„Vlast razorila institucije, ne studenti“: Reakcije na gostovanje čelnog dvojca RTS-a u emisiji Oko

U emisiji Oko na javnom servisu Stefanović je istakao da je nedopustivo što je deo zaposlenih RTS-a, koji su blokirali ulaz zgrade, „popunjavali programe drugih televizija“, a izneo je i tvrdnje da je među članovima pokreta Naš RTS nailazio na imena zaposlenih koji bar sedam meseci nisu radili i koji su, po njegovim rečima, plaćali da ih neko potpiše da su dolazili na posao.

Dok je Stefanović iznosio ove tvrdnje, koje za pojedine radnike RTS-a jesu uvredljive, Bujošević se zahvalio Informeru na podršci tokom blokada.

Osim radnika javnog servisa, udarna tema bio je i Fakultet dramskih umetnosti, kao i studenti u blokadi.

Na konstataciju voditelja Gorislava Papića da je FDU objavio rat RTS-u, Bujošević je izneo tvrdnje da je RTS i „šakom i kapom“ pomagao ovom fakultetu, kao i da bez njih FDU ne bi uspeo da proizvede neke filmove, a da su oni na sve to uzvratili mržnjom i željom da ugase javni servis.

Bujošević je takođe naveo da su studenti razarali institucije i da je krajnji cilj protesta rušenje vlasti.

„Tužan skup tužnih ljudi“

O emitovanju emisije Oko oglasili su se i radnici RTS-a okupljeni oko inicijative „Naš pRoTeSt“, i ukazali za naš portal da je ona ličila na tužan skup tužnih ljudi.

„Istina, blagim osmehom i razumevanjem za svoje rukovodioce, prosek je vadio voditelj. Od silnog iskustva, novinarske hrabrosti i samouverenosti nije stigao da pozove drugu stranu! A bolje bi bilo da jeste. Da je bilo glasa razuma možda ne bi toliko samouvereno branili neodbranjivo“, navode u saopštenju.

Dodaju da je u emisiji postojala druga strana, možda bi razumeli da ne postoje „kolege koje igraju u drugom timu“ i da ne bi ponovo bagatelizovali reči poput talačka kriza, prijateljska vatra iznutra, paravojska, okupacija…

„Možda bi čuli zašto Informer nije medij, pa mu se ne bi zahvaljivali na podršci. Možda bi direktor ipak video nešto loše u tome što se bez osnova koriste reči nacisti, gulazi, NDH. Možda bi direktor znao da time ne vređa samo nas, studente, nezadovoljne građane, već nipodaštava srpske i sve ostale žrtve nacista, ustaša i staljinista“, ocenjuju.

Traže gostovanje iste minutaže u istoj emisiji i podsećaju javnost da njih do sada niko od rukovodioca nije pozvao čak ni na sastanak unutar kuće.

„Radio-televizija Srbije je velika klijentelistička mašinerija, uhodana već decenijama“

Donedavni urednik kulturno-umetničnog programa javnog servisa Bojan Bosiljčić kaže za naš list da je vrlo nezahvalno zaključivati i komentarisati šta je iko od „vesele trojke iz sinoćnje propagandne predstave“ na Javnom servisu hteo da kaže, jer, naime – niko od njih ne zna šta je hteo da kaže.

„Jedino što oni pouzdano znaju je ono što je njihov nalogodavac za sinoćnu burlesku hteo da oni kažu. Dakle, zaposleni RTS-a su popunjavali program drugih televizija, time što su bili pred svojom pravedno blokiranom kućom i davali izjave i čitali svoje vapaje pred kamerama drugih televizija – jer naprosto ništa od toga nisu mogli da urade u svojoj kući, niti u njenom programu“, navodi Bosiljčić.

Naglašava da je Radio-televizija Srbije, kao jedan strogo kontrolisani voz, u isključivoj nadležnosti glavnog dispečera vesti u ovoj zemlji sa Andrićevog venca 3.

„Ljudi koji vode RTS su njegov tim, oni igraju za njega, a ne za narod, i takvi kakvi su, a sinoć se prilično dobro videlo kakvi su, oni su opčinjeni predsednikovom „hiperaktivnošću“ koju, je li tako, moraju da isprate. Ovo sa hiperaktivnošću nije moja metafora – to je Bujoševićev argument iznet na internom sastanku u RTS-u na primedbu da predsednika ima previše u programu“, ukazuje Bosiljčić.

