u označavanju za koji uzrast je program. Epiloga na sudu nije bilo, što bivša članica REM-a smatra ustupkom televizijama u korist zarade od reklamiranja. REM sporove pokreće zbog drugih prekršaja i to mesecima nakon što se dogode, zbog čega je skoro polovina postupaka zastarela
Razvoj veštačke inteligencije omogućio je pojavu videa za koje je danas i profesionalcima nemoguće da prepoznaju da li su lažni. Posledice mogu biti zastrašujuće: u trenutku kada lažni snimci počnu da se pojavljuju na televizijama, otvoriće se ogroman prostor za predstavljanje istine kao laži i laži kao istine, i publika će izgubiti poverenje u medije
Usta pojedinih naših i svetskih političara puna su borbe protiv lažnih vesti, dok je korist koju od njih imaju sve očiglednija. U pitanju je svetski trend, s tim što je u Srbiji on toliko dominantan da lažne vesti kreira kako državni vrh, tako i najveći nacionalni mediji. Lažne vesti su omiljeni alat za ostvarivanje političke ili finansijske koristi, skretanje pažnje na nebitne teme, pa i izazivanje kriza
Poslednjih godina, od kada se RTS finansira i iz budžeta, prihodi ove kuće niži su između 30 i 47 miliona evra godišnje u odnosu na poslednju godinu finansiranja iz pretplate. Istovremeno, dokle god javni servisi presudno zavise od budžeta, biće mnogo osetljiviji na pritiske i uticaje
U Srbiji nemate slobodne i kredibilne medije, jer su postali sredstvo propagande u službi kreatora lažnih vesti, izjavila je FoNetu novinarka Maja Divac i ocenila da su to ljudi sa najviših državnih funkcija.
U poslednje vreme imali smo priliku da čujemo različite stavove o rijaliti programu u Srbiji. Najskorije, vic koji je 2. oktobra jedan od učesnika Zadruge ispričao o maloj Milici i bombardovanju naišao je na lavinu kritika i osuda – uključujući i Željka Mitrovića koji je izjavio da je učesnik diskvalifikovan. Međutim, najviše pažnje privukla je rasprava između ministra…
Javnost se uverava da se takvi programi prikazuju na televizijama svugde u svetu. A istina je sasvim suprotna: vlasti u civilizovanim zemljama vode računa o mentalnom zdravlju svojih građana i zaštiti njihovih prava, brinu o duhovnom i intelektualnom razvoju mladih
Nekoliko pasusa u obraćanju Olivere Zekić ministru Vladanu Vukosavljeviću doslovno je kopirano iz teksta Maje Divac objavljenog na Cenzolovci pre dve i po godine. Istovremeno je izbegla delove teksta koji joj u toj diskusiji ne idu u prilog
Uticaj građana na uređivačku politiku javnog servisa u Srbiji se tradicionalno svodi na ulične proteste, obično organizivane na poziv političkih partija. Postoje i drugi modeli uticaja na program javnog servisa, zasnovani na zakonu, ali oni nikada nisu razrađeni na odgovarajući način.
Građani koji žele da podnesu prijave na kvalitet medijskog sadržaja u elektronskim medijima mogu, od danas, za to koristiti unapređenu verziju digitalne platforme www.publika.rs.
Deo seksualnog odnosa dvoje učesnika rijalitija Zadruga, prikazan u živom programu TV Pink na Uskrs 8. aprila popodne ponovo je pokrenuo pitanje neodgovornosti domaćih medija i mlakog reagovanja ili češće nereagovanja nadležnih institucija koje žmure na kršenje zakona. Rijalitije u Srbiji nisu zaobišle ni sumnje na prostituciju - pre dve godine je reagovalo i tužilaštvo zbog sumnji da je učesnica emisije Parovi na TV Happy dobila novac za seks.
Javni medijski servisi su dužni da stvore uslove kako bi građani i njihove organizacije mogli da utiču na programske sadržaje, na uredničke odluke i da kontrolišu njihov rad. Programski savet je telo koje je posrednik između publike i javnog medijskog servisa i zato bi trebalo da unapredi svoj rad, rečeno je na konferenciji za novinare posle jučerašnje stručne debate u organizaciji niškog Odbora za ljudska prava.
Dok god javni servis zavisi od budžeta, u postojećim političkim okolnostima, nemoguće je očekivati da ispuni ulogu koju mu zakon propisuje, rečeno je na okruglom stolu „Pomeri RTV: Modeli građanske kontrole javnih medijskih servisa“
Kada bi se u Srbiji poštovali postojeći medijski zakoni, medijska situacija bi bila pristojna, međutim to se ne dešava, rečeno je danas na okruglom stolu „Pomeri RTV: Modeli građanske kontrole javnih medijskih servisa“.
Zabrana pojedinim provladinim medijima da prisustvuju konferencijama za novinare Dragana Đilasa iznuđena je i razumljiva reakcija na nepodnošljivi medijski ambijent u kome vladaju neistina, jednoumlje i manipulacija, smatra Maja Divac
I pored nedorečenosti zakona i konfuznog Pravilnika REM-a o dužnostima medija za praćenje lokalnih izbora, javni medijski servis bi morao o njima da izveštava na isti način kao o republičkim. U suprotnom, postao bi saučesnik u stvaranju uslova za nedemokratsku predizbornu kampanju, čije bi posledice bile dalekosežne po budućnost i Beograda i cele zemlje
Srbija ide ka autoritarnom uređenju u kojem nema sloboda i gde niko neće smeti ni reč da kaže, ocenjuje Maja Divac iz produkcijske kuće Mreža dodajući da su mediji odavno zatvoreni jer u njima ne može da se čuje ono što bi trebalo.
Koliko i kako predstavnici izvršne vlasti utiču na rad novinara i objektivno izveštavanje, kada javno optužuju, traže smene u medijskim kućama i svađaju se sa novinarima? Ko su „vaši“ a ko „njihovi“? U Danu uživo Maja Divac iz produkcijske grupe Mreža i Petar Jeremić iz UNS-a.
"Mi živimo u razorenoj zemlji, nema vladavine prava, nemate nezavisno pravosuđe. Nama su potrebne dramatične reforme, korenite, potrebni su ljudi koji će svojim autoritetom da promene ovo društvo i da ga vrate u neko normalno stanje", kaže Maja Divac, urednica produkcijske grupe "Mreža".
Send this to a friend
