01. dec 2019.

Bulevar involucije

Tek sa razdaljine od 2.000 km od Beograda – a ja sam ovih dana otprilike na toj razdaljini, u Parizu – čovek je u stanju da sagleda razmere regresije – možda ni involucija nije preteška reč – u koju Srbija udarnički srlja, sve iza glasa zapevajući „ne može nam niko ništa, jači smo od sudbine“.

Nije Pariz Švajcarska, a nije ni Šangri La. Ponašanje ljudi na ulicama i po kafanama ne razlikuje se bitno od ponašanja ljudi u Beogradu, a u stvarima luksuza gologuzi Beograd čak i nadmašuje Pariz, mislim, na primer, na ovdašnju neuporedivo skromniju božićnu/novogodišnju rasvetu.

Ali iako je francuska politika daleko od idealne, francusko društvo još dalje od harmoničnosti – u Parizu politika uopšte nije tema. To ne znači da su Francuzi apolitični, pasivni podnosioci političarskih brljotina. Ma jok. Kad zatreba izjure na ulice – setite se „žutih prsluka“ – i na ulici ostaju dok se (bar polovično) ne izbore za svoje ciljeve.

Kad se (bar polovično) izbore, Francuzi se vraćaju u prijatnu rutinu svakodnevice. Na pamet im ne pada da protestuju i bivaju pendrečeni da bi Kurtu „srušili“, a Murtu doveli na vlast, nego pritiskaju trenutnog Kurtu da se drži zakona, a Murtu puštaju da čeka izbore. Pa posle i njega pritiskaju kad zabrlja. Toliko na tu temu.

Budući da u Parizu ne mogu doći do papirnog izdanja Danasa, za sada ne znam šta je – i da li je uopšte – redakcija Danasa odgovorila na moja pitanja, koja nisu samo moja, mnogo je vernih čitalaca koji se to isto pitaju.

Komentatori su u pravu kad kažu da nezavisni list treba da bude nenaklonjen vlasti (bilo koje boje) – idiotska je, uostalom, vlast koja očekuje naklonost nezavisnih medija – ali ako nezavisni list hoće da ostane nezavisan, ta nenaklonjenost ne sme da ide nauštrb kritičnosti prema opoziciji.

Ja nemam ništa protiv – naprotiv za to se i zalažem – da deo redakcije, čitateljstva i komentatorluka bude vrlo naklonjen SZS-u, još manje imam protiv da delovi redakcije, čitateljstva i komentatorluka polemišu sa mojom malenkošću, vrlo nenaklonjenoj SZS-u, ali u nezavisnim se listovima polemiše kontraargumentima, a ne Nušićevom ćepenačkom metodologijom „svastikin but, plava riba, kljukana dinastija, Beba Popović, tast“, kojoj je pribegao onaj epidemiolog, pa završio nataknut na Sebastian Kurtz.

Na kome će ponovo završiti ako se ponovo prosere.

Ja nemam ništa ni protiv takvih invektiva i prepičkavanja – lako se ja s njima nosim – s tim što takve stvari ne vode rasvetljavanju nego sveopštoj tabloidizaciji i dodatnom zamagljivanju ionako zamagljene političke i medijske situacije. Toliko za sada. Više kad pročitam redakcioni odgovor.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend