Kada su se krajem 20. i početkom 21. veka u Briselu donosila strateška dokumenta koja su predviđala brzi razvoj audiovizuelnog sektora, stvaranje digitalnog društva i digitalne ekonomije, teško da je bilo ko mogao da predvidi sa kakvim će se sve problemima jednog dana suočiti digitalizovana javna sfera.
Svest da se pod hitno mora nešto uraditi kako bi se, u digitalnoj eri, zaštitili kvalitetno novinarstvo i demokratija, naglo je sazrela kada su u javnost isplivala saznanja o planskoj zloupotrebi društvenih mreža u političke svrhe, posle Bregzita, predsedničkih izbora u SAD, nakon otkrića o poslovanju Kembridž analitike (Cambridge Analytica), svedočenja o radu „fabrika trolova“ u Rusiji i Iranu, zbog sve veće dominacije lažnih vesti.
U odlučnu akciju zaštite kvalitetnog novinarstva, pored evropskih institucija i organizacija krenuli su i izdavači, urednici, novinari i njihova udruženja. Zatražili su donošenje pravila kojima će se uspostaviti red u digitalnom medijskom prostoru i na društvenim mrežama.
Dobitnica Pulicerove nagrade En Eplbaum upozorava da će, ako ne dođe do regulacije onlajn platformi i društvenih mreža, „budućnost demokratije biti dovedena u pitanje“
Tokom 2018, na evropskom tlu, užurbano se radilo na izradi dokumenata, deklaracija, studija, koji su se, na jedan ili drugi način, bavili istim pitanjem – kako sačuvati kvalitetno novinarstvo u eri dezinformacija i razvoja veštačke inteligencije. Dodatni razlog za užurbanost bili su i predstojeći izbori za poslanike Evropskog parlamenta.
U septembru 2018. tehnološki giganti Gugl (Google), Fejsbuk (Facebook), Tviter (Twitter), Mozila (Mozilla) usvojili su, u skladu sa preporukama Evropske komisije (EK), samoregulatorni Kodeks o onlajn dezinformacijama, kojim su se obavezali da će političko oglašavanje učiniti transparentnijim i da će omogućiti korisnicima da lakše prepoznaju lažne vesti.
Sredinom februara 2019. u Britaniji je objavljen nezavisni izveštaj pod nazivom „Održiva budućnost za novinarstvo“, dok je Savet Evrope (SE) usvojio dve deklaracije, jednu koja se tiče finansijske održivosti kvalitetnog novinarstva u digitalno doba, i drugu koja se odnosi na manipulativne mogućnosti algoritmičkih procesa.
Tri ključne teme koje se u navedenim, ali i u drugim dokumentima razmatraju su: kako u sadašnjim uslovima obezbediti finansijsku održivost kvalitetnog novinarstva; kako u medije vratiti deo novca od reklama i od prodaje medijskih sadržaja koji su im „preotele“ gigantske onlajn platforme; i koju vrstu regulacije „nametnuti“ velikim onlajn platformama, kao što su Gugl, Fejsbuk, Jutjub (YouTube), koje distribuiraju vesti i informativne sadržaje.
Opcija o kojoj se sve više govori jeste uvođenje neke vrste regulacije za velike onlajn kompanije, kao i za društvene mreže koje su u njihovom vlasništvu.
ŠTA JE VISOKOKVALITETNO NOVINARSTVO
Pod visokokvalitetnim novinarstvom, međunarodna Etička novinarska mreža, sa sedištem u Britaniji, podrazumeva „novinarstvo u javnom interesu“ koje se bazira na „pravovremenom objavljivanju tačnih i nepristrasnih izveštaja o činjenicama koje su neophodne građanima kako bi doneli utemeljene odluke“ u demokratskom društvu. Takvo izveštavanje je indikator zdravlja jednog društva, u suprotnom – društvo pati od „demokratskog deficita“, smatra direktor te mreže Kris Eliot (Chris Elliott).
Umesto autora vesti, novac zarađuju distributeri
U nedavno objavljenoj Deklaraciji Saveta Evrope polazi se od stava da je kvalitetno novinarstvo javno dobro koje ima ključni značaj za demokratske procese i apeluje se na vlade zemalja članica da donesu regulativu koja će obezbediti dugoročno stabilno finansiranje ove vrste novinarstva.
Problem adekvatnog finansiranja kvalitetnog novinarstva dodatno je produbljen u eri digitalizacije, u kojoj, paradoksalno, na medijskim sadržajima zarađuju distributeri, a ne njihovi kreatori!
Sa digitalizacijom medija i ekonomije, zajedno sa konzumentima informativnih sadržaja, i novac od reklama se iz tradicionalnih medija preselio u velike onlajn platforme, što je ugrozilo opstanak medija koji sopstvenim sredstvima proizvode vesti i medijske sadržaje.
Savet Evrope se u Deklaraciji o manipulativnim sposobnostima algoritmičkih procesa zalaže za zaštitu ljudskog prava na formiranje mišljenja i donošenje odluka nezavisno od automatizovanih sistema
Zbog otežane finansijske situacije, novinari se otpuštaju, mediji zatvaraju ili pak menjaju svoj način rada. Da bi opstali, mediji daju prednost senzacionalizmu, brzini i broju klikova umesto istini i sadržini.
Da bi se ovakvoj praksi stalo na put, Deklaracija SE i nezavisni britanski izveštaj, poznat i kao „Karnkros izveštaj“ (The Cairncross Review), preporučuju vladama uvođenje poreskih olakšica i drugih mera kako bi se obezbedilo povoljno finansijsko okruženje za proizvodnju i distribuciju visokokvalitetnog novinarstva.
Savet Evrope sugeriše da se prihodi ostvareni plasiranjem vesti i medijskih sadržaja ravnopravno dele, a ukoliko je potrebno i da se „redistribuiraju od onlajn platformi ka proizvođačima medijskog sadržaja“ kako bi se osnažilo novinarstvo u javnom interesu.
U ovim dokumentima se predlaže i direktna finansijska podrška, ne samo za javne servise već i za regionalne, lokalne i neprofitne medije. Savet Evrope sugeriše članicama da u svoj regulatorni okvir uvrste različite šeme finansiranja kvalitetnog novinarstva, uključujući i javno–privatna partnerstva, kao i stvaranje uslova da mediji funkcionišu kao neprofitne organizacije koje bi mogle da dobijaju donacije od lokalnih, nacionalnih i međunarodnih filantropskih fondacija i programa.
U nezavisnom britanskom izveštaju razmatra se i mogućnost osnivanja instituta za vesti u javnom interesu, kao i stvaranje vladinog fonda iz koga bi se finansirali kvalitetni medijski sadržaji, a posebno lokalna štampa koja je u Britaniji u posebno teškom položaju.
Regulacija onlajn platformi
Onlajn platforme su postale glavni kanal za informisanje i vremenom su preuzele i uredničku funkciju, stekavši u isto vreme veliku moć u digitalnoj ekonomiji, konstatuje se u Deklaraciji Saveta Evrope (SE). Iako pruža nove mogućnosti za slobodno izražavanje i pluralizam mišljenja, digitalno okruženje je „podložno manipulaciji, dezinformaciji i širenju poruka mržnje“, ocenjuje se u tom dokumentu. Onlajn platforme „uređuju i rangiraju sadržaje koristeći netransparentna pravila“, koristeći algoritme koji se prilagođavaju ličnim preferencijama korisnika, „malo vodeći računa o javnom interesu“, pri tom promovišući i verodostojne i lažne sadržaje u isto vreme, navodi se u dokumentu SE.
[povezaneprice]Zalažući se za promenu ovakve prakse, Savet Evrope predlaže stvaranje samoregulatornih mehanizama, kao i regulatornih i koregulatornih okvira koji će obezbediti da onlajn kompanije poštuju princip odgovornosti prema javnosti i pružaju usluge u skladu sa javnim interesom.
„Mislim da platforme treba da počnu da prihvataju činjenicu da će vlade želeti da imaju neku vrstu regulatorne nadležnosti“, kaže za Ekonomist (The Economist) autorka izveštaja Dejm Frensis Karnkros (Dame Frances Cairncross) koja smatra da je potrebno regulisati distribuciju vesti na onlajn platformama kako bi se sprečilo širenje lažnih vesti i finansiranje onih koji plasiraju dezinformacije.
Donošenje regulatornog kodeksa posebno se pominje u kontekstu uređenja komercijalnih odnosa između izdavača medija i velikih onlajn kompanija na fer principima. Primenu takvog kodeksa trebalo bi da nadgleda nezavisno regulatorno telo, stav je koji se iznosi u Deklaraciji SE.
Algoritmi – pretnja za fer izbore i demokratiju
Da bi se onemogućila zloupotreba onlajn platformi i društvenih mreža i sprečila manipulacija društvenim, političkim i ekonomskim tokovima, Savet Evrope preporučuje i donošenje regulative za upotrebu algoritama i alata za mašinsko učenje, o čemu govori druga usvojena deklaracija Komiteta ministara SE – Deklaracija o manipulativnim sposobnostima algoritmičkih procesa.
Onlajn platforme su postale glavni kanal za informisanje i vremenom su preuzele i uredničku funkciju, stekavši u isto vreme veliku moć u digitalnoj ekonomiji, konstatuje se u Deklaraciji Saveta Evrope
SE se zalaže za donošenje strože regulative u ovoj oblasti kako bi se zaštitilo ljudsko pravo na formiranje mišljenja i donošenje odluka nezavisno od automatizovanih sistema. Zemlje članice se ohrabruju da preduzimaju odgovarajuće mere kako bi se osigurala korektna politička komunikacija, fer izborna kampanja i osnažio rad kvalitetnih medija.
Za regulaciju onlajn platformi i društvenih mreža zalaže se i kolumnistkinja Vašington posta (The Washington Post) i dobitnica Pulicerove nagrade En Eplbaum (Anne Applebaum) koja upozorava da će u suprotnom „budućnost demokratije biti dovedena u pitanje“.
„Ukoliko to ne uradimo“, piše En Eplbaum, „nećemo biti u stanju da osiguramo integritet izbora ili pristojnost javne sfere.“ A na duže staze – „više neće biti ni javne sfere, kao ni funkcionalne demokratije“, zaključuje kolumnistkinja Vašington posta.
Asanž pred poslednjom žalbom: Odluka sudije koja će imati ogroman uticaj na novinarstvo u svetu
Kolega robot na novinarskom zadatku: Šta mu je dozvoljeno, a šta nije. Za sada
Ni tri meseca nakon izricanja presude za paljenje kuće novinara Milana Jovanovića presuda nije napisana
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.