Na Stefanovićeve tvrdnje da u sklopu inicijative „Naš pRoTeSt“ postoje ljudi koji već sedam meseci ne dolaze na posao i da plaćaju drugima da ih upisuju da jesu dolazili, postavlja pitanje ako postoje takvi pojedinci, zašto onda dvojica u studiju prisutnih vrhunskih rukovodilaca RTS-a nisu te isplate – sprečili.

„Odgovor leži u činjenici da se radi o uskom krugu povlašćenih koji i dan danas dobijaju čuvenu ‘varijabilu’, dodatak za navodne ‘izuzetne doprinose programu’, dobijaju ih svakog meseca u istom iznosu, pa čak i u onim mesecima kada su na – godišnjem odmoru (sic!). Radio-televizija Srbije je velika klijentelistička mašinerija, uhodana već decenijama, od devedesetih, preko Tijanića do danas, koja ubija u pojam svaku pomisao svojih zaposlenih na bilo kakvu profesionalnu, ili socijalnu pravdu. Radio-televizija Srbije je otuđena teritorija, kao što su mnoge demokratske teritorije ove zemlje odavno otkinute od zemlje matice i prešle u privatne ruke“, ocenjuje Bosiljčić.

Javni servis kojim vlada ličnost iz aneksa Ćacilenda, sa Andrićevog venca tačnije, je, prema mišljenju našeg sagovornika, naprosto deo propagandnog tima jednog raspalog režima čiji vodeći funkcioneri, direktori, gloduri Informativnog, kao i njihovi poslušni šrafovi, ne mogu da se otrgnu tom upisanom kodu u njihovim mozgovima.

„Zato su oni toliko uznemireni pojavom studenata u našim životima i toliko žele da ospore studentima pravo na bilo šta, pa sistematski ponavljaju mantru o „nezakonitosti“ blokada. Takvo ponašanje ozvaničio je još ’30-ih godina prošlog veka jedan nemački teoretičar mas medija na visokom položaju u Trećem rajhu, koji je ustanovio maksimu da hiljadu puta ponovljena laž svakako postaje istina. Studenti su razgolitili tu mašineriju i svojom blokadom uspostavili novu paradigmu: rad Javnog servisa je, naime, to što je nezakonito. I u tome je sva suština“, zaključuje Bosiljčić.

„RTS imao korist od saradnje sa FDU“

Profesor Fakulteta dramskih umetnosti Janko Baljak kaže za Danas da tvrdnje Bujoševića da Fakultet dramskih umetnosti ne bi mogao da proizvodi određene filmove apsolutno nije tačno, zato što je u pitanju bila koproducentska saradnja, kao i da je interes RTS-a bio da mladi autori svoje debitanske filmove rade sa njihovom podrškom.

„To je deo naših svakodnevnih vežbi i studentskih ispita. Studentski zahtevi i ono zbog čega su studenti FDU pokrenuli sve akcije protiv izveštavanja informativnog programa RTS-a nemaju nikakve veze sa ispitnim zadacima i koprodukcijom sa RTS-om“, objašnjava Baljak.

Prema rečima univerzitetskog profesora, FDU školuje mlade kadrove iz svih oblasti kojima bi RTS trebalo da bude prirodno okruženje, zbog čega ocenjuje da su tvrdnje generalnog direktora javnog servisa jednostavna zamena teza.

„Jedno su njihove studentske vežbe, diplomski filmovi, tu su bili profesionalni ugovori, RTS je imao svoj interes, profit, a sasvim je drugo izveštavanje informativne rubrike o studentskim protestima na javnom servisu, to su potpuno različite stvari. U pitanju je zamena teza koja nema nikakve veze sa istinom“, ukazuje Baljak.

Naš sagovornik ne zna šta su studenti razorili za šest meseci protesta, ne vidi nijedan polomljeni prozor i naglašava da su svi protesti i akcije koje su se održale bile maksimalno mirne i dostojanstvene, bar što se tiče studenata.

„Ne vidim nikakav vid nasilja, nikakva fizička sila, nikakva agresija od strane studenata ka čitavoj Srbiji nije upotrebljena. Sve što se dešavalo u Srbiji bilo je od strane vlasti, ne znam o kakvom razaranju institucija Bujošević govori“, zaključuje Baljak.

Dok blokada RTS-a jeste urodila plodom, ispunjenjem zahteva da se raspiše novi konkurs za kandidate Saveta REM, situacija na javnom servisu se, bar do sad, nije promenila na bolje. Gostovanje Bujoševića i Stefanovića, ljudi na samom vrhu RTS-a, u kojem su ponovo pojedinačne grupacije u najmanju ruku prozivali dokazuje da se renesansa javnog servisa još uvek nije desila, ali i da ne ide ka tome.