03. avg 2020.

Za dve godine 1.198 tužbi protiv novinara i medija

U 2018. i 2019. godini sud je primio 1.198 predmeta protiv novinara, urednika i vlasnika medija, rečeno je Udruženju novinara Srbije (UNS) u Višem sudu u Beogradu. U protekloj godini je broj tužbi protiv medija manji za devet odsto nego u 2018. godini.

Foto: Pixabay

U odgovoru UNS-u se navodi da je naknadu nematerijalne štete (pretrpljeni duševni bol, povredu ugleda, časti i/ili prava na privatnost) u 2018. godini tražilo 626 tužilaca, a u 2019. godini 572.

„U 2018. godini ukupno je rešeno 505 predmeta sa oznakom P3 (tužbe za povredu ugleda i časti), dok je u 2019. rešeno 496 predmeta“, navodi Viši sud u Beogradu u odgovoru UNS-u.

Iz suda dodaju da je u 2018. godini najveći broj sporova, njih 199, rešeno povlačenjem tužbe. Delimičnim usvajanjem tužbe rešeno je 148 predmeta, odbijanjem 85, dok su na druge načine rešena 73 predmeta.

Od 496 rešenih predmeta prošle godine u najvećem broju, 235, rešeno je povlačenjem tužbe. Delimičnim usvajanjem tužbe rešeno je 143 predmeta, odbijanjem 62, dok su na druge načine rešena 56 predmeta.

U odgovoru UNS-u navodi se da je Apelacioni sud ukinuo 41, a preinačio 18 presuda Višeg suda donetih 2018. godine. Isti sud ukinuo je 33 presude koje je Viši sud doneo prošle godine, a preinačio 15.

Na dan 31. decembar 2019. godine pred Višim sudom ostalo je nerešeno 1.118 predmeta.

„Iz 2010. godine ostao je jedan nerešen predmet, iz 2013. tri, a iz 2014. njih devet. Iz 2015. godine 20 predmeta ostalo je nerešeno, 2016. godine 74, 2017. godine 173, 2018. godine 327, a iz 2019. godine 511 takvih predmeta“, navodi Viši sud u Beogradu u odgovoru UNS-u.

Ovaj sud za UNS je istakao da na predmetima sa oznakom P3 radi 12 sudija. „Po sudiji je na kraju 2019. godine ostalo nerešeno prosečno 93,17 predmeta“, navodi Viši sud.


J . P.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend