25. jan 2017.

Viši sud ekspeditivniji, ali suđenja novinarima i medijima i dalje predugo traju

Zakon o javnom informisanju i medijima (ZJIM) i Zakon o autorskim i srodnim pravima (ZASP) predstavljaju kvalitetan instrument zaštite u sudskom sporu, ali i pored toga problem za javnost i medijske aktere predstavljaju dugo trajanje postupaka, kao i neujednačena sudska praksa, zaključak je analize Udruženja novinara Srbije (UNS).

sudski cekicU okviru projekta „Novinari na sudu – Vodič kroz sudsku praksu za novinare, fotoreportere, urednike i vlasnike medija“ UNS je analizirao sudske sporove u oblasti medijskog i autorskog prava u Srbiji, u periodu od 1. januara 2014. do 31. jula 2016. godine. Cilj analize bio je da se medijskim akterima i javnosti pruže osnovne informacije o sudskoj praksi u zaštiti prava usled povrede ugleda, časti i privatnosti u medijima, kao i zaštiti autorskih prava.

Istraživanje UNS-a je pokazalo da je u Višem sudu u Beogradu u posmatranom periodu rastao broj rešenih predmeta u postupcima iz oblasti medijskog i autorskog prava, kao i da se protiv novinara i medija značajno više postupaka vodi zbog povrede ugleda, časti i prava na privatnost, nego zbog kršenja autorskih prava.

U analizi UNS-a zaključuje se da  Viši sud u Beogradu godišnje primi više od 400 tužbi protiv medija i novinara zbog povrede ugleda, časti i prava na privatnost, dok zbog povrede autorskih prava primi oko 300 tužbi.

Za dve i po godine Viši sud je ukupno primio 1.135 tužbi iz oblasti medijskog prava, a za isto vreme rešeno je 834 predmeta, dok je u oblasti autorskog prava primio 787 tužbi, a rešio 679. U istom periodu Vrhovni kasacioni sud je formirao 33 predmeta u oblasti javnog informisanja od čega je rešeno 19, dok je u oblasti autorskog prava primio 24 predmeta, a rešio 15.

Međutim, kako se navodi u analizi UNS-a, najveći problem za novinare, medije ali i javnost predstavlja neujednačena sudska praksa u oblasti medijskog i autorskog prava.

U sporovima sa istim ili sličnim činjeničnim stanjem različito se presuđuje, a razlike su naročito vidljive prilikom odmeravanja naknade na ime pričinjene nematerijalne štete.

„U sporovima zbog povrede ugleda, časti i privatnosti, zbog objavljenih informacija u medijima, razlika u visini naknade nematerijalne štete u određenim predmetima odstupa i do deset puta“, navodi se u analizi i dodaje da „sud u određenim predmetima objavljene inforamcije tretira kao kritiku i dopušten vrednosni sud novinara, dok u drugim predmetima izvodi zaključak da je reč o nedopuštenim i neistinitim činjeničnim tvrdnjama kojima se vređa čast i ugled oređenog lica“.

Jedan od zaključaka analize jeste i da prvostepeni sudski postupci pred Višim sudom u Beogradu dugo traju jer ovu vrstu predmeta rešava svega 14 sudija koji sude i u drugim sporovima.

U analizi je uočeno i da prebacivanjem nadležnosti za medijske sporove isključivo u Viši sud u Beogradu jeste rezultiralo dosuđivanjem bitno nižih odštetnih novčanih iznosa.

Analizu sudskih sporova u oblasti medijskog i autorskog prava pogledajte OVDE.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend