17. jul 2019.

Vladimir Kecmanović: Romanopisac u javnom servisu

Odlukom Upravnog odbora RTS od 15. jula Vladimir Kecmanović, pisac, scenarista i kolumnista, zamenio je na mestu urednika Kulturno-informativne redakcije „javnog servisa“ Nebojšu Bradića, pozorišnog reditelja, bivšeg ministra kulture, nekadašnjeg upravnika Narodnog pozorišta u Beogradu i aktuelnog kandidata za prvog čoveka NP.

Bradić, na čiji je rad na ovoj dužnosti političke zamerke imao predsednik Srbije lično, jedini je iz starog uredničkog tima RTS kome UO prekjuče nije produžio mandat. Vladimira Kecmanovića predložio je generalni direktor RTS Dragan Bujošević, kome je produžen ugovor o radu, iako je pre pola godine stekao uslov za odlazak u starosnu penziju. Bujošević je svoj predlog, kako je Danasu nezvanično rečeno u UO RTS, obrazložio Kecmanovićevim uredničkim iskustvom u „izdavačkim kućama“. Na Kecmanoviću je sada da pokaže kako se snalazi u onome što i sam naziva „konfuznom srpskom kulturnom politikom“.

Iako elita takozvane „Druge Srbije“ u njemu i njegovom „peru“ vidi teškog nacionalistu, Vladimir Kecmanović je jedan od najčitanijih i najnagrađivanijih savremenih srpskih pisaca. Sin politikologa Nenada Kecmanovića i Nataše Kecmanović, rođene Parežanin, 3. jula napunio je 47 godina. Rođen je u Sarajevu, gde je završio osnovnu školu i gimnaziju. U Beogradu je 1997. diplomirao književnost, u koju je profesionalno ušao pre gotovo tri decenije. Objavio je romane „Sadržaj šupljine“, „Poslednja šansa“, „Feliks“, „Top je bio vreo“, „Sibir“, „Osama“, u četiri ruke sa Dejanom Stojiljkovićem napisao je „Kainov ožiljak“ i „Nemanjiće“, a sa istoričarem Predragom Markovićem knjigu „Tito, pogovor“. Ima više zbirki kratkih priča, jedan je od autora scenarija za TV serije „Senke nad Balkanom“ i „Žigosani“.

Kecmanovićeva dela doživela su i filmske, TV i pozorišne adaptacije, u kojima najčešće ne praktikuje da učestvuje, mada se nije libio da svojevremeno javno kritikuje filmsku verziju svog romana „Top je bio vreo“ u režiji Slobodana Skerlića. Za ovu knjigu , oko koje se digla velika prašina, najpre je dobio stipendiju „Borislav Pekić“, a potom nagradu „Meša Selimović“, ali i etiketu „četničkog pisca“ od svog zemljaka iz Sarajeva Abdulaha Sidrana.

Kecmanovićeva dela prevedena su na engleski, francuski, nemački, ukrajinski, mađarski i rumunski jezik. Vlasnik je izdavačke kuće VIA. Živi i radi u Beogradu. Ima više zbirki kratkih priča. Trenutno se više bavi televizijom i filmom, ali tvrdi da je u prvom redu romanopisac. Iako je poznat po ratnim temama, teškim pričama i ubojitoj rečenici, nedavno je započeo da piše i svoj prvi ljubavni roman.

J. T.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend