Kolumna „Blica“: Samouništavanje novinarstva

U Srbiji trenutno najbolju prođu imaju glasine, poluistine i gole laži, a glavni proizvođač svega toga su političari, posebno oni na vlasti. Većina medija se više i ne bavi novinarstvom već samo prenosi i dopunjuje te poluistine i laži. Rekoh još, a stojim iza toga i danas, što su mediji bliži vlasti, to više lažu.

Zašto je većina novinara prestala da traga za istinom, otkriva ono što sve vlasti na svetu žele da sakriju, istražuje, prosto da pita u interesu javnosti, uporno dok ne dobije odgovor. Većina medija pomirila se sa tim da je glavni proizvođač i distributer vesti vlast, pa više i ne školuju i zapošljavaju novinare profesionalce već tragaju za onima koji imaju dobru prođu kod ljudi na vlasti. U ovom trenutku se to više isplati nego bavljenje novinarskom profesijom.

Izveštavanje o zaoštravanju odnosa sa Makedonijom to samo još jednom potvrđuje. Pošto su predsednik države, premijerka i potpredsednik Vlade i ministar inostranih poslova izjavljivali kako znaju šta nam to sprema vlast u Skoplju, “kako imaju dovoljno dokaza o veoma ofanzivnom delovanju protiv organa i institucija Srbije”… većina medija je požurila da podiđe vlastima i samo što nisu objavili rat Makedoniji. Da bi izbegli pitanja ono malo profesionalnih novinara, odlučili su se da o celom slučaju izdaju saopštenje i to samo preko Tanjuga, a da predsednik u Dnevniku RTS-a objasni o čemu je problem. Meni tek posle tih objašnjenja nije bilo jasno zašto smo mi na nekoliko dana zakatančili zgradu ambasade u Skoplju.

Bez namere da učim poslu novinare javnog servisa, kao građanin koji plaća pretplatu očekujem da budem informisan, bar o ovako krupnim potezima vlasti. Kad predsednik države kaže: “Biće verovatno nekih promena i u našem osoblju, da se zaštiti prijateljstvo Srba i Albanaca”, očekujem da novinar u moje ime pita: kakve promene i kakve one imaju veze sa zaštitom prijateljstva? Očekujem i da novinar pita šta se to promenilo u odnosima dve države, kad predsednik kaže: “Srbija želi dobre odnose sa Makedonijom, ali da mora i da se pripremi i prilagodi novim okolnostima”. Predsednik kaže i da tu ima mešanja drugih stranih sila, ali da nije pomislio na Rusiju. Novinar koji se ne plaši i koji drži do profesije bi pitao: „Gospodine predsedniče, na koju stranu silu ste pomislili, dugujete taj odgovor građanima?“.

Naša profesija se urušava i urušavaće se i nadalje dok se mediji ne otrgnu zagrljaja vlasti, ma ko je činio, dok urednici ne budu od novinara tražili da postavljaju profesionalna pitanja, da ne podilaze političarima i dok novinari ne smognu snage i hrabrosti i pitaju i najosionije političare sve što javnost zanima. Ima mali broj medija i novinara koji pitaju i kritikuju vlast, ali to je suviše malo da bi naša profesija povratila ugled i poštovanje. Trajaće ovo samouništavanje novinarske profesije još dugo.

Ako mi ne verujete, posmatrajte ponašanje medija u narednom periodu. Koliko već narednih dana vlast će isporučiti medijima novu bombastičnu vest i niko neće spominjati Makedoniju. Jer je predsednik Srbije Aleksandar Vučić juče stavio tačku na ovu priču: “Premijerka Srbije Ana Brnabić uputiće premijeru Makedonije Zoranu Zaevu poziv da vlade dveju zemalja do kraja godine održe zajedničku sednicu u Beogradu”.